Kultura

POTRESNA ISPOVEST RADOŠA BAJIĆA: Pamtim naricanje majke i vapaj oca kad mi je umrla sestra

Novosti online

30. 01. 2022. u 00:38

IZA sebe Radoš Bajić ima blistavu karijera sa više od 100 glavnih i velikih uloga na filmu i televiziji. Dobitnik je svih najznačajnijih profesionalnih i društvenih priznanja.

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ РАДОША БАЈИЋА: Памтим нарицање мајке и вапај оца кад ми је умрла сестра

Foto: Tanjug

Pored velikog broja uloga i autorskih projekata, publika najviše voli njegovu seriju "Selo gori, a baba s češlja", koja je najgledaniji program. Gotovo pola veka je u ljubavi sa suprugom Milenom, a najponosniji je na svoju decu, ćerku Jelenu i sina Nedeljka, i svoje četvoro unučadi: Sofiju, Lenku, Aleksandra i Filipa.

A evo kako on opisuje jedan potresni događaj iz svog detinjstva:

- Rođen sam 24. septembra sušne 1953. godine u selu Medveđi kod Trstenika, kao drugo i jedino muško dete u seljačkoj porodici oca Miloša Bajića, majke Vere, deda Mirka i baba Savete. Pamćenje seže daleko, titra iznad seoskih zabrana i livada, ali uvek zastane u danu kad je moja sestrica Radmila, koja je imala samo 13 godina, napustila ovaj svet, bez greha i krivice. Odnela ju je, kao anđela svetlog lica i očiju, podmukla bolest kojoj tada nije bilo, a ni danas nema leka...

- Pamtim, lica, suze, naricanje moje majke, vapaj oca... Sa sestrom Radmilom prvi put u svom veku stao sam pred magično oko foto-objektiva koji će me pratiti ceo život. Ni tada, a ni sada, nisam sasvim bio siguran koja je slika prava, "s ove" ili "s one strane", taj put od zaustavljenog trenutka do večne slike odredio je moj život. Tog dana, kad je čikica s francuskom kapom i "poaro" brkovima u našoj kući dočekan i poslužen kao najdraži gost, to nisam mogao znati, ali sam detinjom imaginacijom slutio da se u mraku foto-aparata dešava neka magičnost, da iz tame izlazi slika, kao što je život dolazio iz tame i tamo se na svom uviru vraćao.

- Uzalud su me svi ubeđivali da se nasmejem. Majka za potrebe moje prve fotografije od nekog iz sela pozajmila dva broja veće cipele - jer svoje nisam imao. Jedva sam hodao u njima, sva sreća što nisam morao nigde daleko da idem. Možda su te tuđe cipele bile prva uloga koju sam morao da odigram, sugestivno i samouvereno, kao da su moje i kao da su mi taman.

BONUS VIDEO  - Dete ruskih emigranata koje je obogatilo srpsku umetnost

(Kurir)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OD ZMAJEVOG, DO DIGITALNOG DOBA: Dopunjeno izdanje kapitalne Istorije srpske književnosti za decu i mlade Miomira Milinkovića
Kultura

0 0

OD ZMAJEVOG, DO DIGITALNOG DOBA: Dopunjeno izdanje kapitalne Istorije srpske književnosti za decu i mlade Miomira Milinkovića

ISTORIJA srpske književnosti za decu i mlade univerzitetskog profesora, pisca i pesnika Miomira Milinkovića, kapitalno je štivo i po sadržaju i po veličini i obuhvatnosti poduhvata autora, koji nam je sad svoje delo doneo umnogome izmenjenom i dopunjenom izdanju - objavljenom ovog puta pod okriljem Instituta za dečju književnost.

26. 04. 2024. u 15:21

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!