Kultura

POGLED ISKOSA - Od intimizma do modernizma

Дејан Ђорић

29. 03. 2022. u 15:03

GALERIJA legata u Beogradu u vreme kada su državne galerije pa i muzeji sve više poligoni za eksperimentalnu umetnost i neoavangardu, predstavlja oazu, srećan spoj nekadašnje slave slikarstva i nove umetnosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Од интимизма до модернизма

Nedeljko Gvozdenović, Mrtva priroda sa belom vazom

Ne isključujući nijednu opciju u svom programu, pod uslovom da je visokokvalitetna, ta galerija se pokazala kao predvorje za ozbiljan ulazak mladih umetnika u javnost kao i za podsećanje na stare veličine. Između galerijske i muzejske ustanove, sa četiri veće izlagačke sale, Galerija legata je idealna za kvalitetno predstavljanje pre svega slikarskih pojava ne samo iz naše sredine. Do kraja marta se u toj instituciji održava izložba slika iz legata slikara, profesora beogradske Likovne akademije i člana SANU Nedeljka Gvozdenovića (Mostar, 1902 - Beograd, 1988). Reč je o jednom od naših najistaknutijih predstavnika međuratnog i modernizma posle Drugog svetskog rata, slikaru suptilne tematike čija ostvarenja cene poznavaoci. Nezavisan od uticaja tržišta i kupaca Gvozdenović je diktirao pravila zainteresovanima za njegova dela, ponekad ih prepravljajući i kada su bila kupljena, posle dužeg vremena ih je pozajmljivao od vlasnika i radio još na njima. Očigledno je reč o slikaru kome je pre svega bilo važno delo, koji je živeo za sliku, kao posvećenik.

Kada je dolazio u Beograd francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten je hteo da kupi samo njegovo platno, kao i indijski ambasador. Došao je pola sata posle zakazanog vremena, Gvozdenović mu je otvorio vrata, rekao "Vaše vreme je isteklo" i zatvorio ih.

Malo slikara je kod nas bilo tako samosvojno, pa ipak, on je imao sluha i za mlade i za nove pojave u umetnosti. Studenti su ga zbog suptilnog nastupa (kada je radio korekturu, obraćao se samo pojedinom đaku, tako da drugi ne čuju, zaklanjajući se šeširom) nazvali markiz a zaslužan je za uspeh Aleksandra Cvetkovića. On je imao uspešnu karijeru rok basiste, nastupao po nemačkim gradovima i izgubio godinu na akademiji. Gvozdenović ga je sreo na hodniku škole i oštro upitao: "Hoćete li vi da budete muzikant ili slikar?", što je Cvetkovića trglo i vratilo umetnosti.

Gvozdenović je uz Ljubicu Cucu Sokić najizrazitiji slikar poetskih atmosfera i srpskog intimizma, koji kao stilska formacija traje od Koste Miličevića, Mališe Glišića i naših plenerista do Tatjane Tanje Pirović, Predraga Peđe Todorovića, Predraga Peđe Miloševića i drugih istaknutih mlađih majstora. To je jedna od najređih i najfinijih stilskih osobenosti koje se mogu negovati u ovo gluvo i glupo doba opšte tehnomanijakalnosti, reklamokratije, ideoloških laži, vulgarnog i varvarskog obožavanja robotike, genetike, digitalne slike i premoći vizuelnog nad likovnim.

Intimizam, posebno Gvozdenovićev, vid je uspostavljanja prevlasti čiste likovnosti nad drugim pojavama, što je bilo napušteno u moderni sa pojavom pop arta, hiperrealizma i konceptualizma.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HITNO: Šešelj otkrio šta je neophodno

HITNO: Šešelj otkrio šta je neophodno