VELIKE sile i Srbi susretali su se na srpskim etničkim prostorima koji su se, tokom dugih i burnih vekova, iznenađujuće malo menjali.
Najnovije iz rubrike
RUSKI PATRIJARH REAGOVAO NA ZABRANU ULASKA PORFIRIJA NA KIM: Brutalni pritisci na našu braću od strane režima u Prištini
PATRIJARH moskovski i cele Rusije Kiril osudio je nedavnu zabranu ulaska na Kosovo i Metohiju srpskom patrijarhu Porfiriju i grupi arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
18. 05. 2024. u 07:06
DOM KNEZA MILOŠA VRAĆEN VLASNICIMA: Istekao zakonski rok u kom je Narodni muzej Kruševca mogao da koristi Kuću Simića
KUĆA Simića u Kruševcu, smeštena u samom centru grada, jedno je od najstarijih očuvanih zdanja i svedoči o orijentalnom stilu kakvim je građena nekadašnja čaršija. Donedavno se ovde nalazila etnografska zbirka Narodnog muzeja, ali pošto je kuća vraćena u postupku restitucije, zatvoren je i depadans Muzeja.
18. 05. 2024. u 07:00
KUĆA JERESI U SIMINOJ ULICI: Dobrovoljni silazak Dobrice Ćosića sa broda Josipa Broza
U ĆOSIĆEVIM dnevničkim beleškama i knjigama portreta posebno mesto posvećeno je likovima i delu grupe mladih intelektualaca koja se u prvim posleratnim godinama počela okupljati u jednoj velikoj sobi u Siminoj 9a u Beogradu, preko puta zloglasne "Glavnjače" (nekadašnje sedište policije i zatvora).
18. 05. 2024. u 07:00
PROMENA VREMENA KOJU SMO DUGO ČEKALI: Leto sve bliže
U SRBIJI danas pretežno sunčano i toplije vreme, uz promenljivu oblačnost koja tek ponegde u brdsko-planinskim predelima može posle podne usloviti kratkotrajnu slabu kišu.
18. 05. 2024. u 01:00
Održano slatko finale mladih poslastičara u Beogradu
KOMPANIJA Dijamant već šestu godinu realizuje projekat „Mladi poslastičar“, koji za cilj ima da talentovane ljude širom Srbije motiviše da se bave ovim „slatkim“ zanatom.
17. 05. 2024. u 19:06
Milan Lekić
22.02.2022. 20:09
Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.