REKAO JE SVE O NAMA I NAŠOJ EPOHI: U svečanoj sali SANU održan komemorativni skup posvećen Vladimiru Veličkoviću

DVE godine i četiri meseca nakon što je s ovog sveta minuo francuski i srpski akademik, slikar Vladimir Veličković (1935 - 2019), juče je u Svečanoj sali SANU održan komemorativni skup, više puta odlagan, kako je rečeno, zbog pandemije kovida 19.

Foto Tanjug

U prisustvu Veličkovićevog sina Vuka Vidora, predsednika SANU Vladimira Kostića, redovnih i vanrednih članova ugledne institucije, kao i drugih poštovalaca njegovog dela, na opus i ličnost velikana likovne umetnosti podsetili su akademik Milan Lojanica, sekretar Odeljenja umetnosti SANU, profesor Jasmina Čubrilo, Nevena Martinović, istoričar umetnosti i dopisni član Mrđan Bajić.

Prema mišljenju akademika Lojanice, koji je podsetio na slikarev životni put (od roditeljske kuće, preko studija arhitekture, usavršavanja u ateljeu Krste Hegedušića, do svetske slave), reč je, u globalnom smislu, o najznačajnijem umetniku koga smo imali. Objasnio je i da razlog Veličkovićevog odlaska u Pariz, nije bio ni političke, niti egzistencijalne prirode, već je po sredi bio slikarski osvajački pohod.

Akademik Lojanica je govorio i o udelu arhitekture u Veličkovićevim likovnim delima, njegovom virtuoznom, besprekornom crtežu i temi kojoj se stalno vraćao: čovekovom životu u kovitlacu sudbine, između čina rađanja i umiranja.

Foto Tanjug

- I otišao je iznenada, žurno, baš kao onaj trkač sa njegovih slika - zaključio je sekretar Odeljenja umetnosti SANU.

Profesorka Čubrilo analizirala je Veličkovićeve veze sa našom Medijalom i francuskom novom figuracijom, ali i trag koji je ostavio na domaćoj i svetskoj sceni:

- Od svojih početaka bio je predmet pažnje likovne kritike, istorijsko-umetničkih studija, i filozofsko-književne esejistike, iz više razloga od kojih su tri ključna i isprepletana. Prvi je u vezi sa pitanjem potencijala figurativnog i monumentalnog slikarstva, drugi je vezan za izbor motiva, kao mesta na kome se formira značenje slike, a treći u vezi sa kontekstima, u okviru kojeg je njegovo slikarstvo dobijalo svoj okvir.

Snažan i kompleksan opus ovoga autora, kako je ukazao vajar Mrđan Bajić, trenutno je vidljiv i na retrospektivnoj izložbi u MSUB.

- Gotovo da je i odlaganje ove komemoracije zbog pandemije, možda i slika našeg odlaganja da se suočimo sa njegovim odsustvom i priznamo nesnosni gubitak - kazao je Bajić. - Mi smo oni savremenici čiju je epohu tako iscrpljujuće istinito sažeo u svom slikanju. Kao što je planetarno razumljivo, Dikens rekao nešto, na osnovu čega danas svi razumemo tadašnju Englesku, kao što je Rable sažeo istinu o Francuskoj, Tarantino o Americi, o nama je tako potpuno i razumljivo, gotovo sve rekao Veličković. I o Jugoslaviji i o Srbiji.

Foto Tanjug

Prema Bajićevom mišljenju, nije mogiće sklopiti brži i efikasniji sažetak tla i cele epohe, od samo dva prizora koja je ostavio:

- Obezglavljeni čovek koji beskrajno beži od sivila koje ga progoni i sustiže i potom crni, izgoreli, pusti pejzaž, ekološki iscrpljen i isparcelisan bodljikavim žicama i prosutim hemikalijama, koji je pristupačan još samo za crne ptičurine. Ovi prizori kao da su iščupani iz mračnog kutka srca svakog od nas. Iščupani iz polja straha i neverice u ono što smo kao zajednica pregurali i ono što nas možda u budućnosti čeka. Ali, nema tu nikakvog pesimizma i poraza, već samo surove forenzičarske istine koja se mora kazati, koliko god da boli. Izgovoriti tu istinu, uvek i ponovo, osećao je kao svoju dužnost.

A kao čovek, bio je apsolutni optimista, borac i pobednik, voljeni profesor i srećan čovek, koji je umetnosti dao sve i kome je umetnost dala sve:

- Bio je pokretač lanca dobrote, mesto generisanja empatije i uvažavanja prema ljudima - zaključio je Bajić.

Foto Tanjug

Od crteža do slike

INAČE, SANU se uključila i u dodelu nagrade mladim autorima za najbolji crtež - "Vladimir Veličković" (ustanovljavanjem fondacije za ovo priznanje, od novca dobijenog na ime nacionalne penzije, umetnik je projekat čitavu deceniju realizovao sa galerijom "Haos", koja je nagradu pokrenula). O njegovim crtačkim dometima govorila, juče je Nevena Martinović, iz galerije "Rima":

- Od samih početaka rađen tušem perom, crtež je ukorenio Veličkovićev izbor crne, kao najlepše boje. Naklonost prema snažnim kontrastima, i prema crno-beloj hromatici, prelila se iz crteža na njegova platna i postala prepoznatljiv deo njegovog slikarskog identiteta.

Preporučujemo

Politika

0 0

IZLOŽBA NAGRAĐENIH AUTORA NA KONKURSU "VLADIMIR VELIČKOVIĆ": Četvoro najboljih crtača u "Haosu"

16. 12. 2021. u 17:59

Kultura

0 0

PRVI PRAG SRBIJE: O poetici slavnog slikara Milića od Mačve u grču i drami nacionalnog doživljaja

21. 12. 2021. u 15:31

Kultura

0 0

ZANAT U SRŽI UMETNOSTI: Izložba Bobana Savića Geta u Muzeju primenjene umetnosti

07. 12. 2021. u 13:27

Svet

0 0

PRODAJE SE OBJEKAT SA DELOM ČUVENOG SLIKARA: Novog vlasnika uskoro će dobiti vila sa Karavađovim muralom na zidu

02. 12. 2021. u 16:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije