„PRETVARANJE OTPADA U ENERGIJU: Novi put Srbije ka čistijoj sredini“

POPTUNO rešavanje problema deponija po uzoru na zapadne i evropske standarne i više je nego moguće.

foto A. Popović

Sama ideja o sve većem broju prirodnih i travnatih površina je potpuno ostvariva.Ono što je nekada bio gotovo nerešiv problem, danas je itekako moguć. Danas se na jedan vrlo jasan i detereminisan način može izvući pun potencijal iz lokaliteta sa smećem, a taj način je dekontaminacija, odosno sanacija istih. O čemu se tačno radi? Reč je u potpunom iskorišćavanju nepotrebnog materijala u sredstvo iz koje se može izvući maksimum. 

To podrazumeva ponovno korišćenje materijala, uređivanje sadašnjih odlagališta, njihovo trajno gašenje i usvajanje naprednijih pristupa koji spajaju brigu o životnoj sredini i racionalno korišćenje energije.

Uređivanje smetlišta obuhvata njihovo stabilizovanje, prekrivanje različitim slojevima zemljišta i zaštitnih materijala, kao i ugradnju sistema koji prikupljaju gasove i tečnosti. Kada se taj postupak privede kraju, lokalitet se uređuje tako da se prirodno stopi sa okolnim prostorom.

Ovako pripremljene površine mogu bezbedno da postoje dve do tri decenije, ali suština problema ostaje ista — svakodnevno nastaje nova količina smeća koja zahteva nove prostore za odlaganje. 

Mnistarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, istakla je da za projekte zatvaranja, sanacije ili rekultivacije nesanitarnih smetilišta  obezbeđeno milijardu dinara.

GO OBRENOVAC

- Naš strateški cilj je Srbija bez nesanitarnih deponija, i zato svake godine odvajamo značajna sredstva kako bismo, u gradovima i opštinama u kojima postoji alternativna lokacija za odvoženje otpada, zatvorili i sanirali nesanitarne deponije. Izgradnjom regionalnih i reciklažnih centara širom Srbije, što je deo vizije Srbija 2027, stvaramo neophodan preduslov za dalje zatvaranje nesanitarnih deponija, čime ćemo doprineti boljem kvalitetu života građana - rekla je ranije Vujović.

Najobimniji poduhvat u kome je jedno nesanitarno smetlište pretvoreno u uređeno odlagalište započet je 2019. u Vinči, a doveden je do kraja ove godine kada je na toj lokaciji počelo da radi postrojenje koje otpad koristi za dobijanje toplote i struje.

U našoj zemlji se svake godine stvori oko 3,2 miliona tona komunalnog materijala, ali se ponovo upotrebi tek oko 17 odsto. Prema statistici Evrostata, u državama Evropske unije oko 27 procenata onoga što se baci pretvara se u energente, dok svega 24 procenta završava na odlagalištima.

 U "Beloj knjizi o dobijanju energije iz otpada u Srbiji" navodi se da zapadni model treba našoj zemlji da posluži kao primer.

- Kada se deponije popune, moraju da se zatvore i nadgledaju dugi niz godina, te da se ponovo grade na novoj lokaciji. Dobijanje energije iz otpada nudi brojne prednosti i koristi, posebno u odnosu na odlaganje na deponiju, čak je poželjnije i od deponija koje imaju sisteme za prikupljanje i iskorišćenje deponijskog gasa, s obzirom na to da je količina električne energije koja se može dobiti iz svake tone deponovanog otpada znatno manja od one koja se može postići njegovim sagorevanjem - navodi se u ovoj publikaciji.

U najrazvijenijim evropskim državama funkcioniše oko 500 postrojenja koja otpad pretvaraju u energiju. Zemlje kao što su Danska, Austrija, Švedska i Nemačka znatno umanjuju količinu smeća koje završava na smetlištima jer ga skoro u potpunosti prerađuju ili koriste za dobijanje toplote i struje. Danska je još krajem devedesetih zabranila odlaganje materijala koji može da gori, dok Švedska uspeva da ponovo iskoristi praktično sav svoj otpad — čak 99%.

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

GLOBALNA KRIZA PRETI POLjOPRIVREDI UN upozoravaju na posledice blokade Ormuza

13. 04. 2026. u 21:18

Ekonomija

0 18

VUČIĆ O NIS: MOL želi nastavak razgovora, očekujem povoljne vesti o produženju licence

13. 04. 2026. u 19:46

Ekonomija

0 0

U PROSEKU ZARADE OKO 4.600 EVRA MESEČNO: Ovi stručnjaci su sve potrebniji u Srbiji

13. 04. 2026. u 17:14

Ekonomija

0 0

AGRESIJA NA IRAN SVE GURA U KANAL: Trošovi EU za uvoz energije povećani za 22 milijarde evra

13. 04. 2026. u 16:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije