INTERVJU Prof. dr Vasilije Krestić: Mrzitelji Srbije sramno umanjuju sve naše žrtve

Jovanka Simić

21. 11. 2021. u 12:00

KAD čovek zađe u duboke godine (a meni je devedeseta), kad iza sebe ostavi više od pola veka rada u nauci, čiji rezultati su mnogi tomovi knjiga i više stotina bibliografskih jedinica, pa onda dobije i najvišu nagradu AP Vojvodine "Mihajlo Pupin", bez lažne skromnosti mora biti zadovoljan. Ne zato što to priznanje potkrepljuje staračku sujetu, već zato što je ono formalna i stvarna potvrda da višedecenijski trud i naučni učinak nisu bili uzaludni.

ИНТЕРВЈУ Проф. др Василије Крестић: Мрзитељи Србије срамно умањују све наше жртве

Foto N. Skenderija

Ovim rečima, iskrenim i bez "femkanja", kako bi to rekli u njegovoj rodnoj Đali u Banatu, akademik Vasilije Krestić otkriva za "Novosti" da mu je velika čast što će u četvrtak u Novom Sadu, na dan 103. godišnjice prisajedinjenja Bačke, Banata, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji, primiti nagradu koja nosi ime svog velikog prethodnika, takođe Banaćanina, Pupina. Zavičaju, zemljacima i vascelom srpskom rodu akademik Krestić odužio se kapitalnim delima "Srbi u Ugarskoj (1790-1918)", "Istorijom srpske štampe u Ugarskoj 1791-1914", "Iz prošlosti Srema, Bačke i Banata"...

* Kako doživljavate tvrdnje da Vojvodina ima kontinuitet iz Austrije, odnosno Austrougarske, uprkos istorijskoj činjenici da kao celina u tom periodu nikada nije postojala?

- U poslednje vreme ima više raznih vrsta krivotvoritelja naše istorije. Ne mislim da je to slučajno i bezazleno. Zlo je u tome što se tim krivotvoriteljima poklanja mnogo pažnje u našim medijima, što oni neretko imaju podršku i u nekim organima vlasti. Oni koji se danas pozivaju na prošla vremena, iz doba Austrije i Austrougarske, i tu traže istorijske osnove za što širu autonomiju, čak i za odvajanje od Srbije, ne mogu naći zdrave i pouzdane dokaze za svoje težnje. Stoga oni falsifikuju istoriju, pa neki među njima tvrde da je Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, koja je stvorena 1849, bila krunovina. Ako je Vojvodstvo, kako ti falsifikatori tvrde, 1849. postala krunovima, onda bi ona danas mogla da bude potpuno nezavisna državnopravna celina.

* Nije li u korenu te ideje želja da se obezvredi istorijski učinak austrougarskih Srba, koji su, kako često ističete, uvek bili ponos i dika celog Srpstva?

- Ideja o stvaranju zasebne autonomne srpske teritorije na području Austrije i Ugarske nastala je ubrzo posle Velike seobe Srba 1690. godine. Smisao i cilj te ideje, u sva potonja vremena, bio je u tome da se njenim ostvarenjem očuva nacionalna i verska-pravoslavna idividualnost Srba, da se njome brani od germanizacije i mađarizacije i od nasilnog unijaćenja. Nikakvog spora nema u tome da je ideja o stvaranju Vojvodine bila srpska. Namera da se na predstojećem popisu omogući nacionalno opredeljenje "Vojvođanin" je u svojoj suštini antisrpska. Ona je suprotna čitavoj istoriji Srba u Austriji i Austrougarskoj koji su težili stvaranju svoje posebne autonomne teritorije.

* Zašto je čuveni Memorandum SANU, u čijem stvaranju ste učestvovali, aktuelan i posle 35 godina u dnevnoj politici?

- Memorandum danas najviše pominju oni koji ga, iz njima znanih razloga osuđuju i u njemu nalaze samo zle namere. Po pravilu to su oni koji nisu naklonjeni Srbiji i Srbima, koji u njima uvek nalaze razloge da ih sumnjiče, napadaju i kritikuju. Za njih je Memorandum bauk kojim zastrašuju sve potencijalne neprijatelje Srba. Sve planove i programe Srbije, kojima ona želi da unapredi svoje društvo i svoju zemlju, mrzitelji Srbije označavaju kao novi Memorandum.

* Da ste u prilici ponovo da učestvujete u izradi tog dokumenta, da li biste nešto u njemu promenili?

- Memorandum je napisan 1986. godine u skladu sa ondašnjim vremenom i ondašnjim nacionalnim, državnim, ekonomskim i kulturnim problemima u kojima se nalazila Srbija. Vremenom i događajima on je prevaziđen, jer nije ni napisan kao dugoročni nacionalni i državni program, kako neki pokušavaju zlonamerno da ga predstave. U tom i takvom programu iz 1986. ništa bitno ne bih menjao. U svemu sam saglasan s onim što je u njemu napisano. Koliko su žestoke kritike tih dokumenata bile neumesne, i s lošim namerama iskonstruisane, vidi se i po tome što čak nijedna osuda Haškog tribunala nije izrečena na temelju Memoranduma. Da je više morala i poštenja u kritičarima Memoranduma oni bi, kada izriču nepovoljne ocene o tom dokumentu, morali o tome da vode računa.

* Kako biste opisali aktuelni trenutak u SANU?

- Akademija u poslednje vreme sve više gubi onu svoju naučnu fizionomiju zbog koje je bilo osnovano Društvo srpske slovesnosti (1841), Srpsko učeno društvo (1864) i Srpska akademija (1886). Cilj svih tih prethodnika današnje Akademije bio je da se bave izučavanjem srpskog jezika, srpske istorije i kulture u najširem smislu te reči. Već duže vreme situacija u SANU je obrnuta. U svakom pogledu, a naročito po brojnosti, predstavnici egzaktnih nauka su u SANU zastupljeniji od predstavnika nacionalnih i društvenih nauka. Uz puno uvažavanje egzaktnih nauka, koje su univerzalne i njima se bave svi širom sveta, nacionalnim naukama ne bave se svi, već najviše mi u Srbiji. Zanemarivanje nacionalnih nauka će nam se kad-tad teško osvetiti.

Foto Tanjug

* Suprotstavili ste se izmeni Statuta SANU i preimenovanju Odeljenja muzičke i likovne umetnosti u Odeljenje umetnosti, ali nedavno su zvanje akademika dobili prvi režiseri. Šta time SANU dobija, a šta gubi?

- Kad sam na Skupštini SANU ustao protiv promena Statuta kojima se tražilo preimenovanje naziva Odeljenja muzičke i likovne umetnosti u Odeljenje umetnosti, nisam imao ništa protiv umetnika. Plašio sam se i plašim se da će tom izmenom naša Akademija još više nego što je sada postati jedan galimatijas u kojem će nacionalne nauke biti zapostavljene još više no što je to sada slučaj. Zalagao sam se za to da Akademija sačuva svoju tradicionalnu fizionomiju a da umetnici dobiju svoju posebnu akademiju.

* Šta sprečava SANU da oživi Odbor za izučavanje genocida počinjenog u NDH, koji je osnovao sada pokojni akademik Vladimir Dedijer, a koji je misteriozno ugašen posle samo jednog naučnog skupa?

- Ne vidim da danas ima bilo kakvih prepreka za osnivanje Odbora za izučavanje genocida počinjenog u NDH u Srpskoj akademiji nauka. Međutim, postavlja se pitanje da li je potrebno osnivati takav odbor u Akademiji kad postoje instituti koji se posebno bave novijom istorijom.

* Dok se mi, najblaže rečeno, neodgovorno osvrćemo na svoje žrtve, čini se da se čitav svet urotio da od Srba, na osnovu zločina u Srebrenici, načini zločince veće i od Hitlerovih nacista?

- Rekao bih da se sramno i izdajnički odnosimo prema našim nedužnim žrtvama. Kad to kažem, mislim pre svega na sve učestalije pokušaje neosnovanog smanjivanja srpskih žrtava ne samo u Jasenovcu i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj već, u najnovije vreme, i na žrtve u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Ako me pitate ima li leka našoj nacionalnoj neslozi, reći ću - ima, ali ga treba dobro osmisliti i dosledno primenjivati.

* Kao poznavalac burne srpsko-hrvatske istorije, verujete li da bi naši međusobni odnosi jednom mogli da dostignu tačku korektne saradnje na kakvoj su danas Srbija i Mađarska?

- Voleo bih da grešim, ali mislim da se to neće dogoditi u bližoj budućnosti.

SVETSKI MOĆNICI I KOSMET

* Vodi li Srbija u ovom trenutku dovoljno snažnu diplomatsku bitku za Kosovo i Metohiju?

- U međunarodnim odnosima koji se tiču našeg geopolitičkog prostora nije lako voditi snažnu diplomatsku bitku za Kosovo i Metohiju. Međutim, koliko je to moguće mislim da naša država nalazi načine da se suprotstavi svetskim moćnicima. Nadam se da će ona istrajati u toj borbi, koja nije laka, već dugo traje i neće se brzo svršiti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)