Kultura

OTVORENA ŠKRINJA NARODNOG SEĆANJA: Etnografski muzej u Beogradu obeležio svoj dan u jubilarnoj godišnjici postojanja

Miljana Kralj

21. 09. 2021. u 15:23

ETNOGRAFSKI muzej obeležava 120 godina, a na jučerašnjoj proslavi dana ove kulturne institucije, direktorka Tijana Čolak-Antić Popović, podsetila je da toliko dugo i čuvaju uspomene, brinu o kulturnom nasleđu, tumače tradiciju kako bismo razumeli život danas.

ОТВОРЕНА ШКРИЊА НАРОДНОГ СЕЋАЊА: Етнографски музеј у Београду обележио свој дан у јубиларној годишњици постојања

Ustanova osnovana 1901. kada je etnografski materijal izdvojen iz Narodnog muzeja, kako je podsetila, ima i starije korene u prikupljanju narodnih umotvorina, u Vukovom radu na beleženju narodnih pesama, opisivanju narodnog života i običaja:

- Prvi direktor Sima Trojanović i prvi kustos Nikola Zega, da bi prikazali prošlost naroda i specifičnosti njegove kulture, nabavljali su predmete na terenu za zbirke i izložbe, ne samo iz Srbije, nego i iz krajeva koji su bili u granicama Turske, i Austrougarske, gde je živeo srpski narod. Pre 120 godina Etnografski muzej je bio smešten u 350 kvadrata - u osam prostorija za izlaganje, magacine i kancelarije u kući Stevče Mihailovića, sa dvoje zaposlenih. Danas je Etnografski muzej u 8.000 kvadrata, u dve zgrade, sa četrdeset šestoro zaposlenih, od kojih 37 muzejskih stručnjaka- kustosa, konzervatora, bibliotekara, fotografa, muzejskih tehničara - dodala je sadašnja direktorka, uz naglasak da je u sastavu muzeja i Manakova kuća,

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe i Međunarodni festival etnografskog filma.

Svečanost je uveličana otvaranjem postavke "S obramicom niz put" autora Marka Stojanovića, muzejskog savetnika, na kojoj su se uz eksponate Etnografskog muzeja, našli i predmeti iz Muzeja Vojvodine.

- Bogatstvo od više od 52.000 predmeta svrstanih u 32 zbirke Etnografskog muzeja, pokazatelj je raznovrsnosti našeg kulturnog nasleđa - istakla je otvarajući izložbu Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja.

- Kroz nakit, posuđe, dečje igračke ili narodne nošnje sa etničkih prostora srpskog naroda, da pomenem samo neke od zbirki, možemo da sagledamo kakav je bio život naših predaka pre dva ili tri veka i kako su se menjale njihove životne navike.

Šljivovica za Unesko

POZNATO je da smo i kao narod i kao država imali bogatu i burnu istoriju. Nesumnjivo da je i to doprinelo da ovo bude područje sa izuzetno bogatim etnonasleđem. Iz Srbije su na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa do sada upisani kolo, porodična slava i pevanje uz gusle. Predat je zahtev za nominaciju šljivovice, a u pripremi su i druge nominacije, u skladu sa dinamikom koju propisuje Unesko - otkrila je ministarka Gojković.

Kao i većina predmeta koji su bili neizostavni deo svakog domaćinstva, i obramice imaju ugrađenu estetsku vrednost, istakla je ministarka:

- Ta njihova lepota kao da je služila da olakša težak i naporan rad koje su obavljale uglavnom žene, vršeći svoju tadašnju ulogu u porodici.

Obeležavanje jubileja Etnografskog muzeja započeto je otvaranjem "Izložbe o izložbama" u Studentskom parku, a kako, za "Novosti", objašnjava viši kustos Aleksandra Levnaić, izračunali su da od tog 3. septembra, pa do kraja godine, ima 120 dana, od kojih će svaki, na svoj način biti posvećen godišnjici:

- Otvaranjem te izložbe, otvorili smo škrinju Etnografskog muzeja i shvatili da šira javnost nije svesna dijapazona rada naše intitucije. Nije reč samo o depoima, kustosima, zbirkama, izložbama... Mi imamo veliku biblioteku koja je svima dostupna, naše odeljenje za konzervaciju ne brine samo o materijalu iz našeg muzeja nego i iz drugih ustanova, kao i srpskih manastira. Naši su stručnjaci svakodnevno odlazili tim povodom u Hilandar, o čijim predmetima brinu. Sarađujemo sa kulturnoumetničkim društvima, otvoreni smo za rad i sa studentima, osobama sa posebnim potrebama.

"Drobnjaković" Radenkoviću

POVODOM dana Etnografskog muzeja, juče je svečano dodeljena i nagrada "Borivoje Drobnjaković" za životno delo, odnosno ukupan i izuzetan doprinos pojedinca iz oblasti etnologije i očuvanju kulturnog nasleđa - dr Ljubinku Radenkoviću, dopisnom članu SANU.

- Pojedina njegova dela imaju pionirski značaj u našoj nauci, poput proučavanja narodnih basmi, i iz toga kasnije proizašle knjige "Narodne basme kod Južnih Slovena" ili "Slovenske mitologije: enciklopedijskog rečnika" - obrazložio je između ostalog žiri.

Sagovornica navodi i kako su neki kostimi ansambla "Kolo" nastali kao replike gradskih nošnji koji se čuvaju u muzeju, a ovi čuvari narodne igre svojim koncertom daće svoj doprinos jubileju:

- Do kraja godine biće otvoreno još nekoliko izložbi, održavaće se i predavanja, među kojima i ono o samoj zgradi na Studentskom trgu, koja je nekada pripadala Beogradskoj berzi, ali i o velikanima koji su zadužili muzej za ovih 120 godina.

04. 09. 2021. u 23:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VLADICA IZ ORMARA IZVUKAO ZMIJU DUGU CEO METAR: Neverovatan slučaj u Vranju - Čuju se ženski vrisci, kamera sve snimila (VIDEO)

Društvo

0 11

VLADICA IZ ORMARA IZVUKAO ZMIJU DUGU CEO METAR: Neverovatan slučaj u Vranju - Čuju se ženski vrisci, kamera sve snimila (VIDEO)

IAKO je juče mnoge krajeve naše zemlje iznenadio sneg, a temperature su se spustile za čitavih petnaest stepeni, za najpoznatijeg hvatača zmija iz Vladičinog Hana Vladicu Stankovića i juče je bilo posla.

18. 04. 2024. u 09:40

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

MOGU LI DA VAS ZAMOLIM? Bajaga održao čas kulture na RTS-u - snimak se širi mrežama (VIDEO)

Poznati

0 0

"MOGU LI DA VAS ZAMOLIM?" Bajaga održao čas kulture na RTS-u - snimak se širi mrežama (VIDEO)

JEDNA opaska legendarnog muzičara Momčila Bajagića Bajage tokom promocije reizdanja prve ploče Bajage i Instruktora "Pozitivna geografija", zabeležena kamerom RTS-a, postala je viralna na društvenim mrežama.

18. 04. 2024. u 10:17