MALIGNI TUMOR KAO HRONIČNA BOLEST: Asistent dr Uroš Babić o terapijskim mogućnostima u zbrinjavanju karcinoma prostate

I.K.

09. 09. 2021. u 10:00

KARCINOM prostate, koji se godišnje otkrije kod oko 2.800 muškaraca, ne napreduje uvek brzo, i ne zahteva radikalno lečenje. I kada je situacija drugačija, u velikom broju slučajeva, ovaj maligni tumor može da se prevede u - hroničnu bolest. U intervjuu za "Novosti", asistent dr Uroš Babić, urolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da agresivnost karcinoma prostate zavisi od njegove biologije.

МАЛИГНИ ТУМОР КАО ХРОНИЧНА БОЛЕСТ: Асистент др Урош Бабић о терапијским могућностима у збрињавању карцинома простате

Privatna arhiva

 - Postoje karcinomi sa niskim malignim potencijalom, takozvani indolentni karcinomi. Neki od pacijenata sa tim karcinomom nikada ne razviju kliničku sliku, odnosno nemaju potrebu za lečenjem. Ali, ima i pacijenata koji obolevaju od agresivne forme koja se teško leči i skopčana je sa kratkim preživljavanjem.

Kako procenjujete stepen agresivnosti? 

- Na osnovu rezultata histopatološkog pregleda uzorka tkiva prostate koje se dobija biopsijom, na osnovu vrednosti PSA markera i kliničkog stadijuma bolesti. Postoje nomogrami kojima se prilično tačno može predvideti tok bolesti kada znamo prethodno navedene karakteristike karcinoma.

Koje terapijske mogućnosti su vam dostupne? 

 - Postoje brojni terapijski pristupi, a cilj je da lečenje bude individualizovano, odnosno da se za svakog pacijenta pojedinačno proceni koji bi model bio najbolji. Jer, osim dužine preživljavanja potrebno je da se uzme u obzir i kvalitet života koji nakon lečenja može da bude narušen. Hirurško lečenje je zlatni terapijski standard. Ono podrazumeva uklanjanje prostate, semenih kesica i limfnih žlezda u maloj karlici. Može da se radi klasično, laparoskopski ili robot asistiranom hirurgijom. Dobra alternativa hirurgiji je zračna terapija, spoljašnja ili brahi terapija. Nekada i kombinacija hirurgije i zračne terapije.

Marker iz krvi

Da li se karcinom prostate kod većine otkriva na vreme?

- Stadijum u kome se dijagnostikuje karcinom je od najvećeg značaja za preživljavanje. Zato je važno posle 50. godine da se odredi prostata specifični antigen (PSA) iz krvi. To je tumor marker koji se gotovo 30 godina koristi u rutinskoj praksi i nezamenljiv je u ranoj dijagnostici karcinoma prostate. NJegova upotreba je dovela do velikog procenta ranog otkrivanja karcinoma prostate i logično do značajnog poboljšanja onkološke perspektive pacijenata.

U kojim slučajevima se ovaj karcinom ne operiše?

 - Pacijenti sa težim komorbiditetima i slabim opštim stanjem nisu za operaciju, kao ni pacijenti sa diseminovanom bolešću, odnosno metastazama. Kod jednog broja pacijenata se na osnovu kliničkih pokazatelja može pretpostaviti da imaju karcinom bez izrazitog malignog potencijala, pa se oni prate sa idejom da se u jednom momentu, ako eventualno dođe do progresije bolesti primeni neki od modela lečenja, nekada i operacija. Dakle, operativno se leče samo oboleli koji imaju lokalizovan karcinom prostate. U ređim slučajevima operišu se i pacijenti sa lokalno uznapredovalom bolešću, čak i sa manjim metastazama. Uslov je da budu zadovoljavajućeg opšteg stanja i pretpostavljenim dugoročnim preživljavanjem nevezanim za karcinom.

Za koje pacijente operacija ne znači kraj lečenja?

- Nakon radikalnig uklanjanja prostate prati se nivo tumor markera PSA kao pokazatelj statusa karcinoma. Ako je operacija uspešno izvedena vrednosti PSA bi na kontrolnm pregledu trebalo da budu nemerljive. Kod jednog broja pacijenata tokom tog praćenja dolazi do rasta vrednosti PSA i to nazivamo biohemijski relaps. Tada može da se govori o lokalnom napredovanju ili razvoju metastaza. Takva saznanja dobijamo dopunskim dijagnostičkim metodama i onda se odlučujemo ili za zračnu terapiju male karlice koja obuhvata regiju u kojoj je bila prostata i regiju krvnh sudova u karlici gde se nalaze limfni sudovi kojima se metastaze šire, ili se odlučujemo za uvođenje hormonske terapije.

Retko pre 50. godine

Koji je prosek godina kod pacijenata kod kojih se postavi dijagnoza karcinom prostate?

- U mlađoj životnoj dobi, ispod 50 godina života, karcinom prostate je izuzetno redak. Međutim, ispitivanja na autopsijskom materijalu su pokazala da se kod jedne četvrtine muškaraca, u četrdesetim i pedesetim godinama života, mogu detektovati mikroskopski fokusi karcinoma u prostati. Ipak, najveća stopa incidence i mortaliteta zabeležena je kod muškaraca posle 75 godina.

Šta podrazumeva hormonska terapija? 

 - S obzirom na to da muški polni hormon - testosteron, stimuliše ćelije raka da rastu, cilj hormonske terapije je da se smanji njegov uticaj na rast ćelija raka prostate. Ova terapija je namenjena pacijentima sa metastazama, ili se daje u kombinaciji sa zračnom terapijom. Hormonska terapija je palijativna, bez mogućnosti da dovede do potpunog izlečenja, a cilj je da se karcinom stavi pod kontrolu i da se prevede u hroničnu bolest. Najveći broj pacijenata inicijalno veoma dobro reaguje na ovaj vid lečenja i dolazi do povalačenja metastaza i pada tumor markera PSA. Sprovodimo je primenom lekova ili hirurški, uklanjanjem testisa.

Da li su efekti odstranjivanja testisa vremenski ograničeni?

 - Tokom vremena dolazi do razvoja ćelija karcinoma koje nisu osetljive na nedostatak testosterona i dolazi do rezistentne faze, odnosno bolest ponovo počne da napreduje. Period osetljivosti na nedostatak testosterona je individualan. Kod nekih pacijenata može trajati i više godina, a kod nekih se rezistencija razvija brzo. U toj situaciji se prelazi na hemioterapiju ili neke od novijih antiandrogena. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)