SRCE POD PRITISKOM: Gazde suzama ne veruju

TRAŽILI ste, gledajte. Kapitalizam, tranzicija, tržište kao božanstvo i koncept, demokratija, i sve slobode - sve je to veoma lepo u teoriji i na fotografijama „srećnih ljudi“ u liberalnom kapitalizmu, ali nama niko nije obećao ni pravdu, ni istinu, ni više autentičnosti. Ispostavilo se, međutim, da je gazda, to jest vlasnik sredstava za proizvodnju - bog, te da se u njegove poslove može mešati samo on sam.

Očaj radničke klase može se videti na svakom mestu - radnici koji ne primaju plate po nekolio meseci, otpuštanja, nesigurnost, zakon ćutanja - svojevrsna novokomponovana „omerta“, rečju, tuga i žalost. Gazde suzama ne veruju, i tako je to bilo otkako je sveta i veka. Privatno vlasništvo je sveta krava kapitalizma, pa ko to shvati, shvatio je. A ko ne shvati, neka se ponovo vrati u školu.

U sferi medija stvari nisu ništa drugačije. I mediji su privatno vlasništvo, pa se otuda sada mnogi hvataju za glavu - nezavisno informisanje ispostavlja se kao jedna velika iluzija - najveće globalne mreže, najmoćnije novine na svetu, takođe su privatno vlasništvo. A privatno vlasništvo je takođe jedna velika ideologija koja trpi neku drugu ideologiju, sve dok joj ne ugrožava profit i opstanak na sceni. Tako se i tržište, da stvari pojednostavimo, teško može nazvati zaista slobodnim, jer na slobodu tržišta i te kako utiču političke odluke, koje su, takođe, iako umotane u šareni celofan ideologije, istine, pravde i navodne slobode, inspirisane profitom i „osvajanjem slobode“ na tržištu. Zvuči zamršeno, ali svet tako izgleda.

U srpskim uslovima stvari su još vidljivije. Sudbina emisije „Utisak nedelje“ ovih dana podiže političku temperaturu na svim planovima. Naime, država se kune da nema ništa sa skidanjem tog najdugovečnijeg političkog TV programa, te da nikakva cenzura ne dolazi u obzir, pošto o konceptu i sadržaju programa odlučuje privatni vlasnik B92, izvesni misteriozni Grk. Dakle, Grk je odlučio da skine najprepoznatljiviju emisiju na svojoj televiziji, jer želi da napravi zabavni program, a zabava, jelte, donosi novac. Što jest - jest, pravo gazde je pravo gazde, i država koja se odlučila da ide u Evropu neće da se meša u odluke bilo kog kapitaliste. Ruku na srce, paradoks i jeste da se oko odluke misterioznog Grka najviše bune oni koji su se toliko zalagali za evropske vrednosti, dok pravo Grka da tera po svome najviše brani srpska vlada koja se kune da sa evropskog puta neće skrenuti. Dakle, što se ideološkog narativa tiče, malo jeste čudna situacija - i oni koji brane „Utisak“, i oni koji se prave da sa celim slučajem nemaju nikakve veze, svim srcem zagovaraju istu evropsku i liberalno kapitalističku budućnost Srbije.

Deluje malo šizofrenično, ali to je Srbija.

Možda Grk ne razume važnost „Utiska“, možda se Grk na ovu temu pravi Englez, tek ovaj slučaj jasno je pokazao kako stoje stvari na medijskoj sceni:

Između para i principa većina bira pare, a mediji žive od reklama. Reklame spadaju u milost i nemilost reklamnih agencija. Reklamne agencije, međutim, žive u neprestanoj borbi za klijente kojima prave reklame i koje savetuju gde da se reklamiraju. Klijenti, da bi dobro poslovali, moraju da budu dobri. Slobodno tržište je jedna, najblaže rečeno, uslovnost, a stepen njegove slobode u direktnoj je vezi sa politikom. Put uticaja politike na medije izgleda upravo tako, bez obzira da li se radi o svetskoj ili o domaćoj politici. Disonantnost košta, ili - jednostavno rečeno, veži konja gde ti gazda kaže, bez obzira na to da li je taj gazda politička partija, misteriozni globalni dobrotvor, moćna kompanija ili marketing agencija. I tako je bilo oduvek, da se ne lažemo.

Pitanje svih pitanja je ne zašto je neko zaključio da je „Utisak nedelje“ emisija koja više nije potrebna na srpskom medijskom nebu, nego sa kojim argumentima je misteriozni grčki poslovni čovek doneo jednu takvu odluku. Ko je Grku objasnio da će da zaradi mnogo više para na drugim emisijama? Koliko reklama, ili širenja po regionu, ili duševni mir na turbulentnom srpskom nebu jeste ekvivalent sklanjanja „Utiska“?