POSEBNA FASCIKLA ZA BEZIMENE: Prvi put izložen spisak 5.800 dece koju je spasla Diana Budisavljević

NA požutelim listovima dva spiska - na jednom piše "bezimeni", a na drugom su deca sa imenom i prezimenom. U pitanju su mališani koji su iz različitih ustaških logora u NDH dopremljeni u Zavod za gluhonijemu djecu u Zagrebu, odakle su ih preuzeli, u avgustu 1942. godine, Diana Budisavljević i njen tim. Najmlađi su novorođenčad, najstariji imaju 16 godina.

Foto Nikola Skenderija

Na ovom spisku, koji su strani mediji prozvali "srpskom Šindlerovom listom" nalazi se oko 5.800 imena. Niko ne zna koliko je još spiskova, ali se zna da je oko 250 ljudi, koji su kao deca prošli kroz jasenovački sistem logora, još živo.

Ovaj popis mališana u narednih 10 dana biće izložen u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, a svako ko želi da sazna da li je i njegovo, ili ime njegovih srodnika, na njemu, može se obratiti Muzeju žrtava genocida, koji ima digitalnu verziju popisa.

Foto Nikola Skenderija

Prema rečima direktora Muzeja žrtava genocida Dejana Ristića, deca su popisana po početnom slovu prezimena i svaka "košuljica" sadrži popis onih čije prezime počinje istim slovom. U posebnoj fascikli su "bezimeni". To su mališani koji nisu mogli da daju podatke jer su bili previše mali ili previše bolesni.

- Ovaj spisak prethodio je čuvenoj kartoteci, koju je pravila Diana Budisavljević, a koja joj je oduzeta posle Drugog svetskog rata - kazao je Ristić. - Na spisku su deca iz krajeva koji su bili epicentar ustaškog genocida nad Srbima: iz sela u Bosanskoj Krajini, sa Banije i Korduna, iz Like i Zapadne Slavonije. Posle ofanzive na Kozari odvođena su zajedno sa roditeljima, a zatim smeštana u posebne logore: jasenovački sistem, sa logorima C3, Stara Gradiška, Mlaka, Uštica i Bročice, zatim Jastrebarsko, Sisak, Gornja Rijeka i Donja Gradina.

Foto Tanjug

Od petka, kada su objavili postojanje spiska, Muzej zovu i šalju mejlove ljudi iz cele bivše Jugoslavije, Amerike, Zapadne Evrope, posvedočio je direktor Ristić. Još proveravaju podatke, ali ima indicija da će neke od njih ili njihovih voljenih naći na spisku.

Foto Arhiva

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković takođe je navela značaj spiska, kao prvorazrednog istorijskog izvora u negovanju kulture sećanja:

- Narodni muzej ne beži od dijaloga sa prošlošću - rekla je Bojana Borić Brešković. - Ovim doprinosimo očuvanju identiteta svih nas, ali i sećanju na Dianu Budisavljević, koja je sama rekla: "Najlepši dar koji sam dobila jeste mogućnost da spasem ljude od sigurne smrti."

Foto Arhiva

Jedna od onih koja je došla da proveri ima li na spisku imena njene majke i ujaka, jeste Ranka Savić.

- Moja majka Bosiljka Šteković rođena je 1930, a njen brat Milan 1933. godine - kaže za "Novosti". - Rodom su iz sela Zrinjska, ispod Bilogore. Sa svojom majkom Ljubicom odvedeni su u Staru Gradišku, dok je njihov otac Andrija odveden iz sela u nepoznatom pravcu. Moja majka je bila vezana za svoju baku Soku i kad su ih odvojili po kolonama, htela je sa baka Sokom da krene ka ciglani. Jedan domobran joj je prišao i kazao da se vrati u kolonu kod mame i brata. Tako je izbegla smrt.

Majka Ljubica je odvojena od dece i odvedena na rad, međutim, u pojasu je imala ušivene dukate, pa ih je dala jednom domobranu iz sela Velika Barna da je oslobodi. Deca su preživela zahvaljujući suvim jabukama i kruškama koje su imali.

- Nisu pili zatrovan čaj kao neka druga deca, koja su masovno umirala. Gledali su kako ustaše daju noževe dvanaestogodišnjim Romima, da se međusobno bore i ubijaju. Svega su se nagledali. Onda je grupa zdravije dece odvedena vozom u logor, u Sisak, a odatle u Zagreb, u katolički samostan. Ne znam kako ih je baka tu pronašla i spasla. Milan je poginuo od neeksplodirane mine 1944. - završava priču naša sagovornica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije