KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (11): Još nema izrazitog favorita

U NADMETANjU za prestižnu nagradu, presudiće glasovi preostalih 16 članova Velikog žirija

Foto V.N.

SUNČICA DENIĆ (Vranje)

ROMAN A. Šurbatovića, iako se vezuje za 1769. godinu, štivo je koje aktualizuje mnoga bitna pitanja, poput zagonetke i nedoumice o veštačkoj inteligenciji i mnogim dilemama sa kojima se čovek susreće. Tekstovi u knjizi Đ. Sibinovića govore o vremenu koje je sve izmenilo zbog virusa korona koja je donela i mnoge kontradiktornosti. U knjizi je poziv na čovekovo rasuđivanje kako bi se pravilno prepoznao haos. Knjiga V. Kapor donosi zanimljivo žanrovsko ukomponovano kazivanje iz kojeg se vide mnoge teme, sećanja, emocije, a kao da je sve zbog žudnje za večnošću.

Foto Privatna arhiva

Raznovrsnost korespondencije u ovoj prozi blago otklanja granice između stvarnog i imaginarnog. Roman R. Stojanovića je sav u atmosferi vremena koje nije do kraja zatvorilo svoje trajanje i dominaciju, kao što nije ni prošlo, brišući ožiljke iz mladosti, traganja, patnje, nepravde i snove. Sve je potom u ovoj knjizi jedna duša doma, kuće, porodice, vremena, osećanja i razuma na vremenskoj i geografskoj ledini. Svojom knjigom D. Andrejević zatvara troknjižje koje obuhvata oglede, eseje, kritičarske i naučne interpretacije bazirane na dijahronijskim tekstovima. Reč je o piscima od početka 20. veka do ovih dana, uključujući značajno poglavlje o srpskim piscima s Kosova i Metohije.

* * * * * * * *

ČASLAV NIKOLIĆ (Kragujevac)

KNjIGOM o smrti devojčice Tare V. Kapor se upisuje u veoma delikatan tok istorije srpske književnosti: u pričanje o bolu. Zašto je i kome je potrebna priča tamo gde jednog života više nema - upitni je horizont u kome se događa ne samo poetičko samorazumevanje, nego se razrešava i temeljno pitanje odnosa prema drugom. Apokaliptično osećanje označeno je u delu Đ. Đurđevića kao protivrečje između sile koja prikriva biće i sile koja objavljuje biće. Autor pokazuje da je matrica apokalipse religijska, a njena aparatura pesnička.

Foto Privatna arhiva

Delo V. Perića je muzički oblikovana knjiga, ne samo zato što se sastoje od 44 etide, već i zato što se na mestima emocionalno snažnih punktova jezik knjige dadaistički dekonstruiše i prelazi u čisto zvučanje. Stihovi S. Čeperkovića uspostavljaju knjigu kretanja - kretanja shvaćenog kao ono što je "stvarnije od života" i "pouzdanije od smrti".

Pesnički subjekt često šeta gradom. Grad je mrlja, ali treba ga zavoleti, jer onaj ko se kreće svetom, prepoznaje da je grad "nerazuman za decu" i "nepročitan od ljudi", a "nedopustiv za starce". Sastavljena od devet celina, knjiga proznih tekstova N. Stankovića obeležava elemente lične mitologije autora u kojoj najobičnije, svakidašnje, sitne, periferne, izvankulturne forme života dobijaju značaj dragih predmeta, ličnosti, događaja.

* * * * * * * *

MILICA KECOJEVIĆ (Beograd)

VRAĆAJUĆI se još jedanput osobenoj stvaralačkoj ličnosti i kompleksnom opusu Crnjanskog, G. Raičević je učinila nepomerljivim visoko mesto koje je ovaj pisac dosad, ne samo u okvirima srpske književnosti minulog veka, zauzimao, i uspela je da sa njegovog imena ukloni senku čoveka "problematičnog karaktera i ideološke opredeljenosti".

Foto Privatna arhiva

Polazeći od vremenom osvedočenih, klasičnih romana Rablea i Servantesa, preko Sterna, Džojsa..., do D. F. Volasa, ne zaboravljajući ni reprezentativna ostvarenja postmoderne nacionalne književnosti, "Peščanik" i "Hazarski rečnik", P. Petrović ispituje na koji način se u praksi može ostvariti, na teorijskim premisama zasnovan, poetički ideal enciklopedizma. Fragmentarno strukturirana i mozaički ispripovedana, knjiga V. Kapor pokreće uvek aktuelno pitanje proznog oblika i žanra, problematizuje odnos fikcije i stvarnosti, epskih prema lirskim, asocijativno uključenim elementima. Imajući u vidu specifičan položaj koji subjekt u svetu zauzima, S. Jović nastoji da opiše doživljaj toga sveta ređajući pesme-slike mahom izgrađene na religijskoj podlozi, dok S. Tontić već prepoznatljivim lirskim glasom pokušava da pronađe egzistencijalni spas, upravljajući pogled ka Bogu, smrti ili ljubavi.

* * * * * * * *

MILAN ANĐELKOVIĆ (Beograd)

KNjIGA S. Jovića primer je svojevrsne pesničke hijerofanije: manifestaciju metafizičkog kroz svakidašnje predstavlja neobičan susret lirskog subjekta sa stvarima koje su u prostoru proživljenog viđene tako da prerastaju u istinu i zapitanost pred njom. Roman D. Kekanovića donosi složenu sliku sveta u poznom srednjem veku, na mestima gde se ukrštaju putevi i pokazuje da sudar svih sila najveći odjek doživljava u čoveku i njegovoj sudbini. J. Aleksić daje važan doprinos proučavanju srpske poezije, tačnije, pesničke samosvesti, pristupajući ovom fenomenu "ne samo hermeneutički, već i kulturološki". D. Dušanić osvetljava pesnike kao svedoke modernog terora i to na primerima R. Petrovića, M. Dedinca i O. Daviča.

Foto Privatna arhiva

U monografskoj studiji o životu i delu M. Crnjanskog, G. Raičević oslikava i prati ovog velikana: kao Čarnojevića, "u traganju za izgubljenom radošću", "u vremenu nepomirljivih", kroz "vreme maski", po Londonu za "vreme metamorfoza", u "povratku na Itaku".

* * * * * * * *

BOJAN MARKOVIĆ (Beograd)

ROMAN M. Živkovića svojom hibridnom građom, eksperimentalnim pristupom njenom oblikovanju i bogatim jezikom uspeva da postigne osećajnost, što se ujedno retko postiže u ovakvoj vrsti teksta. Poezija P. Matovića i novom knjigom pokazuje nenadmašnu moć da pesma svojim sredstvima postigne osećanje koje dugo traje u čitaocu.

Foto Privatna arhiva

Snažno se suočavajući sa stidom ovdašnjeg čoveka od toga šta on jeste, mnoge priče iz zbirke A. M. Grbić pokazuju da je sušta ljudska vrednost upravo ono što se prokazuje kao predmet stida. Studija P. Petrovića prati ideju enciklopedizma u mnogostrukim poljima humanističkog mišljenja, postavljajući žanr romana u središte problema koji se tiču fragmenta i totaliteta. Time predstavlja najbolju teorijsku knjigu u protekloj godini. Polemički temperamentna, kulturno ekscesna i angažovana studija S. Ilić svedoči o ideološkoj borbi u vreme kasnog kapitalizma u kome je ukidanje pluralizma posledica.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (10): Lirski i prozni krik vremena

19. 02. 2022. u 16:21

Kultura

1 0

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (9): Stranice između srca i razuma

18. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 0

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (8): Ispovesti o ljudskoj ukletosti

17. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 3

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (7): Duboko melanholični doživljaji sveta

15. 02. 2022. u 16:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije