ПОНОСАН САМ НА КОЖУХ ЗА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Последњи бијељински ћурчија Ђорђе Дрвеница скинуо таблу са своје занатске радње

Б. МИЛОШЕВИЋ

30. 04. 2021. у 13:06

СКИДАЊЕМ табле са своје занатске радње, последњи бијељински ћурчија Ђорђе Дрвеница (74) као да је затворио књигу о једном времену бијељинског занатства, коју су деценијама уназад исписивали опанчари, сајџије, абаџије, ћурчије, ужари...

ПОНОСАН САМ НА КОЖУХ ЗА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Последњи бијељински ћурчија Ђорђе Дрвеница скинуо таблу са своје занатске радње

Фото Б. Милошевић

А све је почело давне шездесете године прошлог века, када је једног јутра Ђорђу мајка рекла да га отац Брано, познати бијељински ћурчија, очекује у радњи...

- Нисам волео школу, радије сам јурцао за лоптом, па је отац, због неколико кечева у школском дневнику, одлучио да учим занат код њега. Тог јутра, у радњи ме сачекала радна кецеља, коју нисам скинуо у наредних шездесет година - прича Ђорђе. На почетку шегртовања, мој задатак је био, да дођем у радњу пре оца, почистим шта је остало од претходног дана. Једног јутра, нешто звецне испод метле, погледам, оно пет динара. Узмем и ставим на полицу, па кажем да сам нашао петодинарку. Тада си за пет динара могао купити пет најбољих колача у посластичарници... Након неколико дана, опет чистим, кад, оно два динара. Опет узмем и ставим на полицу. Сутрадан ме отац позове, посади на столицу прекопута себе, и каже - Ово сам ти ја оставио да их нађеш, да видим хоћеш ли да крадеш, или ћеш бити поштен. Немој никада да крадеш, јер, ако нас десет ради, а само један поткрада, лоше нам се пише.

То је био први тест, тест поштења, који сам положио, и тако је остало све ове године, до дана данашњег, присећа се Ђорђе.

 

Фото Б. Милошевић

Тих година, радни дан је почињао у пет сати ујутро, а завршавао у шест по подне. Занатска улица је, посебно пазарним данима, била закрчена коњским запрегама - људи са села су продавали житарице, поврће, сир, кајмак, млеко, а онда, куповали ужад, шубаре, кожухе, опанке...

- Доста се радило, али се доста и продавало и зарађивало. Са оцем сам ишао у набавку материјала у Суботицу, Загреб, Нови Сад, Сплит. У Сплит су нам стизале јагњеће коже из Аргентине и Уругваја, од којих смо правили изузетне шубаре. Годишње смо израђивали преко 600 кожуха и шубара, и све бисмо продали, ова роба је имала своју муштерију. Седамдесетих година, од ћурчијског заната сам могао купити нови ауто, а данас не успевам измирити ни режијске трошкове.

Све се окренуло наопачке. Људи више не гледају квалитет, можда и због сиромаштва, па се у продавници половне робе, за двадесет марака (10 евра) обуку од главе до пете.

 

Фото Б. Милошевић

- Урадио сам хиљаде шубара и кожуха који су стигли до Америке, Канаде, Аустралије, и земаља широм Европе... На један кожух сам посебно поносан, који сам на позив београдске Патријаршије, својевремено урадио за патријарха Павла. Патријарх ми је појаснио само неке детаље, и урадио сам испрве, диван кожух на који није имао ниједну замерку. И Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ, пожелео је да има кожух, па сам и њему урадио... Нажалост, дошао је крај ћурчијском занату, као и опанчарском, абаџијском... Одавно су одбачени природни материјали, кожа, вуна, перје, завукли смо се у синтетику и вештачке материјале. За последње четири деценије, нико ми није ушао у радњу и довео дете да учи овај занат...

Мајстор Ђорђе, док скида таблу са радње, каже, да више нема снаге да се бори са бирократијом, наметима, порезима,затезним каматама, и свим и свачим што прати ово чудно време које данас живимо.

Радња, у којој време као да је стало, са мирисом уштављене коже, који је испуњавао и душу мајстор Ђорђа претходних шездесет година, већ личи на музеј занатства.

Ту је тезга за кројење, стара преко 120 година, набављена од Јохана Рида из Новог Села, сингерица произведена у Бечу 1921. године, калуп "шајтов" за проширење шубара, мајсторска столица стара 140 година...

Фото Б. Милошевић

Код мајстора Ђорђа свакодневно наврате виђенији Бијељинци, доктори, новинари, адвокати... Дођу да попију кафу, и да се присете неких добрих, старих времена. Нижу се успомене, уз мирис уштављене коже, и брезе која је изникла из бетона поред радње...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!