Društvo

DUČE PREDLAGAO KNEZU PAVLU DA KOSOVSKE ALBANCE ISELI U ISTRU: Musolini hteo savez kojim bi Jugoslavija uspela da izbegne sukob sa Nemcima

Ivan Miladinović

11. 06. 2023. u 21:48

PRVIH dana juna, pre tačno osam i po decenija, knez Pavle i kneginja Olga kreću put Berlina. Hitler, koji je mesec dana ranije pompezno proslavio svoj 50. rođendan, osmodnevni boravak kneza namesnika isplanirao je do najmanjih pojedinosti.

ДУЧЕ ПРЕДЛАГАО КНЕЗУ ПАВЛУ ДА КОСОВСКЕ АЛБАНЦЕ ИСЕЛИ У ИСТРУ: Мусолини хтео савез којим би Југославија успела да избегне сукоб са Немцима

Sve je bilo podređeno da fascinira gosta, ali i istovremeno da uplaši čoveka koji je vukao glavne konce u Jugoslaviji i privoli ga da potpiše pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili, da mu bar obeća da neće sklapati nikakav ugovor sa Engleskom.

Prvog juna bio je doček i banket koji je Hitler priredio u rajhskancelariji. Sutradan, impresivna vojna parada, koja je trajala više od tri sata: beskrajni niz novih tenkova, oklopnih kola i topova, dok iznad njih lete avioni u savršenim formacijama; potom ručkovi, večere i prijemi kod Ribentropa i Geringa, odlasci na operske predstave, obilazak njihovih privatnih imanja...

Posle anšlusa Austrije, u martu prethodne 1938, i Mihenskog sporazuma, u jesen te godine, kojim su evropske države, da bi umirile Hitlerove ratne apetite, ustupile Nemačkoj deo Čehoslovačke, knezu Pavlu je bilo jasno da se Versajski sistem raspao i da je Nemačka postala ona poluga koja stvara novi poredak. Zato je bio prisiljen da ode u "samo grotlo Trećeg rajha" kako bi sačuvao zemlju od ratnih strahota. Verovao je da dobri odnosi sa Berlinom neutralnoj Jugoslaviji garantuju bezbednost od sve nervoznijih komšija - Italije, Mađarske i Bugarske.

Ko je meduza, a ko jegulja

POSLE posete Berlinu Pavle se u Londonu, sredinom jula, susreo sa američkim ambasadorom Džozefom Kenedijem (ocem budućeg predsednika SAD). Opisujući susret sa nemačkim kancelarom knez namesnik je govorio i o neobičnoj uzbuđenosti koju je uočio kod Hitlera dok je ovaj pričao o "arijevskim mladićima" i kako mu se činilo da u tim momentima ima skoro "libidozno ushićenje".

- Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice žuto, kao u voštane figure - ispričao je knez Pavle o rukovanju sa Hitlerom.
I Firer je slično govorio za Pavla "da je klizav kao jegulja": - Kad čovek pomisli da će izvući čvrst dogovor, on se izmigolji kao jegulja iz ruke!

POSLE posete Nemačkoj, na poziv kralja Đorđa, Pavle sredinom jula odlazi u London. Posle razgovora sa najvišim zvaničnicima Imperije shvata da u slučaju rata njegova zemlja od Engleza, osim praznih obećenja, neće dobiti ništa. Nudili su samo savete, borbeni duh i obećanja pomoći negde u dalekoj budućnosti. Ni razgovor sa engleskim premijerom Čemberlenom nije ga nimalo ohrabrio. Pomoć u oružju niko nije spominjao. To ga je ubedilo da bi napuštanje neutralnosti dovelo do uništenja ne samo države, već celokupnog srpskog naroda. Dugogodišnja kneževa upozorenja i Britancima i Amerikancima na ekonomsku ekspanziju Nemačke prema Jugoslaviji, apeli za dodelu kredita za kupovinu naoružanja ostajali su bez odjeka. U to vreme Nemci od Jugoslavije kupuju žito i suve šljive po duplo većoj ceni nego što je bila na svetskom tržištu. Postaju glavni kupci ruda iz bosanskih rudnika. Po povlašćenim cenama prodaju svoju robu Jugoslaviji. Zapadni saveznici sve to mirno posmatraju, kao što ne reaguju na Hitlerovo širenje po Evropi.

Utom Nemačka napada Poljsku i Drugi svetski rat postaje stvarnost. Događaji se odviju velikom brzinom - Francuska kapitulira, sile osovine zatvaraju krug oko Jugoslavije. Berlin poručuje: stroga neutralnost nije održiva.

Knez Pavle pomno prati situaciju i procenjuje poziciju. Taktizira, ali bliži se trenutak u kojem će konačno morati da bira. Obruč fašizma steže se sve više. I, konačno, iz Berlina stiže zahtev: ili s Nemačkom ili protiv nje.

Britanci odbijaju da pomognu

POČETKOM 1941, tačno godinu dana od kako se general Jodl žalio "da se Hitler prema Jugoslaviji ponaša kao prema nekoj primadoni", Pavle je opet pred dilemom: ili da prihvati pakt, ili da uđe u rat sa Nemačkom. Pokušava kod Ronalda Kembela, britanskog ambasadora u Beogradu da izmoli eventualnu englesku pomoć. Nije dobio odgovor. Englezi ga uveravaju kako balkanske države Jugoslavija, Grčka i Turska mogu same da se suprotstave Nemačkoj, Italiji, Mađarskoj, Bugarskoj... Bilo je jasno da knez neće uspeti da sačuva švajcarsku neutralnost usred ratobornog Balkana.

JEDNO od rešenja kako izbeći rat a ne pristupiti Trojnom paktu, bila je inicijativa iz Rima, da se mir na jugoistoku održi bez ulaska Jugoslavije u taj savez, preko ugovora o trajnom prijateljstvu s Italijom. Vođa italijanskih fašista hteo je po svaku cenu da uspostavi odnose sa Jugoslavijom, bar na onom nivou kao kada je Milan Stojadinović bio predsednik Vlade.Knez imenuje specijalnog tajnog savetnika dr Vladislava Stakića, koji tri puta putuje u Italiju - u novembru 1940. i dva puta u februaru 1941. godine.

Inače, dr Stakić nije slučajno izabran za tajnu misiju u Italiji. On je bio autor jedne zapažene studije o Žoržu Sorelu, francuskom misliocu, za koga je vladalo uverenje da je izvršio najveći uticaj na formiranje Musolinijeve političke misli.
Specijalni izaslanik prvi put se susreo samo sa grofom Ćanom, ali drugi put i sa Musolinijem. Susret se desio 4. februara 1941. u Bariju, i Duče mu je uručio krajnje iznenađujuću poruku za kneza Pavla:
- Nudim Jugoslaviji prijateljstvo. Ja želim da Jugoslavija ostane van rata i zato ću vam učiniti takve propozicije koje, mislim, neće biti smetnja da se italijansko-jugoslovenski odnosi učvrste. Moramo raditi tako i postupati tako da se to ne vidi. Moramo pronaći razloge da ubedimo, ne toliko Hitlera, što nije tako teško, koliko Ribentropa, koji je pokvareno lukav... - rekao je Musolini.

I MUSOLINI je pismeno obrazložio svoju ponudu o formiranju saveza koji bi bio dovoljan korak približavanja Jugoslavije silama osovine koja bi na taj način ostala izvan rata i ne bi joj se postavio zahtev za ulazak u pakt. Da bi dali dokaz nemačkoj strani da on (Musolini) ovaj korak smatra kao definitivan, ponudio je regulisanje jugoslovensko-italijanskih odnosa na isti način kako su uspostavljeni sa Nemačkom.

Dr Stakić se 9. februara vraća u Beograd i lično predaje Pavlu ovu ponudu u pisanoj formi. Musolini doslovce piše knezu namesniku:
- Italija želi da Solun pripadne Jugoslaviji. Ja sam uvek smatrao da je pravi izlazak Jugoslavije na more - onaj na Egejsko i da Solun treba da pripadne Jugoslaviji, što je od velike važnosti za srpske interese. Prema tome, bilo da priđe u okviru Trojnog pakta, bilo u okviru saveza sa Italijom, na osnovu Beogradskog pakta, Jugoslaviji je obezbeđen Solun - pisao je Musilini. - Pošto shvatam sve teškoće koje bi mogle otežati sporazum sa Jugoslavijom, ako bi se zahtevalo da Jugoslavija priđe Trojnom paktu, a pošto smatram da je važno otkloniti svako proširenje rata na Balkanu i doći do iskrenog sporazuma sa Jugoslavijom, sporedno je pod kojom će se formom takav sporazum ostvariti, te ja nudim Jugoslaviji zaključenje jednog italo-jugoslovenskog saveza na bazi produbljenja Beogradskog sporazuma.

Ovaj savez, kako je naveo Musolini, bio bi dovoljan korak Jugoslavije za približenje osovini.

- Da bih dao dokaza da ovaj korak smatram kao definitivan između Jugoslavije i nas i da bih podvukao njegov naročit prijateljski karakter, to nudim Jugoslaviji regulisanje italijansko-jugoslovenskih odnosa na isti način kao što su regulisani italo-nemački. Pitanje nemačke manjine rešeno je Brenerskim sporazumom, a pitanje jugoslovenske manjine neka bude rešeno našim novim utanačenjem. Ja nudim Jugoslaviji izmenu jugoslovenskog stanovništva u Istri za albansko stanovništvo u Jugoslaviji. To je naročito važno za vas Srbe, jer bi na taj način posrbili vaše Kosovo, čije je stanovništvo pretežno albansko, a koje za vas Srbe ima toliku istorijsku i nacionalnu važnost. Krajem februara ja ću održati jedan veliki govor u Rimu i u tome govoru objavio bih naš novi savez i moju novu politiku prema Jugoslaviji... - piše Musolini.

Misteriozni Jakob Hoptner

ZANIMLjIVO je da je knjigu dr Vladimira Stakića "Moji razgovori sa Musolinijem - Osovinske sile i Jugoslavija" njegova supruga Milka objavila u ljotićevskoj štampariji "Iskra" u Nemačkoj, a da je predgovor napisao dr Jakob B. Hoptner, autor knjige "Jugoslavavija u krizi 1934-1941" koju je 1962. objavio Columbia universiti press. Hoptner je bio čovek velikog Pavlovog poverenja i odličan poznavalac evropskih prilika tog doba. Za njega inače kruži priča da je iz Jugoslavije, u kojoj je boravio 1946. kao predstavnik Crvenog krsta, izneo dokumenta vezana za period vladavine kneza Pavla, a koja su deponovana na Kolumbija univerzitetu.

REAKCIJA kneza Pavla na ovaj predlog Benita Musolinija je zabeležena u Stakićevoj knjizi "Moji razgovori sa Musolinijem - Osovinske sile i Jugoslavija", koja se pojavila 1967. godine u Minhenu, tri godine posle njegove smrti.

- Kako ja mogu praviti savez sa Musolinijem kada je u ratu sa Grčkom i Velikom Britanijom - odmah je rekao knez. - Ja nemam prava da Slovence i Hrvate premeštam sa njihovog nacionalnog tla na kome žive više od 1.000 godina. Jugoslavija se ne može za sva vremena odreći onih krajeva sa izrazitom jugoslovenskom većinom.

Sledeći susret sa Musolinijem dr Vladislav Stakić je imao 24. februara 1941. godine, u Rimu. Duče je bio nezadovoljan što iz Beograda ne stiže odgovor na njegovu ponudu. Prvo što je rekao izaslaniku iz Beograda je bilo:

- Umesto saveza sa Italijom, vaša Vlada vodi sada pregovore sa Nemačkom na bazi Pakta. Ja vam podvlačim i ponavljam da je moja želja da vi ostanete van rata. Ja sam vam skrenuo pažnju da ne dozvolite da vas Ribentrop uvuče u takvu teškoću iz koje se teško možete izvući. Trebalo je sa nama da prvo razgovarate, pa onda sa Nemačkom. Kakva je danas situacija i kakvi su moji pogledi? Kakva je danas moja ponuda? Ista kao i ona prva, ali sa jednom važnom izmenom. Pošto je Nemačka postavila zahtev da vi uđete u Pakt, on se više ne može potpuno isključiti iz pregovora. Ali mojom pomoći, može se postaviti pitanje kada da vi uđete u Trojni pakt. Po vašim rečima, izgleda da Pakt predstavlja za vašu zemlju i naročito za kneza Pavla jednu šekspirovsku tragediju - rekao je Stakiću Musolini. - Dakle, evo moje druge ponude. Zasad ne morate u Pakt. Moja ponuda ostaje na snazi. Savez sa Italijom biće dovoljan. Neka Beograd da svoj pristanak, a ja ću sve svršiti sa Nemačkom. Ali, morate dati obećanje da ćete stupiti u Pakt docnije.
Na kraju, Musolini je rekao Stakiću da želi da se sastane sa knezom i da izmenjaju misli o svim pitanjima koja se tiču buduće politike dveju zemalja.

Knez Pavle nije prihvatio Musolinijevu ponudu. Odbio je i susret sa njim. A dr Stakiću će u privatnom razgovoru reći da "u ponudama Musolinija nema ničeg povoljnog za Jugoslaviju", navodeći da on nije nudio Jugoslaviji Zadar, već grčki Solun. Nepoverenje prema začetniku marseljskog atentata, koji je u Italiji držao Ante Pavelića i njegove ustaše, prevagnulo je. Umesto saveza s Italijom vlada Cvetković-Maček počela je pregovore sa Nemačkom o pristupanju Trojnom paktu.

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

Reportaže

0 58

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

IZBACIO JE IZ STANA ZBOG DRUGE: Kako je pukla veza Katarine Radivojević i Olivera Mandića

Poznati

0 0

IZBACIO JE IZ STANA ZBOG DRUGE: Kako je pukla veza Katarine Radivojević i Olivera Mandića

NjIHOVA desetogodišnja veza se rasula u paramparčad kad se u životu Olivera Mandića pojavila 22 godine mlađa dama.

28. 04. 2024. u 12:13

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SIN ČEKA NATAŠU (44) DA SE VRATI KUĆI: U Sremskoj Mitrovici sahranjena žena, preminula zbog tromboze - Dan ranije bila je kod lekara (FOTO)

Društvo

0 3

SIN ČEKA NATAŠU (44) DA SE VRATI KUĆI: U Sremskoj Mitrovici sahranjena žena, preminula zbog tromboze - Dan ranije bila je kod lekara (FOTO)

POSLE iznenadne smrti pacijentkinje Nataše Žabić (44) iz Sremske Mitrovice, koju je lekar vratio kući iz Opšte bolnice smatrajući da ona nije životno ugrožena, policija je podnela krivičnu prijavu protiv dežurnog lekara.

28. 04. 2024. u 19:42

PATRIJARH PORFIRIJE KRSTIO DESETINE MALIŠANA U RIPNJU: Arhijerejsku Liturgiju služio na praznik Cveti uz sasluženje Episkopa Ilariona (FOTO)

Društvo

0 2

PATRIJARH PORFIRIJE KRSTIO DESETINE MALIŠANA U RIPNJU: Arhijerejsku Liturgiju služio na praznik Cveti uz sasluženje Episkopa Ilariona (FOTO)

NjEGOVA Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 28. aprila 2024. godine, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim – Cveti, svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svete Trojice u Ripnju uz sasluženje Njegovog Preosveštenstva Episkopa novobrdskog g. Ilariona, sveštenstva i vernog naroda.

28. 04. 2024. u 18:51

Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

BORAC PROTIV USTAŠA U VRHU NDH: Ko je bio general August Marić, prvi načelnik generalštaba domobranskih formacija

Društvo

0 12

BORAC PROTIV USTAŠA U VRHU NDH: Ko je bio general August Marić, prvi načelnik generalštaba domobranskih formacija

POTVRĐUJEM da me je general August Marić u leto 1941. godine, za vreme progona pravoslavnih u Zagrebu, u svome stanu krio i da je mojim roditeljima u januaru 1945, dok su bili od ustaša zatvarani, pomagao.

28. 04. 2024. u 18:00