FELJTON - RUSKI DOM CENTAR KULURNE SARADNJE: U prvih devet godina, kroz Polikliniku je prošlo više od 188.000 pacijenata

Piše: Drago Delić

05. 03. 2024. u 18:00

KRALj Aleksandar je finansijski pomagao rad brojnih kulturnih ustanova ruske emigracije, pa i Savez pisaca, a posebno naučnike i umetnike. Česte molbe za pomoć kralj je upućivao Državnoj komisiji za brigu o ruskim izbeglicama ili Dvorskoj kasi i skoro uvek su bile prihvaćene.

ФЕЉТОН - РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛУРНЕ САРАДЊЕ: У  првих девет година, кроз Поликлинику  је прошло више од 188.000 пацијената

Ruski dom je nedavno obeležio devet decenija uspešnog rada, Foto arhiva Ruskog doma

Tu pomoć dobijali su Mereškovski, Bunjin, Zajcev, Kuprin, Šmeljov i brojni drugi pisci i umetnici, a Savezu pisaca su stalno pokrivani troškovi plaćanja i održavanja poslovnog prostora.Dakle, Savez ruskih pisaca je preko aktivnosti svojih članova među kojima su bili i istaknuti srpski stvaraoci, znatno uticao na razvoj srpske misli i kulture između dva rata.

Treba reći da je u isto vreme u Beogradu održan i međunarodni skup pisaca - Kongres Međunarodnog književno-umetničkog udruženja, koji je, takođe, dobio veliki publicitet u medijima. U „Politici“ i „Pravdi“ je otvarao naslovne strane. Država je ovom skupu dala veliki značaj, pokrovitelj je bio lično kralj Aleksandar, preko svog izaslanika. Vladuje predstavljao ministar prosvete Milan Grol, a svetski pisci su sve vreme uživali najvišu pažnju, kako tokom radnog dela, tako i u slobodno vreme. Domaćin na svečanoj sednici u Oficirskom domu, bio je naš najveći komediograf Branislav Nušić, uz prisustvo ambasadora zapadnih zemalja, Udruženja književnika, Kraljevske akademije nauka, Kola srpskih sestara i drugih kulturnih ustanova. Organizovan je svečani ručak u elitnom hotelu „Srpski Kralj” i prijem kod kralja Aleksandra, uz muziku svetskih klasika - Lista, Vagnera, Debisija, Rahmanjinova, Rubinštajna.

JEDNA od najvećih tekovina kongresa ruskih naučnika i pisaca održanog 1928. godine u Beogradu jeste ideja da se izgradi Ruski dom kao centralna ustanova koja bi olakšala stvaralački rad ruske emigracije. Izgrađen je na donjoj parceli ruskog poslanstva u ulici Kraljice Natalije, a zamisao je bila da postane centar za razvoj ruske kulture, da se u njega smeste sve značajnije institucije, gimnazija, naučni institut, udruženje pisaca i novinara, sokolana, biblioteka, pozorište. Većini njih je bio neophodan odgovarajući prostor. Tako je i projektovan sa velikom salom za pozorišne, filmske predstave i promocije, centralnom bibliotekom, nizom kancelarija i drugih prostorija.

Prvobitno je poneo ime cara Nikolaja Drugog, a društva su postepeno počela da se premeštaju u Ruski dom već krajem 1932. godine, kada su završeni spoljašnji radovi i deo unutrašnjih. Zvanično je otvoren u aprilu 1933. u prisustvu kraljice Marije Karađorđević, kneza Pavla, knjeginje Olge, poslanika Amerike - Prinsa i Čehoslovačke - Flidera, ministara spoljnih poslova Bogoljuba Jevtića, prosvete Radenka Stankovića, najviših predstavnika srpske kulture i nauke i predstavnika ruske emigracije.

Vasilij Štrandman u ulozi Delegata za brigu o ruskim izbeglicama, u pozdravnom govoru istakao je da Rusi nikad neće zaboraviti ukazano gostoprimstvo „kakvo dosad nije upoznala istorija čovečanstva”. U tom duhu bilo je izlaganje i ostalih ruskih učesnika, dok su domaći predstavnici isticali značaj rusko-srpskog prijateljstva.

Arhitekta ovog zdanja je Vasilij Baumgarten, projekat je urađen po ugledu na velike plemićke objekte u Rusiji tako da predstavlja jednu od najfunkcionalnijih kompleksnih ustanova u našoj zemlji. Narednih godina Ruski dom je imao veoma bogat i raznovrstan repertoar od predavanja, seminara, pozorišnih predstava, jubileja, prigodnih godišnjica velikih pisaca: Turgenjeva, Čehova, Puškina, Ljermontova, do koncerata i obeležavanja važnih državnih praznika.

Svi važniji događaji sa većim brojem učesnika održavani su u Ruskom domu, između ostalih i Arhijerejski sabor Ruske zagranične crkve u Jugoslaviji 1938. godine. U međuratnom periodu Ruski dom je imao jednu od najvećih biblioteka u Jugoslaviji sa preko 60.000 knjiga.

Nekoliko godina posle otvaranja, u Ruskom domu je osnovan muzej cara Nikolaja sa vrednim eksponatima i predmetima koji su većinom darivali pojedinci, kao i druga ruska poslanstva. U Muzeju su se našle vredne fotografije sa krunisanja cara Nikolaja, fotografije carske porodice, ruskih imperatora, sačuvane ratne zastave.

Dolaskom Sovjeta, najveći deo postavke muzeja prenet je u SSSR, koji je nasledio kontinuitet Ruskog doma, budući da je napravljen na parceli ruskog carskog poslanstva. Veliki jubilej, 90 godina uspešnog rada, Ruski dom je obeležio 5. i 6. aprila 2023. godine svečanim prijemom i koncertom ruske muzičke zvezde Irine Krutove, kvarteta Devojke i Hora Saborne crkve Bogojavljenja iz Jelohova.

PORED  Ruske bolnice u Pančevu, Poliklinika u Beogradu bila je najvažnija zdravstvena ustanova ruske emigracije u Kraljevini Jugoslaviji, svakako značajna i za razvoj srpske medicine i zdravstva u celini, budući da je bila otvorena i za lečenje našeg stanovništva. Izrasla je iz ambulante Ruskog crvenog krsta osnovane još u aprilu 1920. godine u ulici Kralja Milana. Posle kraćeg vremena premeštena je u ulici Kralja Aleksandra 130, u prostoru nekadašnjeg tramvajskog depoa u kojem se nalazio veliki prihvatni centar za ruske izbeglice različitih zanimanja, od bivših visokih oficira, sudija, lekara do običnih ljudi, žena i dece. Poliklinika je kasnije izmeštena u trospratnu zgradu u obližnjoj ulici Kraljice Marije br 133. pod nazivom „Poliklinika ruskog Crvenog krsta sa sedištem u Beogradu”.

Prestonica nove Kraljevine, posle velikih ratnih stradanja nije imala dovoljno lekara i drugog medicinskog osoblja pa su Beograđani, ali i ljudi iz unutrašnjosti sve više koristili usluge ove zdravstvene ustanove. Njen prvi upravnik i jedan od osnivača bio je dr Anatolij Aleksandrovič Bencelevič i na toj funkciji je ostao do smrti 1931. godine.

Na čelu Poliklinike do 1946. godine, kada je ugašena, bila su još dva upravnika: dr Mihail Nikitič Lapinski, bivši profesor Univerziteta u Kijevu i dr Aleksandar Aleksandrovič Solonski, nosilac najvišeg ruskog ordena Sv. Georgija.

IZ GODINE u godinu, Poliklinika je sticala sve veći ugled kod građanstva, zahvaljujući dobroj organizaciji rada, stručnošću i ljubaznošću lekara i medicinskih sestara.

Radila je i subotom, a pregledi su mogli da se obave i nedeljom uz prethodno zakazivanje.

Rastom ugleda uvećavao se broj pacijenata, samim tim i medicinskog osoblja. Samo u prvih devet godina, kroz Polikliniku je prošlo preko 188.000 pacijenata, obavljeno je skoro 10.000 rendgenskih pregleda, preko 6.300 kućnih patronažnih poseta, a zubarsku ordinaciju posetilo je preko 65.000 pacijenata. Pred početak rata Poliklinika je imala trideset jednog lekara, čak po šest hirurga i internista, pet ginekologa. Za prvih 20 godina rada, od 1920. do 1940, u Poliklinici je radilo preko 60 lekara i veliki broj ostalog medicinskog osoblja.

Poliklinika je nastavila da radi i tokom rata, broj medicinskog osoblja je smanjen, lekara na 24, ostalog osoblja na 13, opao je i broj pacijenata jer je građanstvo povremeno napuš- talo grad i odlazilo na selo. Tokom borbi za oslobođenje Beograda, Poliklinika je lečila sovjetske i partizanske ranjenike i građane. Prestala je sa radom krajem 1944. godine.

Zaboravljena poliklinika

STARIM  Beograđanima je ruska Poliklinika i njeno osoblje ostalo je u veoma lepom sećanju. Ono je duboko potisnuto u godinama Informbiroa. Polikliniku niko nije smeo ni da pomene, kasnije je postepeno zaboravljana, iako su politički odnosu dolaskom Nikite Hruščova na vlast podignuti na najviši nivo. Danaso ovoj, nekad uglednoj zdravstvenoj ustanovi, koja je lečila mnoge naše građane, ima veoma malo podataka u našoj literaturi. Jedan od retkih izuzetaka je  knjiga doktora Stevana Litvinjenka, rođenog Beograđanina, potomka ruskih izbeglica.

 SUTRA: BELA CRKVA POSTAJE PRAVI RUSKI GRADIĆ 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

EGZOTIČNA PONUDA NA AFRIČKOM MEDITERANU: Ovo ne smete propustiti - cene nikad niže!