SUKOB SA STALJINOM OJAČAO LIČNU VLAST JOSIPA BROZA: Definitivan razlaz Sovjetskih i Jugoslovenskih komunista

KRAJEM maja 1946. Tito se ponovo obreo u Moskvi. Bilo je to njegovo poslednje viđenje sa J. V. Staljinom.

I na Petom kongresu KPJ 1948. Tito se zaklinjao na vernost Staljinu , Foto Profimedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borba“, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Vikipedija i Fejsbuk

Susret se odigrao u specifičnim okolnostima koje je karakterisalo privođenje kraju obnove zemlje i donošenje Prvog petogodišnjeg plana, jačanje sistema administrativnog rukovođenja privredom i pojačani pritisak Zapada (procesi generalu Dragoljubu Mihailoviću i nadbiskupu zagrebačkom Alojziju Stepincu; zaoštravanje tršćanske krize, rasplamsavanje građanskog rata u Grčkoj).

U razgovorima je dominiralo nekoliko tema. Razgovaralo se o ekonomskim pitanjima, odobrenju sovjetskog zajma kojim bi se finansirala industrijalizacija zemlje, rudnim bogatstvima i njihovoj eksploataciji, formiranju mešovitih jugoslovensko-sovjetskih društava. Dužna pažnja je posvećena pitanju Trsta i granice sa Italijom s obzirom na mirovnu konferenciju. Staljin se zanimao za najbolji "model" rešavanja tršćanskog pitanja, dok je Tito izražavao zahvalnost sovjetskoj strani za podršku koju pruža u rešavanju tog problema. Staljina je zanimao položaj industrije i stanje na selu.

Staljin je negirao zasluge "jugoslovenske Kompartije”, Foto Profimedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borba“, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Vikipedija i Fejsbuk

Pretresena su vojna pitanja, posebno o razvijanju vojne i avio-industrije, kao i brodogradnje. Posebnu pažnju Staljin je posvetio Albaniji i odnosu koji jugoslovenski partijski vrh ima sa KP Albanije. Staljin se raspitivao o Enveru Hodži i jugoslovensko-albanskim granicama. Istakao je da još nije nastupilo vreme za stvaranje federacije sa Bugarskom, sa čime se i Tito složio. Staljin je govorio i o potrebi da se Sloveni ujedine u jedinstveni front sa Sovjetskim Savezom. Po svemu sudeći, razgovaralo se i o formiranju organizacije komunističkih partija koje bi bilo konsultativnog karaktera.

Deo, samo na prvi pogled, neformalnih razgovora vođen je i u Staljinovoj "dači" u Podmoskovlju. Prisutni su zabeležili srdačnost u odnosima, sećali se žive diskusije, idejne srodnosti, kvarenja odnosa između jugoslovenskih i bugarskih rukovodioca i drugo.

U VREMENU U KOM je svet zagazio u "hladni rat", integracija komunističkih partija i zemalja u kojima su one bile na vlasti bio je odgovor na pojavu Trumanove doktrine i Maršalovog plana. U septembru 1947. Komunistička partija Jugoslavije bila je jedan od osnivača Informacionog biroa (Kominforma ili Informbiroa), zamišljenog kao savetodavno telo komunističkih partija SSSR, istočnoevropskih zemalja, Francuske i Italije, radi razmene iskustava i zajedničkog delovanja.

Iz Titovih pisama Moskvi vidi se da on nije bio upoznat sa sazivom i pripremom tog sastanka, kao ni sa osnovnim tačkama dnevnog reda.

Nekoliko meseci po osnivanju Informbiroa njegove članice su ušle u sukob sa KPJ. Do razilaženja je prevashodno došlo zbog samostalne politike jugoslovenske države na spoljnopolitičkom planu. Na prvi pogled sitni sporovi do kojih je tokom godina dolazilo (oko prirode jugoslovenske revolucije, kritika izrečenih o ponašanju Crvene armije, "izbegavanja" konsultacija oko važnih pitanja unutrašnje i spoljne politike, rada mešovitih društava, odnosa prema sovjetskim civilnim i vojnim stručnjacima, sučeljavanja sa albanskim rukovodstvom, pregovora sa Bugarskom oko sklapanja balkanske federacije, ispoljavanja revolucionarnog idealizma, politike prema selu i drugo) eskalirali su u optužbe KPJ kao "kulačke partije" koja vodi "antisovjetsku politiku" i čije rukovodstvo predstavlja "sitnoburžoaske nacionaliste". Mere ekonomskog pritiska na Jugoslaviju, čijih je 52,9% izvoza išlo na Istok, a 49,3% uvoza stizalo iz SSSR-a, počele su se osećati već u januaru 1948. Znake Staljinovog neraspoloženja prema Titu i političkog pritiska prema Jugoslaviji osetili su članovi jugoslovenske ekonomske delegacije koju je predvodio Milovan Đilas. Edvard Kardelj je prilikom sastanka jugoslovensko-bugarske delegacije u Moskvi prisustvovao Staljinovom napadu na Dimitrova i zahtevu za brzim formiranjem jugoslovensko-bugarske federacije. Staljin se suprotstavljao sporazumu jugoslovenske i albanske vlade, a moguće slanje dve jugoslovenske divizije u Albaniju, bez konsultovanja sa SSSR, označavao "preventivnim ratom". Osnovni razlozi spora nalazili su se u sferi spoljne politike koju je Jugoslavija vodila bez "konsultacija" sa Moskvom i bez "uklapanja" sopstvenih spoljnopolitičkih poteza u okvire politike koju je vodila prva zemlja socijalizma.

* * * * * * * * *

OPTUŽBE O DISKREDITOVANjU SOVJETSKE ARMIJE

POČETKOM MARTA 1948. Tito je konstatovao da su odnosi sa SSSR u poslednje vreme "u raskoraku", ali je i dalje smatrao da politika Jugoslavije prema Sovjetskom Savezu "ostaje neizmijenjena". Pismo CK SKP (b) od 27. marta, koje su potpisali Staljin i Molotov, ubedilo ga je da nije u pitanju nesporazum već sukob sa dalekosežnim posledicama. Optužbe o "diskreditovanju sovjetske armije", maltretiranju i stavljanju pod nadzor organa bezbjednosti sovjetskih stručnjaka, razvijanju antisovjetske atmosfere, optuživanja SSSR zbog "velikodržavnog šovinizma" imale su veliku težinu. Uz njih su išle i diskvalifikacije partijskog vrha KPJ zbog rada u "poluilegalnosti", nedostatka unutarpartijske demokratije, oportunizma, nezdravih ideja, rasplinjavanja u vanpartijnoj masi, prisustva britanskih špijuna u najužem rukovodstvu.

U pismu Staljinu i Molotovu od 13. aprila 1948. Tito je odbacio optužbe i izrazio nezadovoljstvo načinom na koji su one iznete. Iznet je i načelan stav da "ma kako neko od nas volio zemlju socijalizma SSSR, on ne smije ni u kom slučaju manje voljeti svoju zemlju, koja takođe izgrađuje socijalizam". Titov odgovor je u Moskvi shvaćen kao "zaoštravanje konflikta". U pismu od 4. maja 1948. Staljin i Molotov su isticali da on jasno govori o "antisovjetskoj poziciji druga Tita" i "klevetničkoj propagandi rukovodilaca KPJ".

U pozadini manifestacija prijateljstva i odanosti tinjao sukob dva rukovodstva, Foto Profimedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borba“, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Vikipedija i Fejsbuk

Staljin je negirao zasluge "jugoslovenske Kompartije" i pobedu jugoslovenske revolucije objašnjavao je ulaskom sovjetskih armija u Jugoslaviju. Krajnju tačku razlaza označilo je nepristajanje J. B. Tita i jugoslovenskog rukovodstva da učestvuju juna 1948. na zasedanju Informbiroa u Bukureštu. Tom prilikom usvojena je Rezolucija o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije koja je odobravala Staljinov postupak u "raskrinkavanju nepravilne politike CK KP Jugoslavije i pre svega nepravilne politike drugova Tita, Kardelja, Đilasa i Rankovića".

PONAVLjAJUĆI VEĆ IZNETE optužbe, KPJ je označena kao sektaško-birokratska organizacija, a njeno vođstvo optuženo za neprijateljsku politiku prema SSSR i SKP(b), diskreditovanje sovjetske armije, izjednačavanje spoljne politike SSSR sa spoljnom politikom imperijalističkih zemalja. Od "zdravih snaga" u partiji je traženo da prisile svoje rukovodioce da priznaju pogreške i da ih poprave, da napuste nacionalizam i vrate se internacionalizmu i da svim silama rade na učvršćivanju "jedinstvenog socijalističkog fronta protiv imperijalizma". U protivnom, od članstva je traženo da smeni postojeće i istakne novo rukovodstvo KPJ. Oslanjajući se na svoj autoritet, Staljin je verovao da ideološka diskvalifikacija i poziv na pobunu u KPJ neminovno vode zbacivanju njenog rukovodstva sa Titom na čelu. U pitanju je bila svojevrsna anatema koja se odnosila na Tita i partijski vrh KPJ. Prema dostupnim podacima, on nije verovao u raskol koji je izazvao otpor jugoslovenskih komunista. Tog trenutka kult Josifa Visarionoviča počeo je da umire u Jugoslaviji. Počeo je dugoročni sukob u kome su se našle dve države, dve partije, dva revolucionarna iskustva, dve harizmatske ličnosti.

Tokom sukoba jugoslovenski komunisti su iskazali svoj staljinistički potencijal.

Staljinisti u KPJ istovremeno su bili izvršioci i žrtve velikog terora.

Sukob sa Staljinom ovenčao je KPJ i Tita pobedom i otvorio mogućnost preispitivanja sopstvene prakse, ali i prouzrokovao cepanje njenog jedinstvenog jezgra. Sukob je predstavljao pokriće za represiju koja je gušila svaku političku aberaciju, jačala vladavinu birokratije, utemeljivala ličnu vlast Josipa Broza.

Preporučujemo

Društvo

3 2

DREVNE SVETINjE PRETVORENE U TAOCE NA KOSOVU: Letopis stradanja Pećke patrijaršije

03. 07. 2023. u 09:49

Društvo

3 2

NAROD JE PADAO NA KOLENA: Jugoslavija, Srbija i Beograd se opraštaju od svog kralja

30. 06. 2023. u 07:00

Društvo

1 7

ŠPIJUN KOJI JE PROMENIO NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA: Tajna misija sovjetskog obaveštajca u jugoslovenskoj prestonici

29. 06. 2023. u 07:00

Društvo

1 10

OPERACIJA "TEVTONSKI MAČ" OTKRIVA POZADINU ATENTATA: Nacistički obaveštajci inspiratori Marseljske tragedije

28. 06. 2023. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije