FIRMOPISAC JE POBEDILA: Zbrke i nedoumice zbog rodno osetljivog jezika

Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta

28. 09. 2021. u 11:13

PROŠLONEDELJNE vesti o smrti poznatog tekstopisca srpske zabavne i narodne muzike dokazale su nam da će zakon o "rodno osetljivom jeziku", neprirodnom u svojoj suštini, izazvati brojne nove jezičke zbrke i nedoumice, što je većina srbista (uključujući i ključne institucije, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i Maticu srpsku) i prognozirala.

ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА: Збрке и недоумице због родно осетљивог језика

Foto P. Mitić

Naravno, odmah smo od zagovornika i zagovornica novog zakona optuženi za tendencioznost i mačizam, a ovakvi napadi ponavljaju se svakodnevno u jednom tipu medija. Da se odmah razumemo, niko od srbista nema ništa protiv reči predsednica, premijerka, upravnica, dekanica, direktorka, naučnica, profesorka, učiteljica, autorka, spisateljica, pesnikinja i mnogih, mnogih drugih u srpskom jeziku. Srpsko društvo, naime, osetilo je potrebu za ovim i ovakvim rečima u svom jeziku čim su se, srećom, žene zasluženo izborile za ove časne pozicije, zanimanja ili zvanja, i otuda ove izvedenice u njemu, sa dužom ili kraćom istorijom. Niko, dalje, nema ništa protiv ni da se nove reči analoški grade prema postojećim, ukoliko se poštuju tvorbene zakonitosti srpskoga standardnog jezika, i ukoliko, ne manje važno, za njima postoji komunikativna potreba u društvu.

Sve drugo već je ideologija, koja se u analizi može svesti na dva pitanja. Ključno pitanje, dakle, nije da li je reč biskupica tvorbeno korektna (nije sporno da jeste), no da li je potrebna u srpskom ili bilo kojem jeziku. Isto važi i za apostolku ili ribarku, i za mnoge druge koje su predviđene u određenim priručnicima novosrpskog jezika. S druge strane, bitnije je da u našem društvu postoje žene na visokim i uglednim pozicijama i sa prestižnim zanimanjima (što čini se da nije uopšte sporno), no da li je takvo stanje trenutno leksički "pokriveno". Jer ukoliko ima pojave, nesumnjivo će se u upotrebi veoma brzo pojaviti i odgovarajuća reč. Ne mora se tu ništa naređivati. I to je drugo pitanje koje je van lingvistike isto koliko i prvo.

Ilustracija Tošo Borković

Vratimo se zato lingvistici, i vratimo se vesti od koje smo krenuli. Nezgodno je što se jedan istinski tužan događaj našao u osnovi vesti, ali u ovom prilogu neće biti reči ni o događaju ni o preminuloj osobi, već isključivo o jeziku tih vesti. Prijatelji sa odličnim jezičkim osećanjem javili su mi zgranuti prošlog ponedeljka ujutru da je u vestima RTS-a rečeno doslovce: "Opraštaju se od jedne od najvećih tekstopisaca". Sačekah u neverici sledeće vesti i pažljivo oslušnuh: zaista je to izgovoreno! Potražih potom, vođen ovom gramatičkom nakazom, i po drugim medijima vesti o istom događaju.

Najzanimljivije od svega pronađoh u dnevnom listu Danas. U broju u kojem je objavljen afirmativan komentar o "rodno osetljivom jeziku" u kojem se, verovali ili ne, bez ironije spominju "i pojedinke i pojedinci" (20. IX 2021, str. 17) tri strane posle toga teksta uredništvo objavljuje vest da je preminuo "najpoznatiji srpski tekstopisac" (str. 20). Dakle, da je zakon već oživeo u praksi, redakcija bi morala platiti kaznu! Jer, tekstopisac je žena. (I ne samo oni, već i redakcija "Politike" i "Večernjih novosti", u kojima takođe pročitah reč "tekstopisac".) Da stvar bude još gora, u istoj vesti iz novina "Danas" čitamo: "Tucaković je nedavno primljena je u jednu privatnu bolnicu". Čak i ako oprostimo udvajanje enklitike je, izvedeno u novinarskoj žurbi i bez provere (postojećeg?) lektora, pred nama je već druga gramatička nakaza: "Tucaković je nedavno primljena"?! Dodamo li tome da je preminula autorka tekstova po mišljenju redakcije RTS-a "jedna od najvećih tekstopisaca", sa čime se u istom danu i gramatički i vrednosno slaže i redakcija Blic-a ("Najpoznatiji muzički tekstopisac u regionu preminula je nakon teške bolesti", str. 24) vidimo krajnje domete i najviše visine novog zakona: on je dodatno uzdrmao već poljuljano jezičko osećanje građanstva, odnosno većine govornika koji u strahu od žigosanja zakonodavaca i prozakonski orijentisanih medija prave katastrofalne gramatičke greške čak i kada su sami novinari tih medija u pitanju.

Otkuda ovakva nepismenost, da uz subjekte u muškom rodu stoje predikati u ženskom (Petrović je položila, Romanopisac je izjavila)? Otuda što se ideolozi, igrajući se jezičkog inžinjeringa, zgražavaju nad rečju Tucakovićeva (i, ne daj Bože, rečju Tucakovićka) kao nad jezičkim reliktom muške dominacije, zgražavaju daleko više no nad gramatičkom degeneracijom. Otuda što čak i oni, gradeći svoje društvene pozicije i funkcije te braneći ih, osećaju i znaju da je od reči tekstopisac, kao i od mnogih drugih, dekretom teško graditi novu reč a da ona pri tome ne deluje kao parodija. Ali zagovornici "rodno osetljivog jezika" bi, logično, morali biti dosledni, u redakcijama, nevladinim organizacijama i van njih! Moraju, dakle, biti rodno osetljivi u svakom pojedinačnom slučaju. Ako prema reči pisac postoji spisateljica, onda po neoborivoj logici novosrpskog jezika prema tekstopisac MORA stajati tekstospisateljica, prema romanopisac romanospisateljica, prema putopisac putospisateljica,a prema firmopisac firmospisatljica. (Ovih poslednjih možda i nema u srpskom društvu, ali će se sigurno pojaviti, makar u isto vreme kada i ribarke.)

Uvežbajmo zato na vreme, kao u jezičkim savetnicima tipa "ne nego": ne Firmopisac je ipak pobedila, nego Firmospisateljica je ipak pobedila. Doslednost nema cenu (nezavisno od toga što nema ni logiku)!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)