DRŽAVA je donela odluku da u narednih šest meseci ukine carinske dažbine na uvoz azotnih đubriva i bezvodnog amonijaka. Uz to, finansiraće i kamatu poljoprivrednicima koji budu uzimali kratkoročne kredite za kupovinu veštačkog đubriva. To bi, bar delimično, trebalo da ublaži posledice astronomskih cena, ali i nestašice. Cene koje je dostigao "veštak", urea sa 37 od prošle godine, sada je 125 dinara za kilogram, a KAN sa 25 skočio na 92 dinara po kilogramu, definitivno će ispostiti zemlju.
Najnovije iz rubrike
I DALJE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci
MINISTAR finansija Siniša Mali sastao se sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci Antonelom Basani u okviru radne posete Vašingtonu.
19. 04. 2024. u 14:54
PODACI AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Za podsticaje regionalnog razvoja 282,6 milijardi dinara
UKUPNI podsticaji regionalnog razvoja u Srbiji lane su iznosili 282,6 milijardi dinara, što je za 22,5 odsto više nego prethodne godine, navodi se u mapi registra mera i podsticaja regionalnog razvoja, koju je objavila Agencija za privredne registre. Od ovih sredstava, 262,4 milijarde su bespovratna sredstva.
19. 04. 2024. u 14:47
PREDAT SA REMONTA DRUGI DIZEL MOTORNI VOZ: Nastavak uspešne saradnje između Srbijavoza i Želvoza
Višegodišnja saradnja na polju remonta voznih sredstava koje Srbijavoz ima u posedu i dalje se razvija i nastavlja. Ova saradnja podrazumeva ispunjavanje svih zahteva Srbijavoza na polju bezbednosti saobraćaja kao i primenu novih rešenja i supstituciju postojećih kako bi se produžio eksploatacioni vek postojećih voznih sredstava.
19. 04. 2024. u 13:14
DOK SVETSKI DUG RASTE, NAŠ PADA Mali poručio: Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a
MINISTAR finansija Siniša Mali poručio je da srpska ekonomija nastavlja da raste brže od evropske i svetske, dok je javni dug mnogo niži od proseka u Evropi u svetu.
19. 04. 2024. u 13:08
UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.
19. 04. 2024. u 11:54
Mile
25.01.2022. 14:44
Stizu izbori,te stizu ovi te stizu oni a mali poljoprivrednici nikad siromasniji