RASNI GLUMAC I VRHUNSKI PISAC: IZLOŽBA povodom 400 godina od rođenja velikog komediografa Molijera u UB "Svetozar Marković"

D. Bt.

30. 09. 2022. u 14:32

POVODOM 400 godina od rođenja jednog od najvećih komediografa svetske književnosti, juče je u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", otvorena izložba "Molijer, naš savremenik".

РАСНИ ГЛУМАЦ И ВРХУНСКИ ПИСАЦ: ИЗЛОЖБА поводом 400 година од рођења великог комедиографа Молијера у УБ Светозар Марковић

Foto: Wikipedia

NJegova dela "Tartif", "Mizantrop", "Don Žuan", "Tvrdica", izložena su na francuskom jeziku i u prevodu na srpski, kao i monografije i periodika o njegovom stvaralaštvu.

Rođen je, pre četiri veka, 15. januara 1622. u Parizu, pod imenom Žan Batist Poklen. Poreklo mu je nalagalo da bude dekorater na dvoru, a školovanje da radi u pravosuđu, ali se, vođen neodoljivom strašću prema teatru, odrekao sigurnog života i sa prijateljima osnovao družinu "Slavno pozorište". Čitavih dvanaest godina kalio je pozorišni zanat po francuskoj provinciji, da bi se vratio u prestonicu.

- Kao i Šekspir, bavio se glumom, da bi tokom relativno kratkog ali burnog i plodnog života, postao kompletan pozorišni čovek: rasni glumac, vešt organizator i režiser, odgovoran upravnik pozorišta i vrhunski dramski pisac, jedan od najvećih komediografa svih vremena. Stekao je naklonost Luja Četrnaestog koji ga je štitio do kraja života, ali čak ni tako moćna zaštita nije sprečila progon Molijera od strane onih koje je izvrgavao ruglu u svojim komedijama. Zbog ismevanja religiozne hipokrizije nazivan je bezbožnikom i trovačem duša, a iz verskih krugova se tražilo da zbog "Tartifa" i "Don Žuana" bude spaljen zajedno sa svojim delima - kaže, za "Novosti", autorka izložbe Vuka Jeremić, bibliotekarka savetnica.

Luj Četrnaesti i Molijer na slici Žan-Leona Žeroma, Foto profimedia

Molijer je navukao je na sebe gnev aristokrata jer je ismevao njihov snobizam i izveštačenost, ali i buržuja koje je šibao zbog tvrdičluka, zaslepljenosti novcem i jurnjave za titulama. Zamerio se lekarima i advokatima prikazujući njihovo neznanje, šarlatanstvo i gramzivost.

- Samopregoran fanatičan rad koji je rezultirao sa ukupno trideset tri napisana pozorišna komada i iscrpljujući "rat" koji je vodio na mnogo frontova, doveli su do Molijerove prerane smrti koja je igrom sudbine došla po njega pravo na pozornicu, tokom izvođenja "Uobraženog bolesnika", 1673. godine - nastavlja sagovornica. - Ali ni smrt u njegovoj pedeset prvoj godini mu nije donela mir, jer po verskim kanonima tog vremena kao glumac nije mogao biti regularno sahranjen, nego samo kao bezimen, na periferiji groblja i u okrilju noći. Uprkos svemu, Molijerove predstave su bile popunjene do poslednjeg mesta, a njegova popularnost se protokom vremena nimalo nije smanjila.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

TUŽNA PRIČA ČUVENOG GLUMCA: Grob Milana Srdoča skroz zapušten