IN MEMORIAM - PROFESORKA - VEČNO MLADA: Odlazak Nade Milošević Đorđević

U OVIM tegobnim godinama, dok po našim telefonskim imenicima sve češće ostaju brojevi onih čiji glas nećemo više čuti, odlazak akademika Nade Milošević Đorđević nije pogodio samo porodicu i prijatelje, nego i kolege, bivše studente, sve koji su se sa njom makar jednom sreli.

Foto Arhiva

Jer, kako je spontano, iskreno rekla koleginica iz brojnih generacija bivših brucoša srpske Katedre: "Profesorka je bila večno mlada".

Posle profesora Vojislava Đurića, Vida Latkovića i Vladana Nedića, zajedno sa profesorom Radmilom Pešić, nastavila je predano izučavanje narodne književnosti na putu "kojim se u takvim poslovima kreće moderna nauka", kako je naučni doprinos Nade Milošević Đorđević ocenio Predrag Palavestra. Odbranivši magistarski rad (1962) i disertaciju (1970) na Katedri za jugoslovenske književnosti (sada srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima) Filološkog fakulteta u Beogradu, tu je 1963. kao asistent započela univerzitetsku karijeru. Birana je u sva zvanja za predmet Narodna književnost, da bi 2003. bila izabrana za dopisnog, a 2012. i redovnog člana SANU.

Sve to vreme je, zapravo, prof. Nada Milošević Đorđević, nenametljivo i sa urođenom otmenošću, obavljala višestruku kulturnu i naučnu misiju. Povezivala je, u oba smera, srpsku baštinu sa svetom. Približavala je našim naučnim krugovima savremene svetske pristupe narodoj književnosti. Kao vrsnog znalca u folklorističkim oblastima uvažavali su je strani naučnici, kolege i njeni profesori, koje je poštovala, i studenti, kojima je predavala i bila uzor. Dostojno i dostojanstveno predstavljala je srpsku tradiciju i kulturu u svetu, kao član međunarodne asocijacije Folklore Fellows pri Finskoj akademiji nauka, Evropskog društva kulture, Međunarodnog društva za izučavanje narodne proze, osnivač i član Saveta međunarodnog časopisa Oral Tradition.

Znanje, energiju i trud ulagala je i na čelu institucija od nacionalnog značaja, kao jedan od osnivača i upravnik Međunarodnog slavističkog centra na beogradskom Filološkom fakultetu, predsednik Saveta, upravnik matične Katedre, član Društva za srpski jezik i književnost, Vukove zadužbine, predsednik Odbora za narodnu književnost SANU. Bila je član redakcija Priloga za književnost, jezik, istoriju i folklor, Anala Filološkog fakulteta, zbornika Međunarodnog slavističkog centra, uređivačkih odbora "Srpske enciklopedije" i "Studija o Srbima", urednik "Danice", recenzent, čija je reč garantovala kvalitet publikacija.

Kao profesor po pozivu i Fulbrajtov stipendista predavala je u SAD, na evropskim univerzitetima, a u našoj sredini podsticala je generacije mladih da upoznaju sopstveno nasleđe i ostanu poštovaoci srpske tradicije. Isticala je, bez patetike, da je narodna književnost naša autentična klasika, koju su tako doživljavali najznačajniji stvaraoci sa ovih prostora, a istovetno ocenili evropski autoriteti - od Grima, Getea, Mickjeviča do Šmausa i Gezemana.

Štampana pre pola veka, disertacija prof. Nade Milošević Đorđević (Zajednička tematsko-sižejna osnova srpskohrvatskih neistorijskih epskih pesama i prozne tradicije) ostaće nezaobilazno naučno štivo za sve proučavaoce srpske tradicije. Knjiga sadrži 19 monografija o zastupljenim motivima u narodnoj književnosti. Obimna štampana i rukopisna građa povezana je sa teorijskim pristupima folkloru, uz skrupulozno uvažavanje prethodnika i zavidno poznavanje savremenih naučnih tokova.

Iz bogate bibliografije izdvaja se i knjiga "Radost prepoznavanja" (2011). O složenim vezama narodne književnosti sa literaturom srednjeg veka svedoče studije, tematski vezane za Nemanjiće i Kosovski boj, dva uporišta postojanja i očuvanja nacionalnog identitet, bitna za "srpsko bitije i ime", kako je to još 1814. označio sam Vuk. Kao poštovalac Vukovog rada i njegov nastavljač u modernim vremenima, knjigu "Kazivati redom" (2002) posvetila je Vukovom mestu u nauci o folkloru, ukazujući na poetiku samog stvaranja.

Srdačan sagovornik, odmerenog ophođenja, folklorista svetskog ugleda, prof. Nada Milošević Đorđević bila je zagovornik ademskog reda, kakav danas postoji samo u anegdotama. Na sebi svojstven način umela je da poveže stare i večite vrednosti sa najnovijim naučnim tokovima. Zato će je njeni studenti, dok ih bude, pamtiti kao večno mladu, a kad sećanja izblede, odoleće vremenu duhovna zadužbina akademika Nade Milošević Đorđević.

Preporučujemo

Kultura

0 0

MAJKA SVETOG SAVE KAO INSPIRACIJA: Delo Dragana Damjanovića o Svetoj Anastasiji dobija međunarodno priznanje

20. 03. 2026. u 15:22

TV Novosti

0 0

TAMARA GRUJIĆ ZA "TV NOVOSTI": Odavno ne pišemo scenarija, to je uradio život (FOTO)

20. 03. 2026. u 12:05

Kultura

0 2

ZAVESU PODIŽE "UDOVICA ŽIVOG ČOVEKA" ZVEZDARA TEATRA: Večeras će u Jagodini početi 51. izdanje "Dana komedije"

20. 03. 2026. u 06:45

Kultura

0 0

PO DIRKAMA NE "PUTUJE" LOGIKA, VEĆ OSEĆANjA: Intervju - Polina Osetinska, ruska pijanistkinja

19. 03. 2026. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije