Друштво

ПОСТАВИЛИ ТЕМЕЉЕ НАУКЕ: Учењаци горштачке разборитости из Ивањице оставили дубоке трагове у историји Србије

Д. ГАГРИЧИЋ

19. 09. 2020. у 11:00

ПЕТОРИЦА Ивањичана, пониклих у врлетима Јавора и Голије или у градићу на Моравици - ботаничар Недељко Кошанин, градитељ пруга Кирило Савић, књижевни критичар Светислав Вуловић, економиста Стеван Поповић и владика Јоаникије Нешковић оставили су трагове у науци и култури Србије због којих су их савременици изабрали у академике.

ПОСТАВИЛИ ТЕМЕЉЕ НАУКЕ: Учењаци горштачке разборитости из Ивањице оставили дубоке трагове у историји Србије

Зрнца са трновитих животних стаза - документа и фотографије, сведочења и записе, сабрао је њихов земљак, новинар Емилијан Протић (80) у књигу "Ивањички академици".

Професор Универзитета, директор Института за ботанику и оснивач и први уредник "Гласника" Института и Ботаничке баште - Недељко Кошанин (1874-1934) најзначајније је име међу учењацима моравичког краја. Горштачка упорност и разборитост, које је понео из родне куће и немаштине у голијском селу Чечине, помогле су му да буде један од тројице најбољих студената генерације и да докторску дисертацију из ботанике одбрани у Лајпцигу. Изабран је за академика у 40. години, а био је и члан научних друштава у Прагу, Берлину, Паризу и Варшави.

Кошанин се, како пише Протић, окренуо природи, коју је сматрао најсавршенијом лабораторијом и међу првима отвара нова врата ботаничкој науци, постављајући јој чврсте темеље.

Као питомац Министарства грађевине Србије, Кирило Савић (1870-1957) из Берлина се вратио са дипломом грађевинског инжењера са највишом оценом. На Кавказу је радио на изградњи пруге Тифлис - Карс и Александропољ - Ереван - Џулфа, а у отаџбини дао немерљив допринос пројектовању и ширењу железничке мреже, док му је неостварена жеља да шине стигну до Ивањице. За професорском катедром Техничког факултета провео је више од пола века, а студенти су га запамтили и по подсећању на пример са трасе на прузи у недођији: "Треба чути и онога ко је мање стручан."

Из низа занимљивости из живота историчара књижевности и књижевног критичара Светислава Н. Вуловића (1847-1898), рођеног у Ивањици, професора и академика у 40. години, сведока оснивања Српске краљевске академије наука, једног од оснивачима СКЗ и ректора Велике школе, аутор књиге издваја речи Јована Скерлића:

- Вуловић је први код Срба почео да изучава историју српске књижевности као науку. Његове заслуге остају несумњиве у стварању књижевности и књижевне критике уопште, веома је утицао на млађи нараштај...

ЗАБЛУДЕ И ОБНАВЉАЊЕ ПАМЋЕЊА

ТЕШКО али и лепо аргатовање у новинама, за које сам писао из свих области живота, пружило ми је изузетну прилику да сазнам много о прошлости, догађајима и знаменитим људима. Такође, није било тешко утврдити колико сви мало знамо о својим значајним људима и историји. Колико је у свакодневним разговорима било непознавања чињеница и колико озбиљних заблуда - написао је у поводу настанка књиге Емилијан Протић.

У књизи "Ивањички академици" најкраћи је животопис Стевана Р. Поповића (1839-1902), рођеног у граду на Моравици, економисте, професора Високе школе, начелника и министра народне привреде у Влади Србије у два мандата. Био је посвећен организовању нових земљорадничких задруга, у намери да српске патријархалне задруге претвори у нове, по угледу на развијене земље.

- Преосвећени владика ужичко-крушевачки Јанићије један је од сведока стварања Српске Кнежевионе, свагдашњи пријатељ књиге и просвете, обновилац седмоврате Жиче. Владику Јанићија знала је и уважавала сва земља српска...

Овако је о Јоаникију Нешковићу, владици Јањи (1804-1873), писао његов савременик Милан Ђ. Милићевић, секретар Министарства просвете. Бистри и наочити младић, замонашио се у Каленићу, а завичај, Миланџу под Јавором, носио је у срцу и о свом трошку изградио јој школу, 1853. године, а са народом и цркву.

Препоручујемо

ТРАМПУ ПИСАЛИ СРПСКИ СЕЉАЦИ: Тиче се славне српске историје, позвали америчког председника у посету

Друштво

2 5

ТРАМПУ ПИСАЛИ СРПСКИ СЕЉАЦИ: Тиче се славне српске историје, позвали америчког председника у посету

18. 09. 2020. у 21:00

ОСТВАРИЋУ СВОЈ САН У СРБИЈИ: Мексиканка Валерија Алварадо одлучила да живи у Београду - волим ову земљу!

Друштво

2 2

ОСТВАРИЋУ СВОЈ САН У СРБИЈИ: Мексиканка Валерија Алварадо одлучила да живи у Београду - волим ову земљу!

18. 09. 2020. у 11:03

НА КРОВУ БАЛКАНА: Некада су овде били Трачани, а сада су репортери Новости освојили Мусалу, божански врх! (ФОТО+ВИДЕО)

Друштво

3 3

НА КРОВУ БАЛКАНА: Некада су овде били Трачани, а сада су репортери "Новости" освојили Мусалу, божански врх! (ФОТО+ВИДЕО)

17. 09. 2020. у 19:33

ПЛЕМЕНИТОСТ НЕ ПИТА ЗА ЦЕНУ: Фејсбук група Буди хуман - хуманитарне лицитације за кратко време окупила 110.000 чланова

Друштво

0 0

ПЛЕМЕНИТОСТ НЕ ПИТА ЗА ЦЕНУ: Фејсбук група "Буди хуман - хуманитарне лицитације" за кратко време окупила 110.000 чланова

17. 09. 2020. у 13:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 12

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

Свет

0 6

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17