ШУМАРИЦЕ - ВЕЧНА РАНА: У Крагујевцу се данас обележава 80 година од стравичног нацистичког злочина из Другог светског рата

Д. МАТОВИЋ

21. 10. 2021. у 07:45

ПОТОМЦИ невиних жртава и данас ће запалити хиљаде свећа на заједничким гробницама по спомен-парку "Крагујевачки октобар" у Шумарицама.

ШУМАРИЦЕ - ВЕЧНА РАНА: У Крагујевцу се данас обележава 80 година од стравичног нацистичког злочина из Другог светског рата

Фото М. Луковић

А, навршило се тачно 80 година од стравичног 21. октобра 1941, када је на овом месту - током Другог светског рата - извршен најмасовнији злочин над цивилима у једном дану, јер су фашистички окупатори за само седам сати побили око 7.000 недужних људи, жена, деце... међу њима и ђаке, односно професоре Крагујевачке гимназије.

Шумарице су од тада постале и остале симбол страдања које је, вероватно најпотресније, опевала ненадмашна српска поетеса Десанка Максимовић - у чувеној поеми "Крвава бајка"...

Овај догађај, који је у читавом цивилизованом свету изазвао згражавање, нашао је своје заслужено место и у другим књижевним делима, па и филмовима, а у граду на Лепеници се сваке године, па и ове, крај споменика стрељаним ђацима и професорима одржава манифестација "Велики школски час". Данас ће на стратишту, крај белега названог "V 3" беседити епископ Јован, док ће свештенство Епархије шумадијске служити молебан крагујевачким новомученицима. Потом ће бити изведена поема "Црни дан" Душка Радовића, а најављено је и традиционално бдење у музеју "21. октобар" - још једно подсећање на страдање Срба током Другог светског рата, у режији фашиста и са њима у главној улози.

Фото Архива

Судбина житеља Крагујевца и околних села је, испоставило се, запечаћена када је 16. октобра 1941, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца, код села Љуљаци, нападнут 3. батаљон немачког 749. пешадијског пука. По једној верзији, то је било дело пролетера, по другој су непријатеља разгневили равногорци, а има и тврдњи да су то - удруженим снагама - учинили Крагујевачки партизански и Гружански четнички одред. Како год било, Немци су после тога опколили град "да из њега птица не промакне" и кренули од куће до куће, са периферије ка центру, да би покупили све мушкарце у Крагујевцу. Извели су сурову рачуницу, да за сваког убијеног војника стрељају по стотину Срба, а за рањеног - 50.

Фото Архива

Фото Архива

- Од Бојаџића млина, са Пиваре, из Палилуле... са свих страна су хватали људе и одводили их у бараке такозваних Топовских шупа. Уз пут, без повода и разлога, у понеког грађанина је сасут рафал. Тако је страдао и мој муж, а ове тренутне смртне пресуде су смишљене да заплаше људе. Сутрадан, 21. октобра, док је масовно стрељање било у току, на Пивару је дошао камион, покупио све поубијане и не зна се где су сахрањени. Ја сам током ноћи тајно направила сандук и сахранила супруга - сведочила је после рата Милојка Белошевић, домаћица из Пиваре.

Многи заробљеници су, схвативши шта их чека, успели да напишу опроштајна писма најмилијима. Иако су Немци свима које су одводили на стратиште одузимали лична документа и све предмете, било је и стрељаних код којих су касније пронађени лист папира или фотографија на којима су исписане последње речи. У документацији музеја "21. октобар", у Шумарицама, налази се 41 такво сведочанство...

Фото Архива

"Лебац сутра немојте послати", написао је својима Јаков Медина.

"Сећајте се моји мене, јер ме више нема. Ваш несретни Лазар"...

Било је и оних који нису ни слутили шта ће се догодити, па је тако ученик шестог разреда Павле Илић написао оцу: "Тата, ја и Маша смо у Топовским шупама. Донеси нам ручак, мени џемпер и неки ћилим. Донеси нам и теглицу пекмеза"...

Фото Архива

Број стрељаних у Крагујевцу је деценијама био предмет спорења, па и сукоба. У извештајима немачког мајора Кенига се помиње број 2.300, док парох Старе цркве у срцу Шумадије Драгослав Величковић пише: "На данашњи дан, Немци су стрељали око 7.000 грађана Крагујевца". У листу "Борба", 15. новембра 1941, изашао је текст под насловом "Хитлеровци и недићевци поубијали 5.000 људи и жена у Крагујевцу", док четнички извори из тог доба најчешће помињу број 6.000...

Ипак, можда је најупечатљивије сведочење Живојина Јовановића, који је у јулу 1947, пред Савезничким војним судом у Нирнбергу, изјавио да је стрељано 7.000 људи, што је закључио на основу броја црних барјака на кућама и броја панаија донетих у цркву...

МОЛЕБАН

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић ће данас, код споменика у Шумарицама, у 10.30 присуствовати молебну, а пола сата касније почиње традиционални музичко-сценски програм "Велики школски час".

Фото Архива

ПРЕЖИВЕЛИ

САХРАЊИВАЊЕ стрељаних је трајало данима, али су члановима њихових породица били забрањени приступ и обележавање гробова.

Међутим, током ноћи, неке Крагујевчанке - углавном супруге и мајке недужних жртава - некако су успевале да се провуку до Шумарица, у нади да ће пронаћи  своје најмилије, макар и мртве. Захваљујући управо њима, откривена су четворица мушкараца која су само чудом преживела немачку рафалну паљбу.

Фото Архива

СИМБОЛИКА "ТЕШКЕ КИШЕ"

МЕЂУ бројним историјским контроверзама у вези са стрељањем у Шумарицама, једна од мање познатих је она о томе какво је време било. Једни тврде да је дан био сунчан и топао, други да је падала киша, а трећи да је освануло ведро јутро, али се по подне - када је стрељање окончано - смрачило и да је "пала тешка киша". Ако је трећа верзија тачна, потврђује се веровање Шумадинаца да киша пада на сахранама оних којима је било жао што умиру...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)