OTADŽBINU NOSIO KAO "DEO SEBE": Održan 89. Vukov sabor u Tršiću, rodnom mestu oca naše pismenosti

U VUKOVOM Tršiću, na letnjoj pozornici kraj Žeravije, održana je završna svečanost 89. Vukovog sabora, najveće i najstarije srpske kulturne svetkovine, čiji su programi počeli u ponedeljak, u Vukovom domu kulture u Loznici i smenjivali su se, tokom čitave sedmice, u tom gradu, Banji Koviljači i rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, oca naše pismenosti i kulture.

Foto: V. Mitrić

Saborovanje, u čast slavnom Tršićaninu i jednom od najznamenitijih Srba, po tradiciji koja traje od davne 1933. godine, počela je podizanjem saborske zastave i "Himnom Vuku" Stevana Mokranjca. Posle pozdravne reči domaćina Vidoja Petrovića, gradonačelnika Loznice, besedio je profesor dr Jovan Delić, dopisni član SANU.

- Ako čovek ne može da bira kada će se i gde roditi, može i u najgorem od svih vremena da uradi najviše kulturne podvige; da radi prema svojoj meri, umu i snazi i da u zlim vremenima napravi veliko čudo u kulturi svoga naroda - rekao je, pored ostalog, saborski besednik. - To je, kako je rekao Ivo Andrić, "Vukov primer" po kojem je Vuk "učitelj energije".

Ivo Andrić, naglasio je Delić, "hvali Vukovo pamćenje".

- Živeći daleko od svoje zemlje, Vuku je "njegovo pamćenje u stvari bilo za njega njegova zemlja i sve što je u njoj" - kazao je dr Delić. - Svoju prvu "Malu prostonarodnu pjesnaricu" napisao je "iz glave". Svoju zemlju je nosio u sećanju "kao deo sebe", pa to čudesno pamćenje Andrić tumači kao "plod i meru Vukove duboke ljubavi prema svojoj zemlji i prisne vezanosti sa svojim narodom i njegovom sudbinom".

To pamćenje je, po rečima ovogodišnjeg saborskog besednika, Vuk prelio u svoje ogromno, prebogato i raznovrsno delo, pretvorivši ga u riznicu znanja o Srbima i srpskim zemljama, a naročito u "Srpski rječnik", koji Miodrag Popović zove "Pamtivek".

- Ima li savršenije azbuke, odnosno savršenijega pisma, od Vukove ćirilice u kojoj svaki glas ima svoje pismeno, svoje slovo? To nije ni rusko, ni francusko, ni njemačko, ni englesko pismo. Doduše, Vukovo pismo pokušavaju da "usavrše" nedograđena lingvistička nedonoščad, ali se zna kako prolaze oni koji s Vukom ratuju, pa i sa mrtvim Vukom. Da li je neko više sakupio, bolje uredio i priredio ogromno srpsko usmeno blago: lirsku i epsku poeziju, pripovetke, poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice? Da li je neko pisao bolje od Vuka o tome šta je radio i uradio? Šta bi bilo od naše usmene tradicije da nije Vukovoga dela? Te tradicije ne bi bilo - poručio je saborski besednik.

Vukov primer nas uči, smatra dr Delić, "da teorija istorijske distance prema savremenim događajima ima ograničene domete".

Foto: V. Mitrić

- Nešto se o događajima mora pozitivno znati, a to znanje, to svedočenje, dolazi samo od savremenika. Mi smo sramno grešili prema logorima i logorašima iz Prvog i Drugog svetskog rata; prema žrtvama sistema pažljivo vođenih građanskih ratova u Jugoslaviji. Više vrede dvije crne knjige - ona poznatija, Vladimira Ćorovića, i ona manje poznata, Miroslava Toholja - od tomova istorijske magle. Više su dvojica vladika - Amfilohije i Atanasije - uradila za žrtve na Kosovu i Metohiji od svih srpskih intelektualaca. Vukovu lekciju iz savremene istorije nismo naučili. A da jesmo, drugačije bismo danas govorili o našim žrtvenim mestima iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Društvo

0 3

89. VUKOV SABOR U TRŠIĆU: Čast da bude saborski besednik pripala profesoru Jovanu Deliću (FOTO)

18. 09. 2022. u 11:00

Kultura

0 0

MUZIČKO-DUHOVNI DAR ZAVIČAJU: 89. Vukov sabor u znaku akademika Svete Božića

15. 09. 2022. u 10:46

Kultura

0 0

U SLAVU GENIJU IZ TRŠIĆA: Goste čeka 7 dana saborovanja

12. 09. 2022. u 06:45

Društvo

0 2

TRŠIĆ JE SAD NAŠ DUHOVNI DOM: Decu iz dijaspore, koja u Vukovom rodnom mestu idu u letnju školu srpskog jezika, obišao ministar Ružić (FOTO)

09. 09. 2022. u 19:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije