POZORIŠNA KRITIKA: Balkan ekspresom do Kazablanke

"BALKAN ekspres" je pozorišni komad jednog od najznačajnijih naših dramskih pisaca i scenarista Gordana Mihića, koji se decenijama već pamti po nezaboravnoj TV seriji, nastaloj po ovom predlošku.

foto privatna arhiva

Osim zvezda jugoslovenskog glumišta, ostala je upamćena i muzika Zorana Simjanovića, koja je, kao i večne replike sa ekrana, postala deo našeg kulturnog nasleđa. Borba protiv nacista u Drugom svetskom ratu, često tretirana komično (kao u slučaju još jedne TV serije, "Alo, alo", o francuskom Pokretu otpora), ovde je prikazana kroz opskurni putujući orkestar "Balkan ekspres", sačinjen od sitnih secikesa i mešetara, spremnih na sve da prežive i da sebi pribave plen... Pozorište na Terazijama je, u režiji Darijana Mihajlovića i uz značajnu intervenciju kompozitora Aleksandra Sedlara na Simjanovićevo delo, uz dodatne songove na tekst dramaturga Milene Depolo, u svom stilu ne samo ponovilo mit o smešnim muzičarima u strašnom vremenu, nego i obogatilo radnju neočekivanim dramskim elementima.

Težak zadatak da postanu ovovremeni, pozorišni junaci, autentične, moćne zvezde najznačajnije scene muzičke komedije na Balkanu, Pozorišta na Terazijama, Jelena Jovičić (Lili), Žarko Stepanov (Popaj), Miroljub Turajlija (Pik), Milan Antonić (Kosta), Duško Radović (Stojko), Dušica Novaković (Tetka) i Olivera Bacić Dragičević kao jevrejska devojčica Lea, u Mihajlovićevoj režiji su ostvarili neočekivali zaokret iz komedije u melodramu, sa tragičnim momentima, kao odgovorom na ružno doba, proteklo od polovine prošlog veka do danas. Major Ditrih Slobodana Stefanovića, Mlekadžija Erin Milana Tubića, Boško Vladana Savića, Slavuj Dušana Svilara su u teatarskom čitanju postali simbol kasnijih ratova ovde, zbog čije brutalnosti se senka tragedije nadvija nad benigne sitne kriminalce, koje je Mihić genijalno osmislio u prošlom veku. I zato je rediteljski zaokret ka ozbiljnijem žanru učinio terazijski "Balkan ekspres" ne samo poprištem nadigravanja superiornih majstora glumačkog, muzičkog, balatskog glamura, nego i komentarom na "rat u sopstvenom dvorištu", koji čini da ljudi nenadano postaju heroji, igrom slučaja i istorije. Spasavajući jevrejsku devojčicu Leu, nazovimuzičari, prevaranti iz "Balkan ekspresa" zaista odlaze u svoj san, nazvan Kazablanka u Švajcarskoj, što je metafora raja, stvarnog mesta njihovog herojskog kraja.

Foto Pozorište na Terazijama

Scena Aleksandra Denića, poslovično podsećajući na filmski set, pogodan za mnoge scenske promene i boju vremena, kostim Lane Cvijanović, tačan, nostalgičan i slikovit, orkestar pod dirigentskom palicom Aleksandra Sedlara, baletski ansambl i koreograf Igor Barberić, uz ostale učesnike u novom hitu terazijske istorije srpskog mjuzikla - zaigrani Dušan Kaličanin (Maksa, Portir), Marko Bogdanović (Krajc komandant, Sveštenik), Ljubiša Dinčić (Srpski pukovnik, Agent) i Dobošar Jelene Arsić - u prvoj premijernoj podeli (druga sledi) "Balkan ekspresa" su, na pozorišnoj sceni, započeli novu slavu večnih tema turbulentnog, ali neuništivog života i duha ovog naroda.

Preporučujemo

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Majka Đuka vidi najdalje

25. 04. 2025. u 08:00

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Ilustracija glumačkog slučaja

24. 03. 2025. u 06:15

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Mehanika navike

12. 03. 2025. u 05:00

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Janežičeva dodekalogija

22. 02. 2025. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije