RASKLAPAO BREGOVE, UZBURKAO MORE: Pola veka od smrti Petra Lubarde, umetnika internacionalnog značaja, "NJegoša u slikarstvu"

NE pripadam školama, ja stvaram školu! Da ne mislim da sa svakom slikom donosim nešto novo, svakako ne bih ni slikao, a kamoli izlagao. Ovakvo slikarstvo ne trpi okvire drugih škola. Sve što slikam dalje, slikam bolje!

Čovek i zver, Petar Lubarda. Foto Legat Petra Lubarde

Ovako je govorio, upravo na stranicama "Novosti", veliki Petar Lubarda (1907-1974), "Njegoš u slikarstvu", kako ga je nazvao Matija Bećković, koji je naglo i bez najave ovaj svet napustio 13. februara, pre pola veka, u 67. godini. Nema tačnih podataka, ali se sumnja da mu se zdravstveno stanje pogoršalo zbog upotrebe toksičnih, sintetičkih boja koje je počeo da koristi po povratku iz Indije. Sve i da nije tako, da mu kraj nije ubrzao njegov slikarski eksperiment, Lubarda koji je stvorio delo nacionalnog karaktera i internacionalnog značaja, ceo svoj život je položio na oltar umetnosti.

Sin oficira Đura I. Lubarde i Marije M. Vujović, Petar je rođen u Ljubotinju. Tu je započeo školovanje, koje je potom nastavio u Cetinju, Herceg Novom, Splitu, Sinju i Nikšiću, gde je, u gimnaziji, počeo da slika. U Umetničkoj školi u Beogradu učio je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ilije Šobajića, a nakratko studirao je i na čuvenom pariskom Bozaru. U francuskoj prestonici boravio je dva puta u međuratnom periodu, obilazeći muzeje i galerije, upijajući znanje i usavršavajući se. Kao zarobljenik Drugi svetski rat proveo je po italijanskim i nemačkim logorima. Nekoliko godina posle rata živeo je na Cetinju, i u crnogorskom kršu pronašao nove vizije, koje je u aprilu i maju izložio u Galeriji na Terazijama, posle čega više ništa nije bilo isto.

- Uzbuđenje je bilo veliko kao da je repatica udarila usred grada - zapisao je Lazar Trifunović. - Čak i onim manje upućenim posmatračima bilo je jasno da se nešto ključno promenilo u našoj umetnosti - Lubarda je predložio nov pogled na život, novu estetiku, novo shvatanje slikarstva.

Foto Legat Petra Lubarde

A onda je usledio trijumf u Sao Paulu (gde je bacio u senku i Pikasa), pa priznanje u Tokiju, nagrada "Gugenhajm", izložbe u Parizu i Londonu, samostalno predstavljanje Jugoslavije na Bijenalu u Veneciji, medalja "Tagore" u Kalkuti, nagrada "Johan Gotfrid Herder" u Beču... Jedini je jugoslovenski slikar čije je delo reprodukovano u "Istoriji modernog slikarstva" Herberta Rida.

- Stvaralaštvo ovog autora upisano je u istoriju moderne jugoslovenske umetnosti kao istorijski zaokret ka uspostavljanju jedne sasvim originalne modernističke koncepcije slike - kaže, za naš list, istoričar umetnosti Dina Pavić, kustos Legata Petra Lubarde. - Njegovo interesovanje za polje likovnosti, disciplina u radu, neodstupanje od ličnih likovnih stremljenja otvorili su prostore slobode u izražavanju i opredelili ga za večnost. Njegova dela su i danas prisutna na izložbenim postavkama nacionalnih muzeja i galerija i krase zidove reprezentativnih državnih zdanja: Palate "Srbija", Predsedništva Srbije (Novi dvor), Skupštine grada Beograda (Stari dvor), MTS dvorane (nekadašnji Dom sindikata), Spomen-parka Kragujevački oktobar, svečane sala SANU, Doma makedonske armije u Skoplju (nekadašnji Dom JNA)...

Vila u Iličićevoj ulici broj 1 na Dedinju, u kojoj je živeo i stvarao od 1959. do smrti, posle dramatičnog, višegodišnjeg propadanja, obnovljena je i otvorena za javnost tačno pre jedne decenije.

- Kuća legata je koordinirala i učestovala u složenom postupku konzervacije likovne zbirke, nameštaja i predmeta iz Legata kao i rekonstrukciji kuće u kojoj je umetnik proveo poslednjih 15 plodnih godina - nastavlja sagovornica. - Tokom ovih 10 godina, otkad je Legat otvoren za širu publiku i stručnu javnost, otvorili smo dve stalne postavke i više tematskih izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Nišu, Šapcu, Mladenovcu, Ćupriji, Višegradu, Podgorici, Banjaluci i predstavili radove iz njegovog Legata publici u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Organizovali smo stručni skup o umetniku, publikovali kataloge, organizovali koncerte, baletske predstave, umetničke radionice u umetnikovoj kući.

Foto Legat Petra Lubarde

Prema rečima Pavićeve, ponovno otvaranje legata umirilo je njegovu porodicu, poštovaoce, muzeologe i ispunilo njegovu želju i poslednju želju njegove supruge Vere.

- Veza Lubarde i Beograda je bila posebna i čvrsta jer za njega "Beograd nije bio samo grad, bio je topao ljudski, gostoprimljiv". Kao ustanova koja čuva sećanje na život i delo ovog umetnika osećamo se posebno odgovornim i želja nam je da priča o njemu živi. Kroz podršku Ministarstva kulture i Grada Beograda trudimo se da dostojno predstavimo život i stvaralaštvo ovog umetnika i učinimo ga prijemčivim za nove naraštaje, kao i da njegovo slikarstvo bude predmet aktivnih istraživanja i polemike - ističe istoričarka umetnosti, naglašavajući da je iz godine u godinu interesovanje za ovog umetnika sve veće.

To je vidljivo i prema tome, kako kaže sagovornica, što broj posetilaca stalno raste:

- Najfrekventniji period posete je od aprila do oktobra meseca. Legat je naročito posećen tokom manifestacije Dani Beograda, Dani evropske baštine, "Muzeji za 10" i nezaobilazna je tačka na turističkoj mapi Beograda. Publika je raznolika, od domaćih posetilaca i onih iz regiona, naročito iz Crne Gore, do istraživača koji se bave širom evropskom likovnom scenom i kulturnim politikama tokom Hladnog rata.

Na jesen, stručnoj i široj javnosti biće predstavljena i publikacija, koja je proistekla iz desetogodišnjeg istraživanja i aktivnog bavljenja likovnom zbirkom Legata Petra Lubarde.

- Ova bogato ilustrovana publikacija sadržaće tekst o turbulentnom istorijatu Legata Petra Lubarde i analizi radova koji se nalaze u likovnoj zbirci, takođe će sadržati i informacije o svim aktivnostima od otvaranja Legata do danas.

Umetnik koji je u centru svojih interesovanja čuvao čoveka i njegov udes, i pet decenija posle smrti intrigira i uzbuđuje svojim delima i doživljajem sveta:

- Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji. Uzburkam more, da se zapeni kao šampanj. Rasklapam bregove. Crvene stene kršnih predela, plave senke u podne, žuti strah smrti, beli krik galebova, sve su to boje moje palete... - govorio je Lubar

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije