У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ ТРАГАЛИ СУ ЗА ЗАКОПАНИМ БЛАГОМ: Лепота и мистика кањона на југу Србије

Витомир Ћирић

13. 09. 2020. у 14:00

У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ ТРАГАЛИ СУ ЗА ЗАКОПАНИМ БЛАГОМ: Лепота и мистика кањона на југу Србије

Фото В. Ћирић

ЖИВОПИСНИ кањон реке Јерме, који се пружа од пиротског села Суково ка граници са суседном Бугарском, пребогат је културно-историјским споменицима и природним знамењима ретке лепоте.

За овај предео везана су многа народна веровања и предања, која су палила машту многих наших и бугарских авантуриста, најчешће оличених у трагачима за закопаним благом.

У лепоту, али и мистику овог кањона који се пружа од Комја до Трнских Одороваца, ових месеци уверили су се и многи туристи који су дестинацију за одмор потражили у овом делу Србије, у питомини села Власи или код Трнских Одороваца.

НЕСУМЊИВО најзначајнији споменик културе је средњовековни манастир Поганово, из 14. века, задужбина Константина и Јелене Дејановић. Са својим очуваним живописом манастир Светог Јована Богослова, у православном свету је познат и по такозваној двостраној икони царице Јелене коју су, нажалост, са још неколико других дела црквеног сликарства током Првог светског рата однели окупаторски војници из суседне Бугарске.

ФИЛМОВИ Зграда некадашњег рудника у Ракити, Фото В. Ћирић

Други, такође веома значајан споменик духовног и материјалног стваралашта је Суковски манастир, који је током минулих векова такође страдао у многобројним ратним сукобима. О њему не постоје подаци када је подигнут, али се зна да је живописан почетком 17. века, а до почетка 20. века био је познат по живинарству којим су се монаси предано бавили. У овом здању је и чувена фреска Светог Христифора на којој је светац приказан са животињском главом. Манастир је у подножју царевог камена, а познат је и по остварењу Богородице са крилима.

КАЊОН реке Јерме која извире чак код Власинског језера и после двадесетак километара улази у Бугарску, а затим се код села Петачници опет враћа у Србију, познат је и по многим спелеолошким објектима у кречњаку.

ЗАДУЖБИНА Средњовековни манастир Светог Јована Богослова у Поганову, Фото В. Ћирић

За Смукову пећину, али и Ветрену дупку, које нису до краја истражене, везана су народна веровања да је у њима сакривено хајдучко благо, као и благо легендарног попа Мартина који је пљачкао турске караване и товаре злата сакрио управо у тим пећинама. До блага нико није дошао, јер Смукову пећину наводно чува генијални метални и дрвени механизам у облику смука, који сваког посетиоца пећине убије. Према дугим предањима, злато попа Мартина, пореклом Херцеговца, скривено је у Ветреној дупки, дужине око четири километра. Било како, многи трагачи су изгубили главе верајући се по литицама Влашких планина на левој и Гребена на десној обали Јерме.

СНИМАНИ ФИЛМОВИ

ОНО што се овом кањону, који се уздиже до 400 метара, зна, јесте да је овде снимљен и један од првих играних филмова у Краљевини Југославији. Реч је о "Рударевој срећи", Загребачког редитеља Јосипа Новака, који је поменуто филмско остварење 1929. године радио у Ракити, где и данас постоји управна зграда из тог периода. Новак је био само један од филмаџија који су користили овеј предео за снимање филмова. Овде је, поред осталог, снимњен и "Доротеј", делови фила "Двобој за јужну пругу", "Косовског боја" и многи други.

Оно што је апсолутно познато и није у домену веровања и нагађања већ чињеница, јесте да је овај крај постао доступан широј јавности тек почетком тридесетих година прошлог века, када је отворен рудник каменог угља у Ракити. Трасом уског колосека, којом је све до шездесетих прошлог века, возећи угаљ тутњао гарави "ћира", пролазећи и кроз четири тунела од којих су два код села Власи, а два код Одороваца, сада се крећу аутомобили, јер други пут није прављен.

Најужи део кањона Јерме широк је свега метар и по и мештани га зову Цедиљка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)