SLOBODAN DAO KRV 170 PUTA: Humani Kikinđanin rekorder Srbije u dobrovoljnom davanju krvi

NIŠTA za protekle 43 godine, pa ni virus korona, nije moglo da spreči Slobodana Jovičina (61) iz Kikinde da korača putem humanosti i dobrovoljnog davalaštva krvi. Minulog decembra učinio je to 170. put. Takav jubilej redak je ne samo u Kikindi već i u Srbiji. Dosad je poklonio krvi koliko je ukupno ima 10 ljudi. I pomogao najmanje 500 drugih, kojima je, njegova doza, možda, spasla život.

Slobodan Jovičin / Foto R. Šegrt

Osim rekorda koji je teško stići, mnogo toga kod njega je drugačije nego kod drugih davalaca. Nije, kao većina muškaraca krv počeo da daruje u vojsci, već kao srednjoškolac. Član je "Mense" i sudija u plivanju. Nesuđeni je hemičar, ali mu je hobi ručno pravljenje sapuna. Prošle godine imao je virus korona ali nije bio pozitivan. Umesto "plusa", imao je antitela.

- U novembru 2020, javio sam se lekaru zbog kratkog daha. Ostale simptome nisam imao. Na čak pet testova bio sam negativan. Tri nedelje bio sam u bolnici i analize su pokazale da imam antitela. Tačno posle godinu dana od izlaska iz bolnice, 170. put sam dao krv - priča Slobodan.

Računa da je dosad dao 52 litra krvi. Toliko je ukupno ima 10 ljudi. Nekada se, kaže, davalo manje, 300 mililitara, a sada malo više. Misli da je pomoć od njega dobilo najmanje 500 ljudi. Davalaštvo za njega nije navika. Više je potreba da se pomogne drugima, jer, kaže, krv nema zamenu.

- Još nije pronađena veštačka krv. A, krv je nekome lek. Ne zanima me kome i kako će moja doza otići, samo verujem da će pomoći. I to je moj jedini motiv - kaže Slobodan.

Ni supruga koja je medicinska sestra, babica, nije ga pokolebala da prestane. Jednom je, priča, krv dao u bolnici gde ona radi, ali bez njenog znanja.

- Ona već 20 godina radi u Libiji. Jednom smo deca i ja otišli kod nje na odmor. Na klinici gde radi dao sam krv, a da ona to nije znala. Kasnije mi je objasnila da se to tamo radi na drugačijim principima: pacijenti kojima je krv potrebna dužni su da je obezbede od srodnika. Nije zasnovano na dobrovoljnom davalaštvu kao kod nas - kazuje Slobodan.

Davalac je postao najpre zbog matematike. Posle u želji da dostigne oca, koji je imao 40 davanja.

- Prvi put krv sam dao u Beogradu. Bio sam prva generacija koja je u Kikindi završila usmereno obrazovanje. Onda sam upisao Prvu beogradsku gimnaziju. Na dan kada sam imao kontrolni iz matematike, prekoputa gimnazije, u Hemijskoj školi, bila je akcija davanja krvi. Da bih izbegao pismeni, otišao sam u školu prekoputa. Bio sam maturant i prvi put sam stiskao ruku i pumpao krv iz vene u dozer. Kada sam, posle dva dana došao u školu, čuo sam da je od 41 učenika u odeljenju 17 dalo krv, a 18 je bilo "bolesno". Samo šestoro đaka došlo je na čas, pa je profesor zadatak odložio za nedelju dana - priča Slobodan uz smeh.

Od tada Jovičin nije izbegao nijedan "čas" davalaštva, osim jednom u vojsci.

- Služio sam na ostrvu Lastovo, a da bih dao krv morao bih da idem do Splita. Jedan dan je bio potreban za plovidbu, a tada mi ne bi uzeli krv. Sledećeg dana bih dao krv, ali više ne bih imao brod da se vratim u garnizon, pa bih morao da čekam treći dan. Zbog prevoza sam odustao - objašnjava rekorder humanosti iz Kikinde.

Život ga dosad nije doveo u situaciju da krv daje namenski, za nekog iz porodice, familije, prijateljima ili poznanicima. Samo jednom je, po pozivu iz bolnice, dao krv za Kikinđanku kojoj su bili potrebni trombociti.

- Zbog nje sam išao na separaciju u Novi Sad. U Kikindi sam prethodno obavio "brdo" laboratorijskih analiza, da se odredi da li smo kompatibilni. Bilo je to pre više godina. Nisam je upoznao, ne sećam se više ni njenog imena - priča Slobodan.

Slobodan Jovičin / Foto R. Šegrt

Misli da je princip dobrovoljnosti dobar. Ne dopada mu se samo što krv više ne može da se daje svakodnevno, kao nekada, već samo kada su organizovane akcije.

- Za svaku pohvalu je da neko gotovo ceo životni vek posveti ovakvom načinu humanosti. Nikada nije tražio izgovore. Na njega svi treba da se ugledamo - poručuje dr Milomir Bežanović, iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u Novom Sadu.

NOVI CILj - 181 DAVANjE

MOJ pokojni otac je 42 puta dao krv. Više nije mogao zbog visokog krvnog pritiska. Želeo sam da ga dostignem. Kada sam to ubeležio u knjižicu, želeo sam da postignem 100 davanja. Posle više nisam imao cilj, već samo motiv. Sada se šalim da moram da imam 181 davanje, jer sam visok 181 centimetar. Od dvojice sinova, jedan je davalac. Krv može da se daje do 65. godine i maksimalno 188 puta - kazuje Slobodan.

DOBITNIK PRVOG PASOŠA SRBIJE

OSIM knjižice dobrovoljnog davalaštva krvi (a popunio ih je već osam) Slobodan Jovičin ima još jednu. Datira iz 2008. godine. U akciji "Novosti", Vlade Srbije i RTS - "Novi srpski pasoš - novo lice Srbije", renomirani žiri je odlučio da, među više od 2.000 kandidata, on bude jedan od 204 dobitnika tada nove putne isprave naše zemlje. Tada je imao 115 davanja krvi i zaveštao je organe na VMA.

- Taj pasoš je odavno istekao i sada je lep suvenir - kaže uz osmeh Slobodan Jovičin.

Preporučujemo

Srbija

0 0

HUMANI NEGOTINCI: Prikupljene 44 jedinice krvi

28. 10. 2021. u 17:53

Beograd

0 0

POZORIŠNE KARTE U ZAMENU ZA KRV: "Atelje 212" organizuje akciju dobrovoljnog davalaštva

22. 09. 2021. u 21:41

Srbija

0 4

SPASITELj TUĐIH ŽIVOTA: Pisac Nikola Pačariz davalac krvi i osvajač vrhova Balkana

18. 07. 2021. u 08:38

Srbija

0 0

NE NAMERAVA DA STANE: Zoran Kostadinović iz Zrenjanina sto puta dao krv i zasluženo dobio priznanje za humanost

18. 06. 2021. u 08:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije