EVROPA JE ROĐENA U SRBIJI: Zašto je stručna javnost u svetu veoma zainteresovana za arheološka otkrića u našoj zemlji

SVETSKU naučnu javnost najviše interesuju arheološka otkrića u Srbiji, pokazala su nedavna istraživanja akademskih mreža.

Nalazište u Vitkovačkom polju u Župi svedoči o životu pre oko 7.000 godina, Foto S. Babović

O tome svedoči i podatak da Srbiji, koja nije članica EU, ona rado daje novac iz svojih fondova za finansiranje istraživanja, a naročito za predstavljanje i interpretaciju njihovih rezultata.

Evropski značaj svedočanstva prošlosti u Srbiji najupečatljivije je ilustrovala navala stranih stručnjaka i diplomata na srpske arheološke lokalitete posle 2000, kada su ukinute međunarodne sankcije koje su podrazumevale i totalnu naučnu izolaciju. To je u srpskoj javnosti izazvalo nedoumice, šta to "civilizovani" Zapad traži na našem delu Balkana, za koji uporno tvrdi da je leglo necivilizacije?

Situacija je podsećala na period između dva svetska rata, kada su se u Srbiji sudarili britanski, američki i nemački arheolozi. Njih su privukla senzacionalna otkrića oca srpske arheologije, dr Miloja Vasića, koji je u Vinči otkrio tragove najveće neolitske evropske civilizacije. Stranci, pre svih Amerikanci i Englezi, rado su sponzorisali ova i druga iskopavanja, shvativši da je Srbija arheološka riznica svih epoha, a zauzvrat uzimali predmete neprocenjive vrednosti.

Dragoslav Srejović, Foto SANU

Da se na prostoru Srbije krije ključ razumevanja evropske civilizacije, dokazalo je iskopavanje koje je 1965. započeo arheolog Dragoslav Srejović na dunavskoj terasi pokraj Lepenskog vira. Ispod naselja prvih zemljoradnika i stočara iz razdoblja oko 5.300-4.800 godina stare ere, arheolozi su 1967. naišli na sedam velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i skupljača hrane.

- Pronađena su brojna planski građena staništa, grobovi koji dokumentuju čudne pogrebne rituale, majstorski izrađene alatke od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, pločice s urezanim znacima sličnim pismu i monumentalne kamene skulpture. Sve ovo bila su ostvarenja od pre 5300 godina stare ere, a to je značilo da su ribolovačko-lovačke zajednice Lepenskog Vira prve u Evropi uspostavile složene privredno-društvene odnose, prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve modelovale monumentalne skulpture - zabeležio je Srejović.

Lepenski vir je bio dokaz da je Evropa imala sopstvenu "neolitsku revoluciju", koja je podrazumeva pripitomljavanje životinja, kultivisanje biljaka, prelazak ljudi na sedelački život i prvu podelu rada u društvu, što je bilo moguće samo uz revolucionarni napredak ljudskog uma i stvaranje apstraktnog mišljenja. Akademik Srejović je dokazao da civilizacija u Evropu nije stigla s Istoka, već iz srpskog Podunavlja.

Sredinom 6. milenijuma pre nove ere, kultura Lepenskog vira se preobrazila u kulturu prvih podunavskih zemljoradnika i stočara, vitalnu i demografski snažnu. Ta kultura sa metropolom u Vinči stabilizovala se na teritoriji Srbije oko 5300. godine pre nove ere.

- Od tog vremena pa sve do pred kraj četvrtog milenijuma ova oblast bila je nalik na veliku košnicu u kojoj sve vri od dinamičnih kretanja i raznovrsnih aktivnosti. Tokom ovog dugog razdoblja tlo Srbije često je primalo doseljenike s juga Balkanskog poluostrva, a još češće je bilo matica koja je naseljavala susedne oblasti: Srednju Evropu, Vlašku niziju i Makedoniju - beleži Srejović.

Dok je on iskopavao u Đerdapskoj klisuri, arheolog Borislav Jovanović je istraživao planine u njenom zaleđu. U Rudnoj glavi otkrio je najstariji rudnik bakra u Evropi.

Istraživanja su dokazala da su prvi evropski metalurzi radili na prostoru Srbije.

- Srbija je plemenita, čoveku blagonaklona zemlja. Njena teritorija obeležavala je u nekoliko mahova središte civilizovanog sveta, a često je bila i roditeljka ljudi i ideja koje su presudno uticale na privrednu, kulturnu ili političku istoriju Evrope.

Poznavala je Srbija i trenutke pustošne studeni, "kad svetlosti nema na vidiku celom", ali su njih, na sreću, uvek ništila duža ili kraća, veličinom ljudskog duha ozarena razdoblja, puna dokaza nepresušne stvaralačke snage i čovečnosti - zapisao je Srejović.

Nalazi na lokalitetu Belo brdo, Foto S. Miljević

Njegova istraživanja i zaključke i sada žele da ospore ili marginalizuju "naučni malograđani" koji "evropejstvo" dokazuju odricanjem od baštine tla na kome je Evropa rođena. Vizionari čija su otkrića potresla naučni svet u poslednjih nekoliko decenija dokazuju da je Srejović bio u pravu.

- S teritorije Srbije potiču neka od najznačajnijih svetskih civilizacijskih tekovina jer je ovo prostor kontinuiteta života, gde civilizacije ne nestaju, već se samo pretapaju jedna u drugu. Na našoj teritoriji je rođeno čak 19 rimskih imperatora, koji su u vreme najveće krize svetskog carstva svojim umećem spasli Rimsku imperiju i udahnuli joj novi život. Konstantin, koji je rođen u Nišu, promenio je civilizacijsko lice naše planete prihvatanjem hrišćana kao ravnopravnih. Prostor Srbije je najdublje utkan u temelje evropske civilizacije. Ovde kulturno nasleđe nije stvar naučne literature i muzejskih postavki, već je živo u ljudima - kaže prof.  dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta SANU i rukovodilac naučnog projekta "Viminacijum".

DOSTOJNI BAŠTINICI STARIJIH KULTURA

AKADEMIK Srejović je ukazivao da su Srbi na Balkanu bili dostojni baštinici velikog duha mnoštva starijih kultura koje su im prethodile: "Utemeljenje nove slovenske, odnosno srpske kulture potrajalo je punih pet stoleća. U razdoblju od 7. do 12. veka nije na kulturnom planu mnogo novog i osobenog stvoreno jer se dugo vojevalo s Bugarskom, Vizantijom i Ugarskom za opstanak i samostalnost srpske države. Od trenutka kad je to postignuto, otpočinje blistavi uspon kulture na tlu centralnog Balkana, koji je obeležen spomenicima najviših vrednosti i svetskog značaja - Studenicom, Mileševom i Sopoćanima."

JOŠ MNOGO NEISTRAŽENOG BLAGA

SRPSKA arheologija dala je od početka 20. veka toliko senzacionalnih otkrića da je stvoren utisak kako je svaki pedalj naše zemlje istražen. Naučnici, pak, kažu da ti veliki rezultati potiču s vrlo malo istraženog prostora Srbije i da nemamo dovoljno arheologa ni da rade na "načetim" lokalitetima, a kamoli da otvaramo sve za koje znamo, kao i da na velikom delu Srbije još nije završeno ni izviđanje terena.

Preporučujemo

Kultura

0 1

NAOČARE "VIDE" AT I VATIN IZ PRAISTORIJE: Dva lokaliteta deo su buduće velike evropske turističke rute "Dunavski arheološki e-pejzaži"

24. 08. 2022. u 11:24

Društvo

0 7

MORAVSKI KORIDOR PUT KROZ ISTORIJU: Važna arheološka nalazišta uz trasu budućeg auto-puta u opštini Trstenik (VIDEO)

10. 08. 2022. u 12:30

Kultura

0 5

TAJNA BLAGA GORNjAČKE RIZNICE: U septembru počinju arheološka istraživanja na jednom od najintrigantnijih lokaliteta (FOTO)

10. 08. 2022. u 11:00

Društvo

0 4

BAGERI "ZAPOSLILI" I ARHEOLOGE: Ispod asfalta novog auto-puta Kuzmin - Sremska Rača ostaće pronađeni ostaci utvrđenja i manastira

25. 07. 2022. u 10:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije