BULIMIJA SE LAKO STIČE, A TEŠKO LEČI: Težek poremećaj praćen osećajem nezasite gladi sve prisutniji među mladim ženama

J. SIMIĆ

25. 05. 2022. u 13:23

ODUVEK su se žene i muškarci pridavali pažnju i spoljašnjoj lepoti, ali nikada kao danas nije postojalo toliko nezadovoljstvo svojim telom među predstavnicima oba pola i u gotovo svim uzrasnim grupama.

БУЛИМИЈА СЕ ЛАКО СТИЧЕ, А ТЕШКО ЛЕЧИ: Тежек поремећај праћен осећајем незасите глади све присутнији међу младим женама

Foto: Privatna arhiva

Iz tog nezadovoljstva proizašlaje bulimija, uz anoreksiju, najčešći poremećaj u ishrani koji se,pritom,ne doživljava kao ozbiljna bolest već kao nečiji hir i želja da se bude mršav. Ide se toliko daleko da se poremećeni način ishrane prihvata kao – zdrav.

Prof. dr Svetlana Ivanović – Kovačević, načelnik Odeljenja za dečju i adolescentnu psihijatriju na UKC Vojvodine u Novom Sadu, naglašava da je bulimija( lat.bulimia nervosa) heterogeni i multifaktorijalni poremećaj ishrane koji karakterišu ponavljane epizode prejedanja uz osećanje gubitka kontrole, neadekvatno kompenzatorno ponašanje u cilju prevencije dobijanje na težini i preokupljenost telesnom figurom i telesnom težinom.

- Promene koje se javljaju na telu u periodu puberteta i adolescencije uslovljene su delovanjem hormona, razvojno su očekivane i najveći broj mladih osoba nije zadovoljan sopstvenim fizičkim izgledom, ne oseća se dobro u svojoj koži. To je posledica izmenjenog doživljaja telesne šeme, razlike u slici o sebi u odnosu na realni izgled, tako da većina mladih sebi izgleda predebelo, premršavo, bez dovoljno mišića, sa prevelikom nosem, bradom, malim grudima, preniski, previsoki... Zbog izrazite preosetljivosti često su dovoljni naizgled bezazleni komentari okoline, koji provociraju rigorozne dijete – ističe dr Ivanović – Kovačević uz napomenu da kod nas osobe ženskog pola dominantno ispoljavaju simptome bulimije,dok se kod mlađih muškaraca sve više registruje “ ortoreksija” kao oblik nezdrave opsesije zdravom ishranom.

Sagovornica „Novosti“ upozorava da posle brzih i rigoroznih dijeta kod pojedinih mladih osoba dolazi do gubitka kontrole. Počinju da uživaju u doživljaju da mogu da ne jedu, da gube na težini, da izazivanjem povraćanja hrane mogu da regulišu težinu, osećaju da imaju kontrolu, a zapravo je gube. To je tipičan put u mentalno uslovljene poremećaje ishrane.

Osnovna karakteristika bulimije su nekontrolisane epizode brzog unošenja hrane u kratkom vremenskom periodu.Najčešće se unosi hrana bogata ugljenim hidratima i mastima, kao i ona koja je lako dostupna i pripremljena bez kuvanja ( sladoled, slatkiši, kolači, hleb...) Unos može biti oko 5.000 kcal, pa čak čak i do 20.000 kcal u toku jedne “epizode” prekomernog prejedanja.

- Kupovanje hrane i jedenje uglavnom se obavlja u potaji i kratko traje. Neke devojke otkrile su da da su se u toku ovog perioda osećale kao u transu.Prekomerno hranjenje se najčešće javlja u večernjim časovima, po povratku kući. Epizode prejedanja naizmenično se smenjuju sa epizodama gladovanja koje se najčešće završavaju izazivanjem povraćanja.Vremenom povraćanje postaje refleksno, ili zloupotrebom laksativa i diuretiuka, kao i ekscesivnim vežbanjem. - naglašava dr Ivanović – Kovačević.

Emocionalni poremećaji su - depresivnost, osećanje krivice posle jela, impulsivnost, ljutnja, anksioznost i socijalna izolacija - su vrlo česti.Medicinske komplikacije - metabolička acidoza, razderotine jednjaka, promene na zubima, bolno oticanje pljuvačnih žlezda, promene u funkciji tiroidee i kortizola ...) javljaju se obično u kasnijoj fazi bolesti.

Sve ovo ostavlja teške komplikacije na psihološkom planu.Javljaju se - emocionalna nestabilnost, razdražljivost, otvoreno ispoljavanje emocija, socijalna anksioznost, opšte osećanje manje vrednosti i neefikasnosti, nisko samopoštovanje...Na interpersonalnom planu reč je o posledicama u vidu teškoća u radnom i socijalnom funkcionisanju,kao i nestabilne i konfliktne relacije uz naglašene pasivno-zavisne potrebe za pažnjom, dopadanjem i priznanjem od drugih.

Zanimljivo je da osobe sa bulimijom češće od osoba sa anoreksijom same potraže pomoć lekara.Generalno češće se, ipak, obraćaju lekaru na inicijativu članova porodice ili bliskih osoba.Važno je naglasiti da što se pre obrate za pomoć, lečenje kraće traje i do potpunog oporavka brže dolazi. Ukoliko poremećaj traje više godina i prikriva se, tada je oporavak dugorajan i mukotrpan.

Foto: Privatna arhiva

Bulimija se, po rečima dr Ivanović – Kovačević, leči multidisciplinarnim pristupom, što znači da se u lečenje uključuju stručnjaci različitih specijalnosti, u zavisnosti od toga u kojoj meri su ispoljeni različiti simptomi. Tako, zbog čestog izazivanja povraćanja javljaju se promene u ustima i na zubima, pa je potrebno u tim uključiti i stomatologa. Ukoliko je,pak, reč o ženskoj osobi i došlo je do poremećaja menstruacionog ciklusa,u tim se uključuje i ginekolog.

- Za početak je potrebno da mlada osoba prihvati i razume da je ovo mentalno uslovljen poremećaj. Najefikasnija je terapija koja kombinuje psihoterapiju i farmakoterapiju. Psihoterapija se bazira na kognitivno-bihejvioralnom pristupu, koja je prva linija izbora i na koju 30 do 50 odsto pacijenata prijavljuje značajnu redukciju ili gubitak simptoma, zatim različiti drugi psihoterapijski pravci, koji ipak pokazuju manju efikasnost. - napominje načelnica Odeljenja za dečju i adolescentnu psihijatriju,uz podatak da se od lekova u terapiji koriste antidepresivi, kao i pojedini psihostabilizatori u zavisnosti od toga da li postoji komorbiditet i vrste dominantnih simptoma na planu raspoloženja.

Lečenje u većini slučajeva traje dugo. Izuzetno je važna porodična podrška jer porodično savetovanje i terapija su neodvojivi deo tretmana osoba sa bulimijom.

Opasnost sa društvenih mreža

Uz napomenu da je prevencija, naročito vršnjačka edukacija, najbolji način za redukciju broja mladih devojaka koje razvijaju poremećaje ishrane,dr Ivanović -Kovačević upozorava i da sve veću opasnost predstavlja virtuelni svet društvenih mreža koji favorizuje određeni tip fizičkog izgleda,kao i preporuke kako treba izgledati da bi bio prihvaćen i popularan. U poslednje vreme na društvenim mrežama pojavljuju se snimci količine hrane koja se jede, kao i izazivanje povraćanja i samopovređivanja.

Pik stiže sa punoletstvom

Istraživanja govore da se kod više od polovine pacijenata sa poremećajima ishrane javljaju simptomi i anoreksije i bulimije, s tim što bulimija ima bolju prognozu od anoreksije , veći broj pacijenata dostiže punu remisiju a reč je o njih 45 odsto. Bulimija se najčešće ispoljava između 17. i 20. godine života mada se može javiti i u kasnijem životnom dobu.Pik je oko 18. godine.

(Objavljeno uz podršku Pokrajnskog sekretarijata za zdravstvo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)