Србија

ЈЕДАН ЈЕ БИО СОЛУНАЦ: Хероја са Кошара, Златка Солунца (48) из Лапова, сви памте као племенитог и храброг

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

26. 04. 2024. у 10:49

ХЕРОЈА са Кошара, Златка Солунца (48) из Лапова, коме је 4. априла био трогодишњи помен, сви памте као племенитог, храброг, пожртвованог, достојанственог, часног, праведног човека великог срца и великог патриоту.

ЈЕДАН ЈЕ БИО СОЛУНАЦ: Хероја са Кошара, Златка Солунца (48) из Лапова, сви памте као племенитог и храброг

Његови саборци, надређени и војници, а нарочито они којима је спасао животе, међу којима је Војислав Вукашиновић, кога је рањеног носио на леђима док су меци фијукали на све стране, кажу "један је био Солунац".

Био је старији водник прве класе, командант са Кошара, ратни ветеран 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, 24. батаљона за специјална дејства и 5. батаљона Војне полиције Војске Србије, учествовао је и у мировној мисији на Кипру, али породица му је била на првом месту.

- Херој и ратник о коме свако има своју причу, кога је свако волео на јединствен начин, био је најбољи отац. Говорити о њему уједно и тешко и лако, јер може да се употреби милион речи хвале и поштовања. Али, свака реч повлачи сузу. А он није пустио сузу ни када су други лили водопаде. Тешио је други док је њему самоме било тешко - каже за "Новости" Златков син Милош (23).

Његова супруга Слађа, која је са њим 21 годину провела у сложном браку, пуном обостране подршке, још се није помирила са његовм смрћу.

Више пута био рањаван

ЗЛАТКО Солунац је више пута био рањаван, а најтеже на Кошарама. Иако су гелери завршили у његовој глави, он је само превио ране и наставио да брани отаџбину. Као и његови саборци, сам се "крпио" после сваког рањавања. Никада због повреда није био у болници. Једини пут било је 20 година после Кошара, када су му у Дому здравља у Лапову извађени гелери из главе.

- Имао је честе главобоље, кошмаре, није могао да спава. Стрес који је носио са Кошара изазвао му је бројне здравствене проблеме због којих је и преминуо само годину дана пошто је пензионисан. Био је пресрећан када је наш син отишао у војску. Преминуо је месец дана касније - каже Златкова супруга Слађа.

- Најтеже ми је што су син Милош и ћерка Милица (21) морали да преузму улоге одраслих. Пошто је Златко желео да напише књигу о свом војничком животу, али није стигао, почела сам да сакупљам писма његових сабораца, која ћу објавити у књизи, како бисмо, осим у нашим срцима, сачували сећање на њега - каже Слађа.

Бројна одликовања и медаље

СОЛУНАЦ је одликован орденом заслуге у областима одбране и безбедности, војном споменицом поводом 23 године одбране отаџбине од НАТО агресије, спомен-медаљом за учешће у борбеним дејствима на територији СРЈ, војном спомен медаљом за рањавање у борбеним дејствима, војном спомен-медаљом за учешће у борбеним дејствима на територији РС, војном споменицом за учешће на војној паради Београд 2014. и са Кипра. Општина Лапово му је постхумно доделил

Једно од писама написао је и потпуковник Љубомир Пунић, који је Солунца описао као "тихог, повученог, ненаметљивог, подофицира који је све задатке извршавао војнички тачно, правовремено и професионално. Колега Александар Игњатовић написао је да је "бреме истине и праведности носио 'праве кичме'", Златков војник Иван Спасић, као "војник среће, кога метак неће, човек кога је било тешко не волети, који је изуо своје чизме и дао му, а он је обуо поцепане", а војник Зоран Лекић да су "ситуације у којима су гледали смрти у очи, уз његово јунаштво биле лакше, да су били ударна песница 125. бригаде, која је исписала светле стране историје и сачувала дух непобедивости српског војника".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације