GLEDATI SMRTI U OČI: U Etnografskom muzeju interdisciplinarna izložba o najvećem ljudskom strahu

M.Kralj

19. 01. 2024. u 17:51

OVAJ naš svet prosto je "natopljen" strahom od smrti! Ovo tvrdi Saše Srećković, muzejski savetnik i autor postavke "Timor Mortis: Strah od smrti", koja će biti otvorena 23. januara u 19 časova u Etnografskom muzeju.

ГЛЕДАТИ СМРТИ У ОЧИ: У Етнографском музеју интердисциплинарна изложба о највећем људском страху

Urotnica, Foto Etnografski muzej

Taj svojevrsni izložbeni i vizuelni esej, koji se realizuje u saradnji sa Ambasadom Meksika, trebalo bi da prikaže raznolikost odnosa prema smrti, odnosno da pruži uvide u strah od smrti, počev od ranijih perioda naše civilizacije do danas.

- Strah od smrti, po nekim istraživačima primarni ljudski strah, najstrašnije dejstvuje kada je neosvešćen, posebno kada se projektuje u ljudsku agresivnost, realno ili simboličko nasilje, te i samu dominaciju, kojima obiluje ljudsko društvo - piše Srećković u katalogu, dodajući da izložba "Timor mortis" govori o ovoj temi s aspekata različitih etničkih i verskih zajednica.

Foto Etnografski muzej

Meksička mrdalica

U mnoštvu originalnih i mističnih predmeta, srpske, meksičke i vlaške tradicije (deo su zbirke "Verovanja i običaji" Etnografskog muzeja), na postavci se posebno ističe bogato ukrašena hamajlija na srebrnom lančiću, koja se stavljala deci oko vrata kao zaštita od zlih očiju, kao i više nadgrobnih spomenika, koji datiraju od 16. veka nadalje. Deo postavke bavi se meksičkim Danom mrtvih, svečanostima kojima se krajem oktobra, odnosno početkom novembra obeležava privremeni povratak na Zemlju preminulih rođaka i voljenih.

- Meksička tradicija kazuje da bi mrtvi bili uvređeni tugom koju živi osećaju za njima tako da bi svetkovine njima u čast trebalo da budu radosne i pune smeha - objašnjava Srećković.

Opasne duše

KAKO navodi autor izložbe, Frojd je smatrao da kod primitivnih naroda strah od smrti predstavlja oblik straha od mrtvih osoba, jer je njihova duša pretvorena u demona.

- Naročito su opasne one duše koje lutaju, a pripadaju pokojnicima nad kojima nije bio obavljen posmrtni obred - ističe se u katalogu. - One žude da se ponovo uključe u svet živih. Pošto to ne može biti, ponašaju se kao neprijateljski raspoloženi stranci koji zbog toga terorišu zajednicu. Mnoge kulture koriste razrađene strategije radi odvraćanja duše pokojnika od povratka u carstvo živih... Verovanje u postojanje vampira je jedan od karakterističnih primera za to.

I želja autora je, kako iznosi u tekstu koji prati postavku, da se pruži vedriji pogled na ljudski usud, zapravo da prenese nešto od iskustava o smrti mnogih mislilaca i mudraca, jer je veći deo toga istinski duhovno oslobađajući. Ta večita tema ljudskog usuda je, smatra, do te mere antropološki obuhvatna i duboka da se u pomoć moraju pozvati i druge duhovne discipline. To su filozofija, psihologija, teologija, sociologija, tanatologija.

- Razmatramo tragove i odraze tog straha u tradicijskim zajednicama, uključujući njihove običajno-ritualne odgovore na ta iskušenja - navodi autor izložbe. - Zatim ćemo se pozabaviti neosvešćenim strahovima koji se eksploatišu u industrijama zabave i informisanja - uz bojazan da su ipak delimično osvešćeni i kojima se manipuliše u svrhe zarade ili kontrole nad drugim ljudima. Najzad, zaključno poglavlje je uglavnom posvećeno stanju zagledanosti u ponor smrti, uz pojedine moguće pristupe i odgovore na izazov ove sudbine živog sveta, pa i ljudskog roda.

Foto Etnografski muzej

Nadgrobi spomenik

Segment izložbe posvećen interpretaciji medijske slike smrti otkriva savremen kontekst banalizovanog govora u kome je sakralno postalo obično, a mistično trivijalno, kao da niko više ne obraća pažnju na verovatno najdublju emociju u ljudskom biću.

Foto Etnografski muzej

Rajska sveća

- Većina kultura zamišlja smrt kao prelaz ili obred prelaza - naglašava Srećković. - U mnogim kulturama se na ovu tranziciju gleda kao na putovanje do krajnjeg odredišta koje može kulminirati ponovnim rođenjem, promenom prebivališta, ponovnim ujedinjenjem sa prirodom ili božanstvom ili potpunim zaboravom. Od živih se često traži da brinu o pokojniku u svakoj fazi na putu kroz zagrobni život. Mrtvi definitivno "troše" znatan deo ekonomskih, emocionalnih i duhovnih resursa zajednice.

Slavlje uživanja u večnosti

BUTANSKA izreka kaže da su najsrećniji ljudi koji barem pet puta dnevno razmišljaju o smrti, napominje Srećković, i potom dodaje:

- Pojedini antropolozi su dugo smatrali da pračoveka nije mučio strah od smrti. Naprotiv, po njihovom mišljenju, u ta davna vremena smrt je bila praćena veseljem i svetkovinama. Ona je bila prilika za slavlje, a ne za strah. To paradoksalno ponašanje lako se moglo objasniti sa stanovišta savremenog čoveka. Pračovek je slavio smrt zbog toga što je verovao da je smrt vrhunsko dostignuće, konačno ritualno uzdizanje u viši oblik života i svojevrsno uživanje u večnosti.

Pored Saše Srećkovića, na svečanom otvaranju govoriće Flor de Liz Vaskez Munjoz, zamenica šefa Ambasade Meksika, Vesna Marjanović, etnolog, Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture. Nastupiće hor "Kolegijum muzikum" i Aleksej Mikitenjko, virtuoz na bajanu, koji će izvesti "Dans makabr" Kamija Sen-Sansa. Izložbom "Timor Mortis: Strah od smrti" posetiocima se, ističu u Etnografskom muzeju, istovremeno skreće pažnja na značaj jačanja zajedništva kao mogućeg odgovora na strah pred neminovnošću smrti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

EGZOTIČNA PONUDA NA AFRIČKOM MEDITERANU: Ovo ne smete propustiti - cene nikad niže!