НИСУ САМИ, СТРАХ ЈЕ СА ЊИМА: У Борову са Србима, њиховим стрепњама и надама да се неће поновити поруке мржње

Милена МАРКОВИЋ

15. 05. 2021. у 10:00

СРБИ нису сами. Страх је са њима. Успављује их вечерња молитва, а буди стрепња: шта доноси ово јутро после оног, васкршњег, када су се проломили урлици ужаса: Србе ћемо клати! Ниједно јутро, после овог, неће бити исто.

НИСУ САМИ, СТРАХ ЈЕ СА ЊИМА: У Борову са Србима, њиховим стрепњама и надама да се неће поновити поруке мржње

Фото Жељко Кнежевић

- Отворене су старе ране - каже Лазо Босић. - Могу ли их зацелити речи осуде? Не могу, али су добродошле да мање боли. Нас нико не мора да воли, али откуд толико снаге да нас мрзе.

Ово је Борово, градска општина Вуковара. Прекјуче, дан суморан. Као да се и небо само сагласило са сликом с којом су се суочили овдашњи људи, али и јавност, на Васкрс ове године. Тада је двадесетак хрватских младића, главном и другим улицама громогласно пронело позив на линч и мржњу, кажњиву по члану 325 Кривичног закона Републике Хрватске. И, тако су, распалили и предизборну кампању за сутрашње локалне изборе на којима су Срби у Вуковару - језичак на ваги.

- Инциденти налик овом последњем готово су пратећи изборни програм - утешно звучи Данко Николић. - Ипак, не памтим да је оваквих порука било, не барем у Борову, чак и онда када су ратне ране биле свеже. Јесте било покушаја да се неке групе окупе и прете. Кидишу на наша гробља и споменике, на гробове погинулих бораца у сукобу почетком деведесетих. Ово је, чини ми се, нека нова тактика и вишезначна порука. Банути на Васкрс у средини са већинским српским народом, а у Борову је нас више од осамдесет пет одсто... То није добро. А, добро је да је то званични Загреб осудио, одлучан да процесуира све који су у овом нечасном чину учествовали. Охрабрени смо тиме да се то управо и догађа.

Посрећило нам се, ипак, да у овом суморном дану, допаднемо Борова. Без најаве. Ко би, у оваквом тмурном дану могао да окупи саговорнике, да није било једне, заиста, скромне свечаности - отварање сале за саборовање народа. У добру и у злу. Није нам било битно да ли је то била предизборна приредба или није, али смо овде затекли и јереја Драгана Сердара, пароха овдашњег, старешину Цркве архиђакона Стефана. У готово опипљивој стрепњи, овај одмерени и тихи свештеник, жели да пошаље поруку изван сваког зла:

- Од нас самих зависи да ли ћемо, не само овде, него и свуда опстати и истрајати на својој земљи и у својој вери. Наша мисија је да не дозволимо да нам деца изгубе идентитет. Важно је да очувамо суштину њиховог бића. А, на ово што се догодило... Прекаљени смо. Намењено нам је да носимо крст и прођемо и друга страдања.

Шта је претходило овом, последњем "мимоходу" мржње који је требало да буде мимоход наклона младих људи пред спомеником погинулим хрватским полицајцима у нападу на, тада Борово Село, почетком маја 1991. године? Тада је мимо изборних резултата ХДЗ намерила да успостави власт и у овом делу Источне Славоније у којој су већински Срби бранили опредељеност за пројугословенску партију СДП и да подигне заставу са шаховницом на месту заставе СФРЈ. Пролила се крв. Био је то, после балвана у Плитвицама, увод у рат и потпуни распад земље чију су заставу бранили Срби Борова Села, садашњег Борова.

Слушамо причу мештана и пратимо слике:

- Овом последњем инциденту претходио је, ено, тамо онај мурал на зиду продавнице "Велепромета", настао уочи Васкрса. Група младих људи је дошла и, нико их није ометао док су исцртавали тај мурал. Он је, по нашем мишљењу, био и најава провокације - објашњавају нам мештани.

Не меримо зид иза којег је споменик погинулим полицајцима, али, наше легитимације мери полиција која овде даноноћно бдије. Зид спаја хрватска застава, само што грб нема круну изнад штита шаховнице, обележја актуелне хрватске државе (изглед без круне прописан је законом некадашње НДХ). У левом углу, на маскираној подлози, симбол је специјалних јединица: штит, мач и стреле. Десно, у "капима крви" - имена погинулих. И, порука: "Народ може изгубити све, само име не." Између је дванаест белих крстова, за дванаесторицу погинулих.

Сутрадан, после исцртавања овог мурала, на православни Васкрс, почело је и дивљање по центру Борова, наводно, због реакције на симболе и поруку са мурала.

- То је само изговор - уверавају нас мештани Борова.

Зашто мурал чува полиција, питали смо их, а мишљење је неподељено:

- Да га неко не прекречи. Ми нећемо, а да ли ће власник "Велепромета" код кога пазаримо, то ће он да процени.

Слегли се облаци на Борово. После га киша, упорно, залива. Нигде сунца ни осмеха. А сви говоре: има наде, ово је само један пљусак у низу.

После, пред крај дана, ето и сунца.

- Мене је, верујте, било срамота од овога што се догодило мојим комшијама - каже Сандра Јањић. - Срамота ме је и што припадам народу у чије име су учињени ови изгреди. Моја породица и ја смо Хрвати, живимо овде, међу Србима, живимо деценијама без преког погледа, без ружне речи. Молим вас, можемо ли да будемо људи, пре свега и да једни на друге гледмо какви смо, а не ко смо.

ДА СЕ ТЕНЗИЈЕ СМИРЕ

ПРЕМА попису из 2011, у Борову је живело 5.056 становника. Данас их је према статистичким проценама око 3.500. Од тога 85 одсто је српског живља, 10 одсто Хрвата и пет одсто осталих. Уласком Хрватске у ЕУ, понајвише су млади потражили удобније место за живот.

Општином управља начелник - Србин Зоран Баћановић, по свему истински народни човек:

- Последњи догађаји у Борову оставили су дубок траг и горчину у свима нама. И у данима који следе. Али, ми смо све наше снаге сабрали, као већинска српска заједница у општини Борово, а мањинска у Вуковару, да то потиснемо. Све у нади да се тензије смире. И да видимо од чега се живи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)