ЗЛАТНО ДОБА СЕЊСКОГ РУДНИКА: Историјат најстаријег рударског насеља у Србији између корица монографије

Зорана Рашић

04. 04. 2021. у 19:51

ЈОШ је Феликс Каниц на свом путовању кроз Србију забележио да у околини Ћуприје постоји рудно благо, а у свом опису ћупријског краја наводи да, ма колико тај округ био шумовит и плодан, његова највећа блага нису над земљом, већ испод ње.

ЗЛАТНО ДОБА СЕЊСКОГ РУДНИКА: Историјат најстаријег рударског насеља у Србији између корица монографије

Фото Архива

Угаљ је на ширем подручју Сења пронађен крајем четрдесетих година 19. века. Тај проналазак везује се за име Лазара Пандуровића који је, чувајући свиње у густим буковим шумама, наишао на камен необичне боје и изгледа. Касније је из Мајданпека послат рударски инжењер Ђорђе Бранковић да подробније испита лежиште угља и да организује радове на отварању рудника.

АУТОР Ненад Анжел, Фото Архива

Овако о почетку ископа угља у Сењском руднику и његовој околини говори Ненад Анжел, докторанд историјских наука у Београду, аутор монографије "Сењски Рудник и Равна Река од оснивања до почетка Другог светског рата". Двојезична књига, на српском и енглеском, изашла је из штампе у издању Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља "Ресавица" и представља спој историјског истраживања и фотографија одабраних из колекције Музеја угљарства које до сада нису представљане широј јавности.

АНЖЕЛ је већ објављивао чланке на тему рударства, а монографија је наставак тог рада, будући да је већ две године запослен у тамошњем Музеју угљарства, јединственом у Србији.

- И ја сам рударско дете, четврта генерација. Основну школу сам завршио у Ресавици, тамо сам и радио једно време као наставник након завршетка студија. Иначе, архивска колекција

РАЗГЛЕДНИЦА Сењски Рудник, 1909., Фото Архива

РУДАРИ И ХЛЕБ СА СЕДАМ КОРА

Фотографије из монографије, њих 93, покривају временски распон од 1898. до 1940. године. Сврстане су у седам тематских група, од приказа живота рудара који зарађују хлеб са седам кора, преко ондашње архитектуре, до социјалних активности - културе, спорта, верских обичаја, рударске свакодневице...

Акценат је на визуелном ефекту, док основни и пратећи текст нуди додатно појашњење читаоцима, уз поштовање научне форме. Предговор за монографију је написао др Младен Стајић са Филозофског факултета у Београду, а рецензије двојица историчара, др Иван Ристић и мр Дејан Танић.

Музеја угљарства има између 6.000 и 7.000 фотографија, од њих бар половина је из периода до Другог светског рата. То доба између два рата било је златно доба Сењског Рудника. Он је био једно од најперспективних места за живот у тадашњој Краљевини Југославији.

Фото Архива

Пристизали су рудари различитих националности из свих крајева земље, али и странци, највише Немци, који су били врхунски стручњаци - објашњава аутор.

ФОТОГРАФИЈЕ документују, између осталог, изузетно богат друштвени живот у најстаријем рудничком центру у Србији, где се мрки угаљ копао од 1853. године. Сењски Рудник је имао железничку станицу, Соколски дом, врло активна културно-уметничка и спортска друштва. Школа је имала и до 300 ђака...

Била је то варошица која нимало није заостајала за градовима Поморавља, па ни за другим градовима у Србији тога времена.

Саговорник "Новости" наглашава да је његов циљ био да прикаже како значај тог рудника за привреду, тако и за социјални живот локалне заједнице.

ТРАДИЦИЈА Извозни торањ са парном машином, 1925., Фото Архива

- "Равна река", такође обухваћена монографијом, четири километра је удаљена од Сењског Рудника и у организационом смислу му је увек припадала. Рудник "Равна река" је пуштен касније у рад, истовремено кад и електрична централа 1908. године, док историја Сењског Рудника почиње пола века раније - напомиње овај врсни познавалац рударства тог краја.

РУДАРЕЊЕ Радници и рудари пред улазом у Александров поткоп, 1926., Фото Архива

- Нажалост, угаљ се више не копа у "Равној реци", док је Сењски рудник, као део ЈП ПЕУ "Ресавица" још увек активан. Остао је и данас симбол рударења. Производња у њему никада није прекидана, чак ни у време највећих криза и светских ратова.

Данас прошлост и богату баштину Сењског и осталих угљенокопа у Србији чува Музеј угљарства, настао 1980. године адаптацијом зграде старог централног магацина Сењског Рудника, који је од 2012. постао Регионални центар индустријског наслеђа и једна од најважнијих установа културе централне Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)