STRUČNJACI UPOZORAVAJU DA U SRBIJI IMA TRI MILIONA SEPTIČKIH JAMA, KOJE SU OPASNE I PO ŽIVOT: U dvorištu držimo "tempirane bombe"

U SLUČAJU da se septička jama ne prazni na vreme ili bezbedno ona može postati “ekološka bomba” i trajno ugroziti životnu sredinu. Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da je 65 odsto stanovništva u Srbiji, odnosno oko milion i po domaćinstava, priključeno na kanalizacioni sistem, dok ostatak koristi septičke jame.

Foto: Promo

- Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama - navodi on i ističe Vojvodinu kao poseban problem. - To je ravnica, i zbog nedostatka prirodnog pada ljudi grade septičke jame gotovo svuda što se negativno odražava na zagađenje podzemnih voda. Upravo zbog toga u Vojvodini su granične vrednosti zagađenja podzemnih voda uglavnom iznad granica, a pošto je u pitanju žitnica Srbije to je veliki problem jer negativno utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Zrenjanin se tu ističe kao grad u kome je ovaj problem zagađene vode najkritičniji, ali sličan problem imaju i ostala mesta u Vojvodini.

Foto: Promo

Krstović se osvrnuo i na državne investicije za rešavanje ovog problema, a posebno na projekat "Čista Srbija" Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kao primer navodi opštinu Mionica koja je već dobila sredstva i počela izgradnju kanalizacione mreže. Međutim, napominje da se ne može zanemariti činjenica da dobar deo lokalnih samouprava nema dovoljno dobre kanalizacione sisteme, prikupljanje tog otpada, kao ni mogućnost za njegovo prečišćavanje.

- Postoje lokalne samouprave gde morate da radite na izgradnji kanalizacije jer je uopšte nema. To je problem ruralnih, odnosno seoskih područja. Tu imamo i septičke jame koje se grade po različitim standardima, pa je njihova bezbednost upitna s obzirom da ne postoji dinamika redovnog čišćenja - govori Krstović.

Foto: Promo

Objasnio je da se zbog slabe regulacije štetni otpad iz septičkih jama lako meša sa podzemnim vodama.

- Takvu situaciju imate u Beogradu, gde je čitava leva obala Dunava krcata septičkim jamama. Čak i kad se te jame očiste, taj otpad se direktno ispušta u reku na Adi Huji - kaže on.

Osvrnuo se na plan države da zaključno sa 2040. godinom završi kompletnu kanalizacionu mrežu, međutim, mišljenja je da ne postoji dovoljna koordinacija svih institucija.

- U taj projekat uključene su različite institucije koje su nosioci tih aktivnosti. Imamo "Čistu Srbiju" Ministarstva građevine, saobraćaj i infrastrukture, potom razne projekte Ministarstva za javna ulaganja, neizostavno je Ministarstvo zaštite životne sredine koje je resorno ministarstvo, ali u svojim rukama ima samo jedan deo finansija iz evropskih fondova, odnosno Evropske investicione banke - rekao je on.

Objašnjava da bi sa završetkom ovog procesa pored kompletne kanalizacione mreže bile regulisane i septičke jame u Srbiji.

- Tada bi se svi potrošači, odnosno ljudi i industrija, gde je to moguće priključili na kanalizacioni i sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Da li će to biti ispunjeno na vreme zavisi dosta od financijskih sredstava, od spremnosti tih projekata, i mogućnosti da se tim postrojenjima upravlja - kaže on, osvrćući se na to da izgradnja kolektora na Velikom selu traje više od 15 godina, a procenjeno je da će koštali više od 500 miliona evra, kao i da kolektori Batajnica i Krnjača nisu završeni.

Foto: Promo

Veliku opasnost kada su u pitanju septičke jame takođe predstavlja i praksa sipanja žive u septičke jame. Nepisana praksa za "rešavanje" prepunjenih septičkih jama, koje su već opterećene zbog visokog nivoa podzemnih voda jeste sipanje jedinjenja žive, a na taj način mogu se trajno zagaditi dublji slojevi podzemnih voda.

- Ubacivanje jedinjenja žive u septičke jame znači da se ti teški metali preko zemljišta spuštaju u podzemne vode i mogu doći do lanca ishrane ljudi. Takva nekontrolisana upotreba jedinjenja žive je više nego strašna, jer se akumulira u organizmu, a to je naročito opasno za trudnice i fetus, ali i za decu - kaže Danijela Čepić, hemičarka.

Objašnjava da je živa teški metal i izuzetno otrovna.

- Može čak da se apsorbuje u organizam preko kože ili digestivnog trakta. Iz organizma se veoma teško izbacuje, ali se vrlo lako apsorbuje, i negativno utiče na nervni sistem, bubrege, ali i na ostale organe, menja DNK - govori ona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije