MIT I GEOGRAFSKI ZNAČAJ: Rusija nije ni Evropa ni Azija, niti je svodljiva na ijednu kategoriju zapadne filozofije i politike

Gi Metan

29. 03. 2022. u 11:21

DELENDA est Rossia, "Treba uništiti Rusiju", izgleda da tako misle ljudi u nekim američkim i atlantističkim krugovima. Ali Rusija se nikad ne pokorava.

МИТ И ГЕОГРАФСКИ ЗНАЧАЈ: Русија није ни Европа ни Азија, нити је сводљива на иједну категорију западне филозофије и политике

Foto: Tanjug/AP

Nije se pokorila nikad, ni pred Mongolima, ni pred Napoleonom, ni pred Hitlerom. Ne pokorava se ni zapadnim pritiscima jer Zapad, precenjujući s pozicija sile determinizam istorije i kulture, potcenjuje geografski značaj. S Rusijom svaka nesuglasica ima geopolitičku dimenziju. Slobodno tržište i kapitalizam nisu rastvorljivi u dugoj polarnoj noći, permafrostu i temperaturama od 50 stepeni Celzijusa tokom tri meseca godišnje.

Ta čudnovata geografija ima drugu posledicu, značaj države. Od trijumfa neoliberalizma u doba ReganTačer, Zapad se najmanje kune u državu. Država je neprijatelj. U Rusiji je država često bila i još uvek je često neprijatelj. Ali je nadasve bila prijatelj. Bez države, nema transsibirskog puta, nema ledolomaca. U takvoj klimi, na tolikim rastojanjima u prostoru, na praznim teritorijama, nema mnogo kapitalističkih ulaganja koja bi bila isplativa. Mnoga kapitalistička preduzeća propala bi i pre nego što ulože prvu dividendu ako bi morala sama da investiraju. Liberalna logika naslanja se, dakle, na potrebu za državom, sa Putinom ili bez njega. To je razlog iz kojeg Rusi mrze svoju državu, ali još više mrze strance koji se pretvaraju da je žele promeniti. U Rusiji, kao i u Kini, odsustvo države značilo bi anarhiju, haos, glad, građanski rat, napade spolja. Odsustvo države je gore od korupcionaške i nasilničke države, ono bi značilo kraj Rusije. Za zapadnog liberala, odsustvo države je san. Za Rusiju, to je košmar.

Isto tako, sve zapadne teorije oslanjaju se na tipično ruske "crne kutije", kao što su Rusi, Kinezi i većina nekadašnjih država koje je kolonizovao Zapad imali različitu koncepciju slobode. Na Zapadu, ona se definiše kao sloboda da se posluje i da se glasa.

Drugde, sloboda je sinonim nezavisnosti i suvereniteta.

Biti slobodan za Rusa, Kineza ili Indijanca znači osigurati da nijedna strana sila neće upravljati njegovim ponašanjem. Oni ne vole da budu mučeni, posebno ne da ih muči strana sila. Zapad, koji ostatak sveta potčinjava svojim vojnim i ekonomskim sredstvima, koji ostatku sveta nameće svoju kulturnu superiornost, svoje "vrednosti" i svoju nadmoć, uveren da tako treba, očito ne može da razume ovaj jezik.

Rusija, to je i drugačiji odnos prema svojini. U zemlji koja zauzima jedanaest vremenskih zona, katastar nema isti značaj kao u Londonu, Ženevi ili NJujorku. A surovi uslovi života čine da se više računa na suseda nego na svojinu da bi se preživelo. Pojam krougovaa porouka (zajednička odgovornost), o kojem zapadni eksperti nikad ne raspravljaju, ključan je da bismo razumeli društveno i političko funkcionisanje Rusije.

Taj pojam podrazumeva zajedničku uzajamnu odgovornost dva obveznika, jednog koji prima i drugog koji daje pomoć. On je povezan s nekadašnjom ruskom komunom (obchtchina), i počiva na snazi međuljudskih odnosa i ličnih razmena dobara i usluga, načelu koje je potpuno nepoznato u zapadnim individualističkim društvima, čiji se društveni odnosi ograničavaju na aktivnost potrošačkih mikroentiteta.

To je oblik kolektivnog osiguranja koji jamči podršku članovima zajednice i koji nanovo rasvetljava fenomene toliko izvikane na zapadu, kao što su birokratija i korupcija.

Sve ovo pokazuje da Rusija nije ni Evropa ni Azija, niti je svodljiva na ijednu kategoriju zapadne filozofije i politike. Zapad to doživljava kao nepodnošljiv izazov. On ne može da shvati da taj izazov ne nameće Rusija nego on sam, jer odbija da prizna da njegove kategorije nisu delotvorne i da njegove uske koncepcije slobode i demokratije mogu da se razmatraju na drugačiji način.

Postavljajući Rusiju pred izazov da se preobrati prema njegovom viđenju, Zapad je pokrenuo rat koji traje hiljadu godina i koji neće prestati dok god se ovaj ne odrekne svoje volje za hegemonijom. Mit o krvoločnom ruskom medvedu i dalje traje... Međutim, ni Sjedinjene Države ni Evropska unija nisu spremne da popuste.

Vodi ih uverenje da su oni učitelji, a Rusija njihov učenik, kao i glasna podrška zemalja istočne Evrope. Češki pisac Milan Kundera, sledeći Vaclava Havela i poljske intelektualce, govorio je o "otetom Zapadu" da bi opisao istočnoevropske zemlje, saveznice sovjetske Rusije. Od pada gvozdene zavese, generacija koja je stasavala protiveći se komunizmu došla je na vlast i brzo zauzela poziciju nasuprot Rusiji. Zbog loših sećanja na prijateljstvo na koje su se često oslanjali carevi, ali i potrebe da se, po izlasku iz komunizma, stvori sopstveni identitet.

Nakon 1991, postavljanje centralne Evrope nasuprot Rusiji mnogo je doprinelo stvaranju identiteta tih novih slobodnih zemalja i omogućilo im brzu integraciju u Evropsku uniju i NATO. Pošto je nestala ideologija "bratskih komunističkih zemalja", ti narodi doživeli su svojevrstan defekt identiteta. Sloveni nisu ni Latini ni Germani kao ostatak zapadne Evrope. Katolici i protestanti smatraju se veoma drugačijim od ruskih pravoslavnih Slovena. Taj osećaj da su hibridni, da ne pripadaju ni jednoj ni drugoj strani razvio je snažnu potrebu da se priključe nekom taboru, u ovom slučaju zapadnoevropskom. Mahanje pretnjom od Rusa bilo je veoma efikasno oružje da se ubrza proces njihove integracije u evropsku i američku orbitu, željnu da stekne prednost nad Rusijom.

Time je Rusija isključena iz Evrope i stvoren je zid neprijateljstva između nje i Zapada.

Taj jaz stvorio je još oštrije razlikovanje "civilizovane" Evrope od Istoka, koji je postao još dalji i neizvesniji. Granice istočne Evrope, koje su pre 1991. podelile Nemačku na dva dela, brutalno su premeštene 2000 kilometara istočno. Rusija se našla sama, izolovana, uz Belorusiju i Ukrajinu, pre nego što će ova postati žrtva preuzimanja vlasti 2004. i 2014. Sa usponom nacionalizma u istočnoj Evropi i Ukrajini, jaz se brzo pretvorio u žestoko neprijateljstvo, kao u Estoniji, sa aferom Bronzani vojnik, i u Ukrajini, s pobunom u Donbasu nakon državnog udara u februaru 2014.

(Odlomak iz knjige
"Rusija - Zapad: Hiljadu godina rata. Rosofobija od Karla velikog do ukrajinske krize", prevod Kristina Bojanović, izdavač "Akademska knjiga", "Informatika")

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

BAJAGINA SUPRUGA: Sve pesme posvetio njoj - u braku 40 godina