ZA MUZEJ SAKUPIO RUSKI MAJSTORI U PUNOM SJAJU: Beogradsko predstavljanje umetničke zbirke Vladimira Pešića, od 12. maja, do 14. juna

Miljana Kralj

10. 05. 2022. u 15:26

JEDNU od prvih slika za svoju kolekciju Vladimir Pešić kupio je u Moskvi 1989. godine i to "Poziv na krštenje Slovena", Adolfa Šarlemanja, slikara ruskog carskog dvora, na kojoj je predstavljen knez Vladimir kako poziva Poljane, pleme koje je živelo na teritoriji Kijevske Rusije, da prime pravoslavno hrišćanstvo.

ЗА МУЗЕЈ САКУПИО РУСКИ МАЈСТОРИ У ПУНОМ СЈАЈУ: Београдско представљање уметничке збирке Владимира Пешића, од 12. маја, до 14. јуна

Adolf Josifovič Šarlemanj "Poziv na krštenje Slovena", Foto Privatna arhiva

Ovo delo prvi put će kod nas biti izloženo na postavci "Sjaj ruskih slikara", kojom će od 12. maja do 14. juna, u Ruskom domu, biti predstavljen izbor reprezntativnih dela iz Pešićeve bogate zbirke.

Centralno mesto na izložbi zauzeće još jedan kuriozitet: zagonetni portret princeze Mafalde Savojske, unuke crnogorskog kralja Nikole, rad Stepana Kolesnikova, jednog od mnogih Rusa, koji su posle Crvenog oktobra, emigrirali u Kraljevinu SHS. Od njegovih dela na postavci su i pejzaž "Proleće 1946" i "Paviljon ministarstva socijalne politike, Izložba ratnih invalida". U punom sjaju, ruski majstori se ne mogu predstaviti bez ikonopisaca, a u Pešićevoj zbirci ima najviše onih iz 19. i sa početka 20. veka.

Zastupljeni će biti i portretisti, poput Samojlova, Verbickog, Kuznjecova, Pastuhova, kao i jedno delo potomka ruskih emigranata u Srbiji - Igora Vasiljeva. Tu su i akvarelista Sokolov, pejzažisti - Lažečnikov, Zelinski. Krivošejn. Prema mišljenju istoričara umetnosti Nikole Kusovca, koji će otvoriti i izložbu, a pisao je i tekst za katalog, okosnicu vrednosti Pešićeve zbirke čine dela visokih likovnih dometa ruskih slikara koji su između dva rata našli utočište u Jugoslaviji. U prvom redu Banata, pa ne čudi što je zbirku Pešić prvo predstavio u Gradskom muzeju u Vršcu.

Petar Petrovič Sokolov "Ruska trojka", Foto Privatna arhiva

Za našeg uglednog istoričara umetnosti znakovito je i mesto predstavljanja ove jedinstvene kolekcije - Dom koji je ruska emigracija izgradila pre bezmalo 90 godina, a projektovao ga arhitekta Vasilij Baumgartner.

- Dakle, Vladimir Pešić je vođen neizmernom ljubavlju preuzeo, ili kako se to u narodu kaže "o svom ruhu i kruhu", počeo da vrši ulogu jedne specijalizovane muzejsko-galerijske ustanove - ističe Kusovac.

- Protokom vremena, u skladu sa uloženim trudom, prikupljanjem nužnih podataka, sticanjem znanja, upoznavanjem naučne i arhivske građe, ispitivanjem stanja na terenu, posebno na tržištu umetnina i antikviteta, naravno i prema sopstvenim materijalnim mogućnostima, bez ičije pomoći sa strane, počeli su da se naziru oblici jedne po svim odlikama značajne i osobene umetničke zbirke.

A ljubav prema umetnosti potiče i od toga što su i preci ovog kolekcionara, početkom 20. veka, stvarali začetke porodične zbirke, ali pre svega korene ima u detinjstvu provedenom u Moskvi, uz oca Dušana Pešića, višegodišnjeg dopisnika "Politike" iz Rusije. Tamo je Vladimir Pešić, od 1983. do 1997, završio srednju školu i Fakultet stranih jezika, ali i razvio strast prema vrednim slikama poznatih ruskih umetnika.

Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov "Devojka sa cvećem", Foto Privatna arhiva

Osim slika, sakuplja i ikone i unikatne starinske predmete.

- Akcenat ove izložbe u Ruskom domu stavio sam na simbolična istorijska zbivanja, koja pokazuju kakav je odnos Zapada prema Rusiji bio kroz vekove, ali i kako su Rusi uspevali da sačuvaju sopstveno biće i vezu sa pravoslavnim Slovenima, pre svega Srbima - objašnjava Pešić u katalogu, dodajući da nije bio u prilici da predstavi celokupnu zbirku.

- Na to je najviše uticala činjenica da slike nisam mogao dopremiti u Srbiju, jer je Srbija jedina zemlja za koju znam da na uvoz umetničkih dela naplaćuje carinu deset odsto i na to 20 odsto PDV, što iznosi 30 procenata vrednosti umetničkog dela. Naša bratska Rusija ne naplaćuje ni carinu ni porez na uvoz umetničkih dela. To je jedini pravi put da se u zemlju vrate nacionalno blago i kulturno dobro.

Umetnost u senci rata

IZLOŽBA u Ruskom domu pripremana je i odvija se i veoma specifičnim okolnostima, zbog događaja u Rusiji i Ukrajini, koji umnogome podsećaju na ranije vekove i odnos koji su zapadne sile imale prema Slovenima i, naročito, Rusima, ističe Pešić:

- Tim pre što su se, ni krivi ni dužni, na udaru zapadnih sankcija našli Puškin, Dostojevski, Tolostoj, ruska umetnost uopšte, iako odavno ne pripadaju samo Rusiji i Rusima već celom čovečanstvu. Na kraju krajeva, umetnost je najznačajniji, ako ne i jedini trag koji ostaje posle nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ROMANTIKA NA NEŠTO MODERNIJI NAČIN: Hotel namenjen samo starijima od 16 godina koji znaju dobro da se zabave