ПОСТАВИЛИ ТЕМЕЉЕ НАУКЕ: Учењаци горштачке разборитости из Ивањице оставили дубоке трагове у историји Србије
ПЕТОРИЦА Ивањичана, пониклих у врлетима Јавора и Голије или у градићу на Моравици - ботаничар Недељко Кошанин, градитељ пруга Кирило Савић, књижевни критичар Светислав Вуловић, економиста Стеван Поповић и владика Јоаникије Нешковић оставили су трагове у науци и култури Србије због којих су их савременици изабрали у академике.
Фото: Књига "Ивањички академици"
Зрнца са трновитих животних стаза - документа и фотографије, сведочења и записе, сабрао је њихов земљак, новинар Емилијан Протић (80) у књигу "Ивањички академици".
Владика Јања, Стеван Р. Поповић, Светислав Вуловић, Кирило Савић и Недељко Кошанин/Фото: Књига "Ивањички академици"
Кошанин се, како пише Протић, окренуо природи, коју је сматрао најсавршенијом лабораторијом и међу првима отвара нова врата ботаничкој науци, постављајући јој чврсте темеље.
Као питомац Министарства грађевине Србије, Кирило Савић (1870-1957) из Берлина се вратио са дипломом грађевинског инжењера са највишом оценом. На Кавказу је радио на изградњи пруге Тифлис - Карс и Александропољ - Ереван - Џулфа, а у отаџбини дао немерљив допринос пројектовању и ширењу железничке мреже, док му је неостварена жеља да шине стигну до Ивањице. За професорском катедром Техничког факултета провео је више од пола века, а студенти су га запамтили и по подсећању на пример са трасе на прузи у недођији: "Треба чути и онога ко је мање стручан."
Фото: Књига "Ивањички академици"
Из низа занимљивости из живота историчара књижевности и књижевног критичара Светислава Н. Вуловића (1847-1898), рођеног у Ивањици, професора и академика у 40. години, сведока оснивања Српске краљевске академије наука, једног од оснивачима СКЗ и ректора Велике школе, аутор књиге издваја речи Јована Скерлића:
- Вуловић је први код Срба почео да изучава историју српске књижевности као науку. Његове заслуге остају несумњиве у стварању књижевности и књижевне критике уопште, веома је утицао на млађи нараштај...
ЗАБЛУДЕ И ОБНАВЉАЊЕ ПАМЋЕЊА
ТЕШКО али и лепо аргатовање у новинама, за које сам писао из свих области живота, пружило ми је изузетну прилику да сазнам много о прошлости, догађајима и знаменитим људима. Такође, није било тешко утврдити колико сви мало знамо о својим значајним људима и историји. Колико је у свакодневним разговорима било непознавања чињеница и колико озбиљних заблуда - написао је у поводу настанка књиге Емилијан Протић.
У књизи "Ивањички академици" најкраћи је животопис Стевана Р. Поповића (1839-1902), рођеног у граду на Моравици, економисте, професора Високе школе, начелника и министра народне привреде у Влади Србије у два мандата. Био је посвећен организовању нових земљорадничких задруга, у намери да српске патријархалне задруге претвори у нове, по угледу на развијене земље.
Фото: Књига "Ивањички академици"
- Преосвећени владика ужичко-крушевачки Јанићије један је од сведока стварања Српске Кнежевионе, свагдашњи пријатељ књиге и просвете, обновилац седмоврате Жиче. Владику Јанићија знала је и уважавала сва земља српска...
Овако је о Јоаникију Нешковићу, владици Јањи (1804-1873), писао његов савременик Милан Ђ. Милићевић, секретар Министарства просвете. Бистри и наочити младић, замонашио се у Каленићу, а завичај, Миланџу под Јавором, носио је у срцу и о свом трошку изградио јој школу, 1853. године, а са народом и цркву.
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)