NISMO PROFITABILNI, ALI SMO - NEOPHODNI! Intervju - Prof. dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike u Beogradu

IAKO pandemija kovida još nije odjavljena, vratili smo se u normalan režim rada: i dalje radimo 24 sata, sedam dana u nedelji, samo u našim ambulantama ne pregledamo dnevno od 400 do 500 pacijenata, kao što je to bio slučaj u najjačim naletima korone, već od 200 do 250.

Foto: Zoran Jovanovic

Ovo nam, u razgovoru za "Novosti", kaže profesor dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), koga je šira javnost upoznala tek u vreme kovida. Rad profesora Stevanovića zapažen je mnogo pre toga. Mnogi ga poistovećuju sa čuvenim likom iz američke TV serije "Dr Haus", jer kao i ovaj fiktivan junak, postavlja dijagnoze kada niko drugi ne može, rešava nerešiva medicinska stanja i spasava pacijente od kojih su drugi digli ruke.

Na konstataciju da su infektolozi u najtežim danima kovida bili traženi kao "suvo zlato", on kaže:

- Infektologija nije profitabilna grana medicine, a istovremeno zahteva skupu dijagnostiku i analize. Mnoge bogate države su odavno ukinule infektološke klinike i značajno smanjile broj infektologa, jer su smatrale da su infektivne bolesti karakteristične za siromašne narode i loše higijenske uslove. Zato danas imamo nedostatak infektologa u celom svetu, a pogotovo u nekim razvijenim zemljama.

Kakva je situacija u Srbiji?

- Činjenica da imamo infektološke klinike i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici i na Vojnomedicinskoj akademiji dovoljno govori. Takođe, svaka veća opšta bolnica ima infektivno oboljenje. U našoj zemlji klima prema infektologiji je postala povoljnija pre desetak godina kada je shvaćen ogroman problem koji uzrokuje otpornost na antibiotike. Upravo je tih godina počeo da nam pristiže određeni broj mladih lekara. Kasnije, mladi stručnjaci su nam stigli i iz redova najboljih diplomaca koje već tradicionalno država zapošljava odmah po završetku studija, i zaista su se pokazali kao odlični lekari. Zahvaljujući njima izneli smo pritisak kovida, oni su radili ambulantne preglede, a mi stariji smo pomagali drugim kovid- bolnicama u organizaciji, i radili kao koordinatori.

Imamo li dovoljan broj infektologa?

- U Srbiji ima toliko infektologa da se svi međusobno poznajemo. Svega nas je 150, od kojih su neki još na specijalističkom stažu. Ako bismo se rukovodili preporukama Američkog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC), broj infektologa na 100.000 stanovnika trebalo bi da bude od 4,1 do 4,3. Dakle, prema ovoj statistici mi smo u deficitu sto odsto.

Zašto infektologija nije profitabilna?

- To je skupa grana medicine, zbog zahtevne dijagnostike i visokih troškova lečenja. Nije profitabilna ni za lekare, jer oni ne mogu da rade privatno, zbog činjenice da se ozbiljni infektološki pacijenti uvek leče bolnički i da je neophodno da lekar bude uz pacijenta non-stop. Kao treće, infektološki pacijenti, osim nekih formi hepatitisa i HIV pozitivnih, nisu hronično oboleli i kada ih izlečite nemaju više potrebe za kontrolama i terapijom. Dakle, od infektivne bolesti ste ili izlečeni ili niste. Ukoliko ostanu posledice, onda je često potreban specijalista druge oblasti da nastavi lečenje.

Koje bolesti najčešće lečite?

- Mi imamo dve vrste patologije. Jednu čine pacijenti kojima je pomoć potrebna bez obzira na doba godine, a drugu čine sezonske infekcije od kojih su najbrojnije one koje se javljaju tokom leta i zime. Stalni pacijenti koje hospitalizujemo su oboleli od hepatitisa, HIV pozitivni, septični bolesnici, pacijenti sa infekcijama otpornim na antibiotike. Ambulantni rad podrzumeva prijem i lečenje pacijenata sa različitim vrstama osipa, infektivne mononukleoze i slično. Tokom leta počinje sezona virusnih meningitisa, upale moždanih opni i mozga, groznica Zapadnog Nila, a tokom zime ima bakterijskih neuroinfekcija, varičele.

Dakle, infektolozi su neophodni i van pandemije.

- Naravno, jer je dovoljno da se na nekom slavlju servira jedna neispravna torta i da u četiri naredna sata imamo 250 pacijenta od kojih polovina zahteva hospitalizaciju. To je najumereniji primer onoga šta može da se desi.

Kako ste izdržali ogroman pritisak tokom kovida?

- Zahvaljujući svim našim zaposlenima. Niko nije pitao da li će se ostati prekovremeno, ni koliko će se raditi, ni zašto moraju da se vrate kada su tek stigli kući. Ne samo lekari, već i servirke, higijeničarke, tehnička služba koja nam je dostavljala kiseonik, i kolege drugih specijalnosti koje su radile sa nama. Pri tome smo sve vreme bili u rekonstrukciji. U jednom trenutku imali smo popunjenost 115 odsto. I trpezarije smo pretvorili u bolničke sobe.

Da li je bilo puno zaraženih među osobljem?

- Naš personal se nije zaražavao u velikoj meri na poslu, jer na Infektivnoj klinici ste vrlo dobro obučeni da koristite sve mere zaštite. To je bila prednost naše ustanove u odnosu na druge. Naši zaposleni su još pre kovida imali redovne obuke iz upotrebe zaštitne opreme. Sticajem okolnosti, jer smo uposlili mlade lekare i sestre, krajem 2019. smo organizovali obuku ne znajući za kovid. Ustvari, mi smo se pripremali za eventualni scenario da nam se pojavi pacijent sa sumnjom na ebolu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije