GORKE POUKE IZA GLASNOG SMEHA: Četiri stotine godina od rođenja Molijera, francuskog komediografa i najviše izvođenog pisca pozorišnih komada

PRE tačno četiri veka rodio se u Parizu Žan Batist Poklen, koji je sam sebi nadenuo nadimak Molijer, francuski pisac komedija, glumac, čovek koji je čovečanstvu svojim karakternim likovima otvorio oči, podsmevajući se svemu, a ponajviše ljudskoj gluposti.

Molijer i Pjer Kornej, na slici Žan-Leona Žeroma, Foto profimedia

Francuska i svet proslavili su u subotu četiristoti rođendan genija pozorišnih komada, velikog stvaraoca dramatruških formi, koji je uglavnom sam interpertirao glavne uloge svojih likova, dajući tako tačan akcenat onome što je osmislio da kaže i pokaže. Odigrao je 32 uloge u svoja 33 komada, nekada i više njih u jednom delu.

Razvio je do tančina različite forme izraza, verbalne, ali i gestikulativne i vizuelne, stvorio pozorište situacije, izgradio farsu i komediju karaktera. Njegove ličnosti nastavljale bi da žive van dasaka koje život znače, a žive, bogme, i danas, puštene niz ulicu u običan svet iz dela kao što su "Uobraženi bolesnik", "Tvrdica", "Mizantrop", "Tartif", "Don Žuan", ali i "Umišljeni rogonja", "Gnjavatori", "Škola za muževe" ili "Škola za žene".

Luj Četrnaesti i Molijer na slici Žan-Leona Žeroma, Foto profimedia

Sve te ličnosti, njih tačno 372, imaju kompleksnu psihu, poput nekih koje uočavamo u svakodnevnom životu. Ko od nas ne sreće hipohondre Argane ili novcem zaslepljene Harpagone? Molijer je prkosio najprisutnijim ljudskim manama, ali i lekarima, bolesti, pa i smrti. Bio je majstor vedrine tamo gde, možda, imamo i najveće strahove. Pogotovo danas. Nije štedeo ni velikodužnosnike, a njegovom otvorenom oku teško šta je moglo da promakne. Iza glasnog smeha, uvek se krila gorka pouka.

Omiljeni autor mladog kralja Luja Četrnaestog iza sebe je ostavio komedije u stihu ili prozi, od kojih su neke počinjale baletom ili muzikom, i koje danas predstavljaju osnovu izučavanja literature u Francuskoj. Komediografa svetskog značaja, neizostavno izučavaju i đaci na celoj planeti. Najviše je izvođeni pisac pozorišnih komada na svetu.

Povodom velikog jubileja, sve do jula, "njegova" Komedi Fransez igraće samo Molijerova dela! Ovu prestižnu francusku kulturnu ustanovu zovu, inače, i "Molijerovom kućom", iako je osnovana sedam godina posle njegove smrti, jer se on smatra njenim istinskim rodonačelnikom, imajući u vidu da je nastala spajanjem dve pozorišne trupe, među kojima i Molijerove. Tu je odigrao i svoj poslednji komad, nekoliko trenutaka pre smrti. Ovde se i danas čuva fotelja u kojoj je zapao u agoniju posle izvođenja "Uobraženog bolesnika".

Detalj iz predstave "Skapenove spletke", Foto profimedia

Od ostalih događanja, predviđen je i niz pozorišnih predstava širom Francuske, ali i Evrope i sveta. U Versaju su mu namenjeni i statua i izložba pod nazivom "Molijer, fabrika nacionalne slave", a spomenik mu je podignut i u Pezenasu u oblasi Ero između Bezija i Monpeljea gde je boravio više puta tokom karijere. U Mulensu kod Liona priređuje se izložba originalnih kostima iz njegovog doba, dok će Pariska opera predstaviti značaj muzike u njegovim delima. Dobio je poštansku marku sa svojim likom.

Kolokvijumi i naučna predavanja o Molijeru organizuju se u Americi, Italiji, Belgiji, Švajcarskoj...

Ilustracija za "Smešne kaćiperke", Foto profimedia

Štampaće se, ove godine, i mnogobrojna književna dela njemu u čast. On je i danas najčitaniji klasični autor u Francuskoj, posle Gija de Mopasana, sa oko pola miliona primeraka njegovih knjiga prodatih svake godine. Prevođen je na više od sto jezika, a o njemu je snimljeno i blizu pedeset filmova.

Molijer danas iskoči tamo gde ga najmanje očekujemo. A prožima nam čitav život.

Teatar Komedi Fransez iz 1863., Foto profimedia

Od tapetara do slave

ŽAN Batist Poklen, zvani Molijer, poreklom je iz porodice bogatih privilegovanih francuskih buržuja. Živeo je u lepo uređenoj i velikoj kući, u samom centru Pariza, u živahnoj četvrti "Hale". Njega samog opisuju kao mudro i šarmantno dete. Rano je ostao bez majke, kada je imao samo deset godina. Njegov otac je nasledio porodični posao tapetara, imao je svoju radnju, a opremao je čak i kraljev dvor, gde je vodio i svog sina. Bilo je predviđeno da Molijer nasledi porodični posao, on sam je hteo da bude pravnik, učio je humanističke nauke i filozofiju, ali je sve to na kraju napustio u 21. godini i u potpunosti se posvetio pozorištu.

Foto Privatna arhiva

Nije umro na sceni

Legenda kaže da je Molijer umro 1673, na sceni, ispuštajući poslednji dah baš u komadu "Uobraženi bolesnik". Istina je malo drugačija. Jeste mu bilo loše tokom te predstave, ali je stegao zube, jer nije hteo da ostavi trupu na cedilu. Preminuo je nekoliko sati kasnije, u svom obližnjem domu, u ulici Rišelje, o čemu svedoče i lekarska dokumenta.

Predstava, koja je počela u 16 sati, po uobičajenom vremenu za ono doba, odigrana je do kraja. Molijer je odmah po dolasku u dom pao u postelju, odbio je supu koju mu je spremila njegova supruga, pojeo komad parmezana, a onda zauvek otišao sa životne scene u 51. godini.

Preporučujemo

Kultura

0 1

POČINjU "MOLIJEROVI DANI": Manifestaciju otvara pisac Dragan Velikić, najavljeno gostovanje belgijske spisateljice Adelin Dijedone

11. 05. 2021. u 14:28

Kultura

0 0

"ZLATNO DOBA" IZ FRANCUSKE: Počinje smotra "Molijerovi dani"

10. 05. 2021. u 09:55

Kultura

0 0

MANIFESTACIJA "MOLIJEROVI DANI" : U organizaciji Francuskog instituta u Srbiji

07. 05. 2021. u 17:33

Srbija

0 2

"ŽORŽ DANDEN" U VRANjU: Večeras premijerno u Pozorištu "Bora Stanković"

23. 04. 2021. u 11:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije