INTERVJU DOKTORKA IVANA ŠARAC: Novi režim ishrane koji osvaja svet i obezbeđuje optimalan unos nutrijenata

I.Kovačić

14. 08. 2021. u 10:10

AKO ste od onih koji samo ponekad pojedu parče bifteka, ribu na žaru ili pileći file, a stalno jedete biljnu hranu, onda ispunjavate sve uslove da budete - fleksitarijanac. Reč je o novom načinu ishrane koji je za kratko vreme stekao mnogo poklonika. Sam izraz je nastao od reči "fleksibilan" i "vegetarijanac".

ИНТЕРВЈУ ДОКТОРКА ИВАНА ШАРАЦ: Нови режим исхране који осваја свет и обезбеђује оптималан унос нутријената

FOTO: Arhiva novosti

Doktorka Ivana Šarac, naučnik u oblasti ishrane Instituta za medicinska istraživanja u intervjuu, za "Novosti", kaže da sa zdravstvenog stanovišta postoje mnoge dokazane prednosti ovakve trpeze:

 - Nedavne studije pokazale su da su od svih možda najzdraviji polu - vegetarijanci, tačnije fleksitarijanci. S obzirom na to da ponekad jedu različite namirnice životinjskog porekla, neće ispoljiti ozbiljniji deficit važnih hranljivih materija, a istovremeno ovakav jelovnik smanjuje rizik od gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja, pa čak i raka.

Fleksitarijanski način ishrane čini se prihvatljiv i za socijalni život?

 - Jeste, pogotovo za našu sredinu koja tradicionalno nameće mnogo mesa u ishrani. Dakle, vrlo je teško biti striktni vegetarijanac, pogotovo vegan. U većini restorana kod nas glavna jela su obavezno sa mesom, a za vegane su u ponudi eventualno predjela, kao što su pečurke na žaru ili salate. Pozivanje vegana na ručak ili večeru obično se pretvara u noćnu moru i za samog vegana i za domaćina koji nije vegetarijanac niti je familijaran sa tim načinom ishrane. Zbog toga, fleksitarijanstvo može da bude ne samo zdrava opcija, već i mnogo prilagodljivija.

Koliko su fleksibilni fleksitarijanci?

 - Vegani, primera radi, ne unose ništa životinjskog porekla, čak ni med. Za razliku od njih, "lakto-ovo" vegetarijanci jedu mlečne proizvode i jaja, dok poluvegetarijanaca ima više vrsta. Tu se svrstavaju peskaterijanci koji jedu ribu i morke plodove, polotarijanci koji konzumiraju samo živinsko meso, zatim makrobiotičari, koji takođe ponekad jedu ribu i morske plodove. "Najfleksibilnija" grupa su fleksitarijanci koji ponekad osim ribe, plodova mora i piletine jedu i crveno meso.

U čemu je prednost fleksitarijanaca u odnosu na druge vegetarijance?

- Zato što, uslovno rečeno, ne isključuju nijednu grupu namirnica. Brojne studije su pokazale da kod osoba koje su vegetarijanci, a pogotovo onih koji su striktni vegani, postoje često skriveni nutritivni deficiti. Najčešće nedostaju u organizmu vitamini B12, D, ponekad i B2, A i E, minerali - cink, gvožđe, selen, kalcijum, čak i omega 3 masne kiseline.

Dakle, ne bi trebalo ići u krajnosti kada je o ishrani reč?

- Naravno, jer ima i vegetarijanaca koji se ne hrane zdravo, već žive na lisnatim pecivima na bazi margarina i aditiva. Ima i onih koji piju po dve litre gaziranog pića bez šećera ili svakodnevno unose energetska pića. Studije su pokazale da i među vegetarijancima ima i gojaznosti i svih onih oboljenja koje imaju i oni koji se hrane u skladu sa tradicijom. Jedna nedavna studija pokazala je da vegetarijanci imaju čak više nekih oštećenja ćelija koja ukazuju na starenje i oštećenje genetskog materijala, što može da vodi i ka razvoju karcinoma.

Nadoknada vitamina B12

Mogu li isključivo biljnom ishranom da se unesu sve hranljive materije u dovoljnoj meri?

- Veoma pažljivom kombinacijom različitih biljnih namirnica može da se obezbedi da se u organizamu ne stvori nedostatak hranljivih materija, izuzev vitamina B12. Dakle, može neko da bude "vrlo zdrav" vegetarijanac, pa i vegan, ali za to je potrebno da se bude edukovan i da striktno poštuje pravila kombinovanja namirnica, uz suplementaciju vitamina B12

Zašto je to tako?

- Ovo je objašnjeno time što je kod njih zapaženo smanjenje selena i vitamina B12, koji su bitni za antioksidativnu odbranu organizma, pa je nastupio i veći oksidativni stres. Uz to, u krvi su im nađene i veće količine pesticida. Sa druge strane, za razliku od vegetarijanaca, kod osoba koje sve jedu u toj studiji su nađene veće količine nekih mikotoksina, koji se uglavnom unose preko mleka i mesa životinja koje se hrane buđavim žitom. Ni jedna od krajnosti nije mnogo dobra.

Da li je tačno da se bez mesa može, ali bez ribe ne?

- Riba je odličan izvor zdravih masnoća - omega 3 masnih kiselina, kvalitetnih proteina, vitamina i minerala, a nema mnogo loših masnoća i loših ugljenih hidrata, kao ni kalorija. Naravno, ovo važi ako je spremljena na zdrav način. To znači da nije pržena ili spremana na grilu tako da pregori ili dimljena ili potopljena u ulju u konzervi. Osim toga, ribe iz velikih zagađenih reka su pune otrova - pesticida, teških metala i drugih hemikalija, naročito one koje su velike i koje su na kraju lanca ishrane. Dobar izbor su morska riba i ribe iz čistih palninskih reka. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)