ZLOČESTI DEČKO KNJIŽEVNOSTI: Odlazak Igora Mandića, hrvatskog pisca, kritičara i britkog polemičara

OTIŠAO je kako i živeo, sa stilom. Ovu nedelju kao da je Igor Mandić naslutio da će se oprostiti sa životom, pa je od svoje verne životne saputnice, supruge Slavice, naručio za ručak školjke San Žak i šampanjac.

Foto Tanjug

Iste večeri mu nije bilo dobro, a lekari u zagrebačkoj bolnici Sveti duh nisu mogli ništa da urade. Igorovo srce, bolesno već dugo vremena, prestalo je da kuca, a rastanku je prethodila scena kakvu je mogao da režira samo taj intrigantni Igorov um. Dok je Slavica medicinskoj sestri diktirala podatke rekavši da su mu osamdeset i dve godine, Igor je iz druge prostorije ispravljao da ima godinu više. Iako rođendan, koji bi bio u novembru, nije dočekao.

Kada smo poslednji put sa njim razgovarali, za "Novosti", pre ove nesrećne pandemije koja je bračni par Mandić zatvorila u stan na dvanaestom spratu oblakodera, u više je navrata spominjao da je kraj tu, blizu. "Moje je vreme iscurilo", rekao nam je nekoliko meseci pred smrt, kada smo telefonom razgovarali. "Moja knjiga 'Oklop od papira' je i moj oproštaj od svih, podnosim crtu ispod moje intelektualne biografije".

Na jednoj od promocija u Srbiji, Foto D. Milovanović

Rođeni Šibenčanin koji je preko Splita došao u Zagreb zadržao je uvek onu notu dalmatinskog "dišpeta", kada kao Don Kihot nasrćeš na vetrenjače, svestan da ćeš stradati, ali istina je uvek preča. Pisao je po novinama, čak je kratko bio i glavni urednik "Vjesnika" Ostaće zapamćen njegov prvi susret sa urednicima na kolegijumu kada je upitao, "pa kako je moguće da ujutro nemamo ništa, a uveče izađu novine".

"Hrvatska je plaćenik NATO, najstrašnije organizacije koja divlja ovim svetom", rekao nam je za vreme jedne posete, sedeći u svom stanu prepunom knjiga, uz pisaću mašinu na ovećem radnom stolu. "Raspadom Jugoslavije niko nije dobio, svi su izgubili", govorio je ovaj britki polemičar, pisac i književni kritičar, koji je sam napisao tridesetak knjiga, a gotovo svakodnevno kao kritičar komentarisao i tuđe.

Bio je kulturna legenda, "zločesti dečko" hrvatske književnosti, večni polemičar, od onog vremena kada je za klasičnu muziku napisao da je ocvala. Nakon što je na televiziji ustvrdio da je Domovinski rat bio građanski, da Srbi nisu bili agresori, već da su se branili, krenula je neverovatna lavina na njega. "Srbi i Hrvati dva su plemena istog naroda", tvrdio je Mandić, koji je stalno govorio da se istorija ponavlja, jedanput kao tragedija, drugi put kao farsa. "Srbi me više cene od Hrvata", često bi rekao, bez gorčine ili ushita, a posebno je voleo odlaziti u Beograd. "Mašemo krpicama i palimo vatru da nas neko na ovom brdovitom Balkanu primeti i da nam pomogne. E, kasno je, brale". NATO divlja svetom, sila koja je nanela najveću nesreću svojim vulgarnim atakom na Srbiju", rekao nam je u jednom intervjuu, a kada je opet krenula lavina kritika i napada na njega, Mandić je u svom stilu odgovorio. "Imam tu u svom stanu pune fascikle govana, tih napada na mene, koje čuvam na higijenskom mestu da mi ne usmrde kuću". Nije se bojao ni u vreme desničarskog ludovanja u Hrvatskoj da govori o mestima stradanja Srba, slikovito poručivši "i sada osećam mentalitet krvnika iz Jasenovca".

Sa Dobricom Ćosićem, Foto I. Marinković

Voleo je svog sugrađanina, Arsena Dedića, "mrguda kakav sam i ja". "Ponosio se srpskim poreklom i hrvatskom domovinom i zamerili su mu njegove korene", rekao je kada Arsena više nije bilo. Obojica duhoviti, jednom mu je Igor rekao "povukao si se u sebe", a Arsen je odgovorio, "pa neću u tebe". Obožavao je Mandić da kuva, sa suprugom je napisao kuvar "Bračna kuhinja", uz geslo, "kuvajte ljubeći se, ljubite se kuvajući". Doživeo je najveću tragediju koja se može da doživi, smrt Ade, jedine kćerke.

Bio je strastveni pušač, neki su ga obožavali, neki prezirali. "Znate, gospon Mandić, kada vi napišete da neka knjiga ne valja, odmah je idem kupiti", govorili su mu na zagrebačkim ulicama. Sebe je oslovljavao "moja malenkost", nije voleo mobilne, na kompjuteru nikada nije napisao ni slovo. Znao je pričati kako se želeo upisati u Partiju da napreduje, ali nisu ga hteli jer je bio malograđanski sin. "Najviše me nasmejalo kada su nam rekli za vreme pandemije da peremo ruke. Zamislite, ja ih perem otkako znam za sebe".

"Živio sam po svom, čitav svoj život proveo sam polupijan, kako bi Tin Ujević rekao, baš taman. Ceo svet se boji Boga i Duha svetog, ja ih se ne bojim jer ih nisam video", u svom je stilu govorio Igor, čekajući ovu nedelju odlaska. Beskompromisan do kraja, takav je bio Igor Mandić. Čovek bez dlake na jeziku.

Voleo Beograd, Foto S. Sarić

Savić: Od kritike pravio literaturu

ONO što je u Srbiji Mihiz bio u kritici, a Nikola Milošević u polemici, to je u Hrvatskoj, a i šire, bio Igor Mandić. Kolumnu i kritiku podigao je na nivo čiste literature. Mnogi listovi su na njegovim tekstovima gradili tiraž. Iz Mandićevog šinjela izašao je Tirke, a i drugi danas živi kolumnisti. Pisao je i o većini srpskih pisaca, iz starije i svoje generacije (o tome svedoči pozamašna knjiga koju sam objavio u "Prosveti" posle raspada Jugoslavije). Bliska mu je bila urbana proza sa pitkom pričom (Kapor, Oklopdžić), ali umeo je dirljivo da piše i o klasicima (Andriću, Crnjanskom, pa i o Dobrici Ćosiću kad je ovaj bio zabranjen). Posle Zagreba i Splita, Beograd mu je bio najomiljenije mesto. A u njemu, pre svega, Sajam knjiga i Klub književnika. I u životu i u literaturi nenadmašni hedonista - kaže pisac Milisav Savić.

Šujica: Neverovatan talenat

Najveći hrvatski pisci Beograd su osećali kao svoj grad, u njega su dolazili sa željom da dožive jedinstvo sa sredinom i sabraćom, pesničkom, studentskom i ostalom. I to počev od Matoša, Krleže i Tina Ujevića, pa do Predraga Matvejevića, Gorana Babića i, naravno, Igora Mandića. Vest da je Igor preminuo saznao sam od Gorana Babića koga sam prethodne večeri pitao ima li vesti od našeg Igora. Igor je bio neverovatno talentovan i obrazovan čovek. Francuski je govorio savršeno. Dok sam bio direktor JKC u Parizu, iznenada je banuo i čitav dan smo lutali po gradu sa prelepom pesnikinjom Kamij Obod. Bio sam se dogovorio sa njim da otvori izložbu slikara Ede Murtića, ali je već počelo bombardovanje Beograda - kaže Božidar Šujica.

Putin i Rusija

"Treba nam Rusija i Putin da nas izvuku iz govana. Treba nam i novi hladni rat da se zaustavi idiotski fašizam Amerike", rekao je Mandić u jednom od poslednjih intervjua.

Preporučujemo

Kultura

4 12

GOVORIO JE DA U HRVATSKOJ CVETA USTAŠTVO: Preminuo pisac Igor Mandić, veliki poznavalac stanja u regionu i zločina nad Srbima

14. 03. 2022. u 00:11

Kultura

0 2

NA BUVLjACIMA OTKRIO I ZVEZDE KNjIŽEVNOSTI: Bojan Savić Ostojić, pisac i prevodilac, o pronalaženju dela i izdavača

06. 03. 2022. u 11:42

Kultura

1 5

ANDRIĆEVA JELENA NIJE IZMIŠLjEN LIK: Ovo pismo bilo je neoboriv dokaz njenog postojanja

24. 02. 2022. u 17:02

Kultura

1 35

SRPSKI JEZIK I KNjIŽEVNOST NAD AMBISOM: Srbija je država koja ima najmanji broj časova maternjeg jezika u tzv. regionu Jugoslavije

01. 02. 2022. u 11:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije