Kultura

MLEČNI PUT OD SNOVA KAO TEMA: Koncept 59. Bijenala u Veneciji - inspiracija dela Karingtonove

M. Kralj

13. 06. 2021. u 11:49

ODLOŽENO za sledeću godinu, zbog toga što je svoj red prepustilo najvećoj svetskoj smotri arhitekture (2020. pandemija kovida 19 oduzela joj je termin, pa je trenutno u toku), 59. Bijenale umetnosti u Veneciji, dobilo je krajem minule sedmice temu koja će tradicionalno objediniti postavke u nacionalnim paviljonima i izložbu na poziv umetničkog direktora smotre.

МЛЕЧНИ ПУТ ОД СНОВА КАО ТЕМА: Концепт 59. Бијенала у Венецији - инспирација дела Карингтонове

Roberto Ćikuto i Ćećilija Alemani

Italijanska istoričarka umetnosti, sa prebivalištem u Njujorku, Ćećilija Alemani, inspirisana radom britansko-meksičke slikarke i književnice, nadrealistkinje Leonore Karington (1917-2011), muze i ljubavnice Maksa Ernsta, opredelila se za naslov jednog njenog dela - "Mleko od snova". Reč je o seriji snolikih ilustracija neobičnih priča, prvobitno započetih na zidovima autorkine kuće, koje će kasnije preneti u knjižicu istog imena. Te priče opisuju magičan svet u kom se život stalno revizualizuje kroz prizmu imaginacije, i u kome sve može da se menja, transformiše, od jednog postaje drugo.

- Ali, to je i alegorija o veku koji je na pojedinca obrušio veliki pritisak, gurajući i samu Karingtonovu u izbeglištvo iz života: bila je zatvorena u duševnu bolnicu, postala je objekat fascinacije i požude, ali i zapanjujuće moćna i mistična figura, koja neprestano beži od ograničenja fiksiranog identiteta - objašnjava svoj koncept umetnička direktorka Bijenala. - Kada bi je pitali o njenom poreklu, Karingtonova je govorila da je ona proizvod majčinog susreta sa mašinom, iz koga je nastao bizaran spoj ljudskog, životinjskog i mehaničkog, što je većim delom obeležilo njeno pisanje i slikanje. Izložba "Mleko od snova" uzima Leonoru Karington i njena vanzemaljska stvorenja, ali i mnoge druge transformisane figure, kao pratioce na putovanje kroz metafore tela i definicije čovečnosti.

Temu je izabrala posle višemesečnih razgovora sa umetnicima:

- Pitanje koje se stalno nametalo je kako predstaviti sadašnji trenutak u istoriji u kom je sam opstanak vrsta doveden u pitanje, ali i kako objediniti sumnje koje prožimaju nauku, umetnost i mitove našeg vremena - poručuje Ćećilija Alemani.

PROIZVOD NAŠEG VREMENA

PREDSEDNIK Bijenala u Veneciji, Roberto Ćikuto, koji je na tom mestu nasledio Paola Baretu, procenio je kako bi sa današnjeg stajališta, sledeće Bijenale umetnosti trebalo da otkrije nove, održivije načine opstanka, u odnosu između ljudskih jedinki i univerzuma u kom živimo. On je podsetio i da je tema koju je postavio kustos tekućeg Bijenala arhitekture, Hašim Sarkis, "Kako ćemo živeti zajedno":

- Obe teme su proizvod sadašnjeg vremena, u kom nema nikakve sigurnosti i koje opterećuje čovečanstvo velikom odgovornošću.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Društvo

0 7

Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove

Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.

14. 05. 2024. u 10:00

Pročitajte više

VAŽNIJE MU DA POMILUJE KONJE Kusta o Jokiću, Noletu i krahu društva: Spas je u hrišćanstvu, bogataši sa Zapada o nama misle SVE NAJGORE
Poznati

0 0

"VAŽNIJE MU DA POMILUJE KONjE" Kusta o Jokiću, Noletu i krahu društva: "Spas je u hrišćanstvu, bogataši sa Zapada o nama misle SVE NAJGORE"

"U DANAŠNjEM svetu, u kome se pojavi najmlađi ubica u istoriji Evrope, postavlja se pitanje brzine tog prozapadnjačenja. Pitanje je i da li smo svi mi saučesnici tog tragičnog događaja. Kada mladi ljudi ne mogu da apsorbuju ceo taj nametnuti svet, onda to mora negde da se ispolji, a taj dečak je izabrao najgori ventil."

16. 05. 2024. u 21:02

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O HOBITU, UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga O vremenu i vodi
Kultura

0 0

O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"

ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.

16. 05. 2024. u 15:41

Politika
Tenis
Fudbal
REŠILI DA KAZNE - SAMI SEBE! Ova zemlja je povukla najluđi potez od uvođenja sankcija Rusima

REŠILI DA KAZNE - SAMI SEBE! Ova zemlja je povukla najluđi potez od uvođenja sankcija Rusima