НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ - СПАСАО ЈЕ ИЗ ПАКЛА, АЛИ НЕ И ОД СМРТИ: Како је молер из Панчева витешки отргао Мињу Драганић из стана у пламену

СВАКОГ дана сам се надао да ће ми зазвонити телефон, да ће ми се јавити Миња да ми каже да је добро и да ћемо се упознати када њено лечење прође.

Фото ТвитиТи

Ова, најискренија људска жеља Павлу Гавури остала је, нажалост, неуслишена. А све је овај јунак из Панчева учинио да петнаестогодишња Миња Драганић преживи. Ризиковао је свој живот, висећи на симсу терасе деветог спрата солитера на Дорћолу у Београду, да њу извуче из стана на десетом који је гутао пламен.

На грађевини где је обављао молерске радове, тог 27. октобра, чуо је крике и запомагање несрећне девојчице који су одзвањали Дорћолом. Чим ју је видео у пламену на тераси 10. спрата, зграде у Улици Високог Стевана, ни трена није размишљао. Са колегама Лазаром Ерешом, Немањом Држаићем, Ненадом Јанковићем и Давидом Ником, одјурио је да јој помогне. Не размишљајући о свом животу, са друговима је везао канап око појаса и Павле се одважно попео на симс, дајући инструкције Мињи која је горела. Причао је да је и поред ужасних болова које имала слушала сваку реч. И успели су... Миња је била у његовом наручју, спустили су је на безбедно... Слике и снимци овог спасавања обишли су Србију и регион... Јавност му се дивила и сви су били једногласни да храброст, хуманост и лавље срце описују овог хероја из Панчева.

Миња Драганић, Фото приватна архива

Иако је сам први јасно видео колико тешке опекотине Миња има, иако је заувек упамтио дим и пламен у њеним устима, Павле и његове колеге веровали су да ће девојчица и њена младост победити ране. Да ће се опоравити и наставити да живи. Непун месец дана касније, њена смрт у болници током лечења, како уз уздах говори, потпуно га је шокирала и изненадила.

- Био сам на послу када је она преминула. Да је више нема, сазнао сам на паузи када сам прочитао поруку. То је било потпуно неочекивано, ми смо били у контакту са њеном мајком, а она је све време била изузетно оптимистична, и ништа није указивало на то да би могло овако да се заврши. Њена мајка је била уверена да ће све бити у реду док је Миња под надзором лекара - и даље у неверици говори Павле.

НИСМО СЕ ПРЕМИШЉАЛИ

ДОК говори, на лицу витеза из Панчева јасно се одражава бол, али Мињин. Као да овај несебични јунак још проживљава све патње које је девојчица доживела.

ХЕРОЈ Павле Гавура, Фото З. Јовановић

- Када ми је колега рекао да неко дозива у помоћ са терасе, само смо пожурили да јој помогнемо. Док смо трчали ка згради, слушао сам њене крике и само ми је прошло кроз главу питање: "Зашто је она и даље тамо?". Нисмо се премишљали, једини циљ нам је био да је извучемо из тог пакла. Свестан сам да сам свој живот довео у опасност, али то ме сустигло тек када се све завршило. После неколико дана отишао сам код Мињине комшинице која живи испод стана у коме је избио пожар, и која нас је пустила на своју терасу. Када сам закорачио на њу и видео висину на којој сам био, тек тада сам све схватио - искрен је Павле.

На 27. октобарски дан и све што се тада десило Павла подсећа једна опекотина која му је остала на руци након што му је девојчица доспела у наручје.

- Горела је, нико не може ни да замисли како јој је било док је дозивала помоћ. Када ју је збринула екипа Хитне помоћи, изашао сам и легао на траву јер сам био врео само од неколико секунди колико сам је држао - прича нам Павле.

Хуманост овог младића и његових колега није се зауставила тог трагичног октобарског дана. Неколико дана касније позвали су људе да се прикључе акцји прикупљања помоћи за Мињу и њену породицу, позивали су на добровољно давање крви, нудили своју кожу за трансплантацију.

- Изабрани су одговарајући донори, имала је неколико трансплантација коже, али узалуд - у сузама говори Павле. - Са Мињином мајком све време смо били у контакту, сада се не чујемо толико често. Видели смо се на сахрани, али нико од нас тада није могао да прича, ако би нас видела, можда би јој било још теже. Сачекаћемо погодан тренутак да седнемо и разговарамо са њом. Да видимо како да се организујемо, са нашим колегама који се баве грађевином и средимо стан у коме су живели.

Испричао нам је храбри Панчевац и да су његови родитељи из медија сазнали да им је син херој. Скромно нам је само рекао да су поносни на њега. А Србија и њени грађани више него добро знају да су велики подвиг овог младића и његових колега свима вратили наду да међу нама постоје велики и храбри. Павле је увек о свом подвигу говорио тихо и скромно, тако је било и овог пута. Својим делом доказао је да је саткан од храбрости, хуманости и да у њему куца јуначко срце. Може ли човек више?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације