KAKO JE U LOBIJU HOTELA "VILARD" ROĐENO LOBIRANJE: Zaštitni znak Vašingtona, ali i SAD, nisu samo Bela kuća ili Stejt department

PRAVEDNIJE bi bilo nazvati hotel "Vilard" centrom Vašingtona, nego Kapitol, Belu kuću, ili Stejt department, pisao je još 1860. godine Natanjel Hotron.

Foto Privatna arhiva

Za elegantno zdanje na Pensilvanija aveniji, dva bloka udaljeno od Bele kuće, isto bi moglo da se kaže i danas, jer ovaj vašingtonski hotel nije samo ispisivao istoriju američke prestonice, već i utemeljio lobiranje, jednu od glavnih karakteristika ovog grada.

Vašington je prepun ljudi koji pokušavaju da privuku pažnju zvaničnika, ili vladinih agencija, i kakvo god bilo mišljenje o njima i onome šta rade, lobisti su neizbežni deo političkog života ove prestonice. Bivši glavni urednik Oksfordskog rečnika engleskog jezika Džesiju Šejdlouer tvrdi da termin lobi potiče iz engleskog Donjeg doma, dok Vebsterov novi univerzitetski rečnik datira glagol "lobirati" u 1837. godinu. Ipak, u SAD vlada uverenje da je termin "lobista" skovao Julisiz Grant, američki predsednik od 1869. do 1877. godine, u vreme kada je bio česti gost prostranog predvorja (lobija) hotela "Vilard".

Hotel je sagrađen 1816. godine i često je menjao imena sve do 1847. godine kada je Henri Vilard postao vlasnik i dao mu konačni naziv. Svaki predsednik SAD i pre Granta, ili je boravio, ili često posećivao, "Vilard". Hotel je, stoga, poznat i kao "rezidencija predsednika". Šest potpredsednika je čak živelo u "Vilardu".

Planovi za Ligu nacija Vudroa Vilsona uobličeni su kada je 1916. godine, održao sastanke Lige za sprovođenje mira u lobiju hotela. A 23. februara 1861, usred nekoliko pretnji atentatom, detektiv Alan Pinkerton je prokrijumčario Abrahama Linkolna u "Vilard", gde je živeo do inauguracije 4. marta, održavajući sastanke u predvorju, a obavljajući poslove iz svoje sobe.

Hotel je sagrađen 1816. godine i često je menjao ime, Foto Privatna arhiva

Martin Luter King mlađi, napisao je svoj čuveni govor "Imam san" u hotelskoj sobi u "Vilardu" 1963. godine. Među poznatim gostima "Vilarda" bili su Mark Tven, Volt Vitman, vojvoda od Vindzora, Hari Hudini, Glorija Svenson, Emili Dikinson, Dženi Lind, Čarls Dikens. Do dan-danas taj hotel je nezaobilazno mesto okupljanja svih koji "nešto znače" u Vašingtonu, ili posećuju američku prestonicu.

Posebno mesto u istoriji "Vilarda", ipak, zauzima predsednik Grant koji je boravio u ovom hotelu četiri puta još kao komandant vojske Unije tokom američkog građanskog rata. I dok je general Grant provodio uglavnom mirne sate u "Vilardu", kada je postao predsednik sve se promenilo. Granta su počeli često da opsedaju industrijalci, političari i mnogi drugi koji su od njega tražili usluge.

- Posle dugog dana u Ovalnom kabinetu, predsednik Grant je imao običaj da prošeta do hotela "Vilard" i sedne, uz piće i cigaru. Neki od tadašnjih podnosilaca zahteva saznali su za Grantovu naklonost ka lobiju "Vilarda" i počeli su da obleću oko njega. A on je za one koji su ga opsedali u predvorju hotela "Vilard" skovao termin "lobisti" - objašnjavala je američkim medijima Barbara Beni, bivša direktorka za odnose s javnošću hotela "Vilard", koji inače i danas gaji ovu prestižnu priču.

Julisiz Grant, Foto Arhiva

Ali, i prestonički dnevnik "Vašington post", politički "Hil", kao i mnogi drugi mediji u SAD, ponavljaju istu priču:

- Praksa zapošljavanja lobista nije uzela maha sve do administracije Granta. Tada su se agenti privatnih interesnih grupa, posle kratke šetnje od obližnjeg Ministarstva finansija i Bele kuće, zadržavali u predvorju hotela "Vilard" u nadi da će "obrlatiti" vladine zvaničnike i članove Kongresa za neke pritužbe. Otuda i termin "lobista" - pisao je "Post".

Dug put je od tada prevalila "armija" vašingtonskih lobista dok nije prestonica SAD, što se novca potrošenog za lobiranje tiče, postala prva u svetu, ispred Brisela.

- Posle američkog građanskog rata velike pare su išle za rekonstrukciju zemlje, posebno za jug, pa je i interes ljudi bio da izlobiraju sredstva za njihove firme koje bi učestvovale u tome. Tada je hotel "Vilard" postao brend za lobiranje - komentariše za "Novosti" politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

Sada u Vašingtonu ima sedam-osam hotela koji su deo "mehanizma" lobiranja.

- Poslednjih 20 godina posebno se lobiranje vezano za međunarodnu politiku i etničke zajednice odvija u hotelima, kakav je i "Hajat". Devedesetih godina je i Srpski kongres ujedinjenja održao srpske dane u "Hajatu". Molitveni doručak, kome su prisustvovali i mnogi zvaničnici iz Srbije, održava se u "Hiltonu" - podseća Kesić.

Hotel "Vilard" nalazi se na Pensilvanija aveniji, Foto Privatna arhiva

Danas lobiraju u Vašingtonu i stranci, i države. To nije jeftino, ali podrazumeva se da, ako nešto želi da se postigne u SAD, ne može bez troška.

- Mislim da je na mestu broj jedan po lobiranju Izrael, iza njih je Saudijska Arabija. Iza njih je Kina, koja to radi na više nivoa. Koristi američke firme koje imaju interese u Kini, pa lobiraju za Peking u slučaju, na primer, ljudskih prava, ili, sada aktuelnog, diplomatskog bojkota Olimpijskih igara. Mislim da poslednjih desetak godina i Srbija uspešno radi. Srbija danas ima jasno definisan cilj Vlade, koheziju dijaspore, ambasade i podršku lobista, tako da se jasno iznosi njena poruka u Vašingtonu - zaključuje Kesić.

Obrad Kesić, Foto M. Anđela

HOLBRUK, PANIĆ I ĐUKANOVIĆ

KESIĆ se seća sastanka u hotelu "Vilard" Milana Panića sa Ričardom Holbrukom 1998. godine, pre bombardavanja SRJ i izbora u Crnoj Gori, kome je trebalo da prisustvovuju i Džek Skenlon, bivši američki ambasador u Jugoslaviji i bivši senator Birč Pal, jedini autor dva amandmana na Ustav SAD. Panić je imao apartman sa dva ulaza, tako da se moglo ulaziti i izlaziti da se gosti i ne vide i Kesić je, kaže, izašao kada je Holbruk ušao.

- No, u roku od pet minuta ugledao sam Skenlona i Pala, ljute, kako izlaze. Rekli su mi da je Holbruk rekao Paniću da je hteo razgovor s njim nasamo, a sad "mora da se izvinjava ovoj uglednoj gospodi" - seća se Kesić.

Posle četrdesetak minuta, kada se sastanak završio a Holbruk otišao, Panić se svima izvinjavao i pričao da je tražio da on novcem pomogne Đukanoviću na izborima sa dva miliona dolara. Panić je kasnije uložio novac, po dogovoru, ali ga je Đukanović prevario. Holbruk bi, naravno, demantovao da je ikada održan taj sastanak jer njegov zahtev nije bio po zakonu pa zato nije ni želeo svedoke.

POTPREDSEDNIK ČEGA?

U APRILU 1922. godine, dok je Kalvin Kulidž boravio u "Vilardu", izbio je požar. Pri pokušaju da se vrati u zgradu, tražili su mu da se identifikuje vatrogasnom maršalu, na šta je uzviknuo: "Ja sam potpredsednik!". Vatrogasni maršal je pitao: "Čega ste vi potpredsednik?".

Preporučujemo

Politika

0 2

IZVEŠTAJ STEJT DEPARTMENTA: Srbija ulaže napore u borbi protiv terorizma

16. 12. 2021. u 22:46

Svet

1 1

VAŠINGTON ŠALjE PREGOVARAČA U MOSKVU: Glavna tema situacija u Ukrajini

11. 12. 2021. u 20:11

Svet

0 0

BELA KUĆA OTKRIVA: Kakve još sankcije može Rusija da očekuje

10. 12. 2021. u 11:06

Svet

1 0

PRVI PLAN ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Bajdenova administracija ima plan za SAD i svet

06. 12. 2021. u 19:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije