LJUDI ĆE POSLE KORONE VIŠE CENITI PORODICU: Ruski filozof Aleksej Pavlovič Kozirjev o bliskosti dva naroda i vremenu u kome živimo

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

05. 12. 2021. u 14:00

VREME u kojem živimo i radimo neki su nazvali "život sa maskama" drugi ga definišu kao "novu realnost". Bez obzira na otpore jednog dela građana i "junačenje" da ne žele da nose maske, polako nas je život disciplinovao jer je sve više obolelih pa i umrlih od korone. I u toj novoj dramatičnoj situaciji čovek je pokazao da mu je ona izazov za stvaralaštvo.Svaka nova realnost je čovekovom umu podsticaj za nova dostignuća. Dosta brzo je napravljena vakcina a eto sada se radi i na lekovima, kaže u intervjuu, za "Novosti", ruski filozof i dekan Filozofskog fakulteta na univerzitetu Lomonosov u Moskvi Aleksej Pavlovič Kozirjev (53).

ЉУДИ ЋЕ ПОСЛЕ КОРОНЕ ВИШЕ ЦЕНИТИ ПОРОДИЦУ: Руски филозоф Алексеј Павлович Козирјев о блискости два народа и времену у коме живимо

Foto arhiva

On ističe da su nas nevolje sa epidemijom naterale da još više cenimo naučnike koji se bave vakcinama i lekovima ali i lekare koji nesebično pomažu građanima da pobede taj smrtonosni virus. I ovo vreme je pokazalo koliko je moćna čovekova inteletualna energija i želja da stvori nešto novo što će biti korisno čovečanstvu.

Kozirjev je jedan od autora Velike ruske enciklopedije i Enciklopedije za decu, vodi više popularnih radio emisija, među kojima je i "Filozofski klub".

* Smanjuje se broj direktnih kontakta. Hoće li to ostati kao stil života i kad pandemija prođe.

- Neosporno je da postoji realna opsasnost da se izmeni radikalno čovekova komunikacija. Zbog korone mnogi su prešli da rade na distanci. Studenti i đaci uče takođe na distanci. Na to nas je prisilila epidemija korone ali ako to postane uobičajena praksa biće jako loše. Što se tiče obrazovanja preko interneta, nismo bili dovoljno pripremljeni za takav proces. Pre svega treba znati da svi nemaju mogućnosti da prate nastavu preko "skajpa" ili "zuma". Osim toga nastavnici i profesori nisu dovoljno obučeni za takvu metodologiju rada.

* Vi ste za klasični način predavanja. U čemu je njegova prednost?

- Profesor, nastavnik ili učitelj mora biti u direktnom kontaktu sa đacima ili studentima. U učionici predavač može da odgovori na njihova pitanja. Po pogledima i licima studenata ili đaka možemo da vidimo koliko im je jasno to o čemu predajemo. Prednost snimljenih predavanja je jedino u tome što student može da ih posluša kad on želi. Ali ne može se sve učiti preko prenosa na kompjuteru. Naivno bi bilo verovati da zubar može da nauči da popravlja zube preko interneta.

* Hoće li otuđenost ostati i posle završetka epidemije?

- Pandemija korona virusa nas je privikla da živimo u "novoj realnosti". Ipak, verujem da će se život normalizovati. Bile su u prošlosti strašne bolesti ali se život kasnije uvek normalizovao. Realno postoji opasnost da se jedan broj ljudi odvikne od međusobne komunikacije. Ipak, mislim da će kad prođe epidemija ljudi više ceniti druženja, porodične odnose. Možda i država bude više bude brinula o kulturi i obrazovanju. Beskontaktna komunikacija je dobra tamo gde nam olakšava život. Primera radi ne moramo da stojimo u redu da bi platili račune. Ali ona ne može da zameni u svemu živi kontakt. LJudskom biću je potreban živi kontakt. Filozov Ivan Iljin je govorio da postoji talenat za opštenje. Neki su više a neki manje talentovani. Postoje introverti i ekstraverti. Nekima je potrebno veliko društvo da proslave rođendan a drugi to čine u tandemu sa bliskim čovekom.

* Bili ste više puta u našoj zemlji. Kakvi su vaši utisci?

- Mi smo bliski narodi pa se zato osećamo dobro kad smo u gostima jedni kod drugih. Bio sam u Beogradu kad je počeo rapidan rast zaraženih koronom i kad su aviokompanije prestajale da lete. Sticao se utisak da smo u "kućnom pritvoru".Uveren sam da će kad ovo zlo od virusa prođe opet biti dosta Rusa u Srbiji kao i Srba u Rusiji. Potrebna nam je ta komunikacija na svim nivoima, od mladih ljudi, studenata pa sve do naučnika i biznismena. Svojim prijateljima uvek govorim da u Srbiji ima mnogo toga da se vidi i da Srbi sa simpatijama dočekuju Ruse. Vakcine će polako vratiti samopouzdanje i optimizam i kod onih koji su sada prilično uplašeni. Čovek će sigurno pobediti ovaj virus. Svaka promena je izazov za nova stvaralaštva.

* Mnogi kritikuju mlade generacije što jako mnogo vremena provode uz kompjutere i "pametne" telefone. Hoće li ta moda doneti više štete od koristi?

- Šta je bolje: staro ili novo, je pitanje koje slušamo često.U vreme socijalizma su bile sekcije i kružoci u školama gde su se deca bavila raznim korisnim delatnostima. Smatram da bi država trebalo da ulaže i dalje novac u stvaranje uslova da mladi pohađaju razne sekcije u kojima se razvija stvaralaštvo i kreativnost. Deca se ne smeju prepustiti ulici i moraju nečim korisnim da ispune slobodno vreme. Kad ih ulica odgajaja to je put u kriminal i sve najgore.

* U Rusiji su sve glasniji oni koji kritikuju bolonjski model obrazovanja...

- Neosporno je da je velika je šteta napravljenja obrazovanju tako što smo nekritički prihvatili bolonjski model obrazovanja.Mnogi ugledni profesori na Lomonosovu su bili protivnici slepog preuzimanja bolonjskog modela. Sada su mnogi shvatili da je klasično obrazovanje koje smo imali u SSSR-u bilo bolje.

Foto arhiva

* I kod nas u Srbiji veliku štetu obrazovanju je napravila inflacija otvaranja privatnih univerziteta i fakulteta. Taj problem imate vi u Rusiji...

- Tačno je da su otvarani fakulteti i univerziteti bez poštovanja pravih kriterijuma i bez pravih analiza šta stvarno treba društvu. Ta komercijalizacija obrazovanja je napravila veliku štetu. Naravno da treba vratiti ugled visokoobrazovnim ustanovama.

* Predsednik Putin sve češće u svojim govorima i javnim nastupima citira poznate stare ruske filozofe kao i one koji su napustili zemlju posle dolaska boljševika na vlast. Kako to objašnjavate.

- Predsednik Boris Jeljcin nije imao nikakvog interesa sa filozofiju. Putin se počeo baviti evro-azijom. Zanimala ga je i Kina i jačanje saradnje sa njom. Vremenom je Putin počeo da čita dela Iljina, Berđajeva, Loseva... To su veliki ruski filozofi čije su misli aktuelne i danas. Putin ih citira oko ustrojstva vlasti, pravednosti i efikasnosti biranja narodnih predstavnika u vlasti. Ivan Iljin je bio na brodu među predstavnicima inteligencije koju su boljševici 1922. proterali na Zapad. On je šest puta hapšen i jednom čak osuđen na smrt. Lenjin je cenio visoke intelektualne sposobnosti svog ideološkog protivnika Iljina. Treba znati da je Iljin bio oštar u svojim ocenama. Dokaz da Putin stvarno ceni Iljina je i to da je trećeg oktobra 2005. taj veliki filozof prenesen u domovinu gde sada počiva u Moskvi u Donskom manastiru. Iljin je umro 1954. i bio je sahranjen u Švajcarskoj. Da njegovi posmrtni ostaci nisu vraćeni u domovinu, postojala je opasnost da zbog isteka ugovora sa grobljem preko njegovog groba pređe bager. Povratak ostataka Iljina u zemlju je svojevrsna istorijska pravednost. To se može shvatiti i kao akt duhovnog pokajanja prema vrhunskim intelektualcima koje su boljševici proterali. Iljin se nikada nije kajao pred boljševicima i uvek je govorio da je protivnik sovjetske vlasti. Zbog toga je on i bio duhovni lider bele emigracije. I dalje je aktuelan jer bio predstavnik filozofije prava koja je u Rusiji postojala da revolucije. On je bio profesor na katedri filozofije prava na Pravnom fakultetu moskovskog univerziteta. NJegove misli o organizaciji pravne države su aktualne i danas.

* Ima li crkva dovoljan autoritet da sačuva tradicionalne vrednosti?

- Sva istraživanja u Rusiji pokazuju da crkva ima veliki autoritet u društvu. Ali mora se reći i to da je onaj bum pravoslavlja koji je bio devedesetih godina splasnuo. Tada se jako veliki broj ljudi krstio. Uspešnost crkve da sačuva tradiciju koja nam je potrebna zbog mnogo čega, zavisi pre svega koliko će sveštenici biti bliski narodu. Boraveći u Srbiji i Republici Srpskoj stekao sam uticaj da je kod vas veza između naroda i sveštenika dosta jaka.

ODUŠEVIO ME JE PATRIJARH PAVLE

SVOJEVREMENO sam imao priliku da razgovaram sa srskim patrijarhom Pavlom. Oduševio me je svojim razumnim stavovima i mirnoćom. NJegov asketizam bi trebalo da bude primer ne samo vašim nego i našim sveštenicima. Jasno mi je zašto je patrijarh Pavle bio jako popularan među mladim ljudima. Boravio sam i u srpskim manastirima, među ostalima u Žiči kao i u Trebinju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)