PORIČEMO SVOJ IDENTITET: Zakon o rodnoj ravnopravnosti je zakon protiv srpskog jezika i njegovih pravila

D. Bogutović

25. 06. 2021. u 08:45

NAUČNI skup sa temom "Identitetske promene: srpski jezik i književnost u doba tranzicije" održan je juče u SKZ uz učešće petnaestak istaknutih lignvista, književnih istoričara, teoretičara i kritičara.

ПОРИЧЕМО СВОЈ ИДЕНТИТЕТ: Закон о родној равноправности је закон против српског језика и његових правила

Foto N. Skenderija

Pročitano je pismo akademika Milovana Danojlića, predsednika SKZ, u kome je istaknuto:

- U Beogradu sam ovo leto boravio nepuna tri sata, što mi je bilo dovoljno da potvrdim davno stečen utisak o ubrzanom odnarođivanju naše prestonice. Penjući se Ulicom kralja Petra, videh da su nazivi svih firmi ispisani latiničnim slovima, i povrh svega, na engleskom jeziku. Kad su Nemci, 1940, okupirali Pariz, postavili su, na glavnim trgovima, sopstvene ulične table, da bi im se vojnici u tuđem gradu lakše snalazili. Mi smo, u Beogradu, taj posao unapred obavili. Razume se da lično nemam ništa protiv engleskog jezika. Prepevavao sam poeziju Šekspira, Paunda i Jejtsa čiji jezik me je podučavao slobodi. U Beogradu je porobljivanje dobilo komične razmere, a napuštanje ćirilice svedoči o bežanju od sebe, o poricanju svoga identiteta.

Po mišljenju Miloša Kovačevića država ne želi da podrži napore da srpski jezik dobije status službenog jezika svuda tamo gde je nužna upotreba standardnog ili književnog jezika srpskog. NJoj kao da su pitanja srpskog jezika i ćirilice kao jedinog njegovog istorijskog pisma - "trinaesta rupa na svirali".

- Tome je najbolji pokazatelj novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je, po mišljenju svih koji su iole upućeni u srbistiku, zakon protiv srpskog jezika i njegovih pravila - rekao je Kovačević.

Imamo tri reprezentativna rečnika savremenog srpskog jezika, ali ni u jednom od njih nije obrađena leksika posle pedesetih godina 20 veka, ukazala je Rajna Dragićević, i istakla:

- U vreme kada evropski narodi mere frekvenciju svake nove reči, mi nemamo zapis o leksici koju koristimo poslednjih 70 godina. Matica srpska je pokušala da ispravi taj propust, osnovan je projekat izrade višetomnog rečnika, a Matica se ove godine prijavila na konkurs Ministarstva kulture za sredstva koja bi uložila u skener. Iako je u prijavi naglašena važnost projekta, odgovor Ministarstva je bio negativan, a u obrazloženju je pisalo da MS traži premalo sredstava i da joj se zato ne može izaći u susret. Za to vreme, Hrvatska podržava 24 projekta Instituta za hrvatski jezik i još 10 dodatnih leksikografskih projekta.

Naša je zla kob viševekovna nemogućnost da se jasno odredi i glasno kaže šta je srpsko, naglasio je Nenad Nikolić, dok je Boško Suvajdžić ukazao na srpsku narodnu književnost kao istinsku klasiku koja je i deo svetske književne baštine.

- Srpska književnost je u svom osnovnom habitusu uvek čuvala kritičku vest i dubinu promišljanja nacionalne istorije. To se jasno vidi kod tri naša najveća pisca, NJegoša, Andrića i Crnjanskog. Ni kod jednog od njih srpska istorija nije glofirikovana i ulepšavana, naprotiv, svugde su pokazane njene tamne putanje - rekao je Duško Babić.

Radivoje Mikić je ukazao da pojedinci, koristeći i ekspoziture u našim redovima, utiču na to da se u školskim programima nađe što manje pisaca koji su rođeni ili koji su delovali izvan Srbije, a takvi su Kočić, Desnica, Ćopić, na koje se već udara. Da bi se ovakve pojave shvatile na pravi način Mikić je podsetio na tekstove Stojana Novakovića i Zorana Mišića koji su na pravi način sagledali identitet srpske književnosti i kulture.

Foto N. Skenderija

Napominjući da se Srbijom širi poplava vulgarnosti i pornografije, Zoran Avramović je rekao:

- Ima onih koji nas uveravaju da je sloboda način da se uvažavaju, zapravo razaraju moralne, nacionalne i kulturne vrednosti. Ta destrukcija javnog morala je tako silovita da se moramo upitati da li će se izbrisati razlika između primitivizma i civilizacije, stida i brutalizma, kulture i nagona.

OBRAZOVANJE I VASPITANJE

ANALIZIRAJUĆI Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Aleksandar Jovanović je primetio:

- Doslovno uzeta, standardno-ishodna nastava u velikoj meri uzima književno delo kao primer ili ilustraciju određenog ishoda, recimo poznavanje umetničkog epa, a ne kao delo po sebi. Za nastavu i razumevanje književnosti ovakvo usmeravanje je izuzetno štetno. Nije svejedno na čemu će učenik da zasniva poznavanje savremene srpske književnosti, na delima Andrića, Desnice, Pavića, Pope i I. V. Lalića ili na nekima kojima ni školski programi ne mogu produžiti život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)