Неимари граде за трећину више него лане: Грађевинска индустрија у нашој земљи данас запошљава више од 100.000 радника

ГРАЂЕВИНСКУ индустрију Србије данас чини око 11.000 привредних друштава која запошљавају више од 100.000 радника. Према подацима Републичког завода за статистику вредност изведених грађевинских радова у 2018. години на територији Србије повећана је за 13,9 одсто, у односу на 2017. годину. Док је у претходној, 2019. години, она повећана за 35 одсто у односу на 2018.

Фото: Новости архива

Како прича Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију, грађевинарство је у бруто домаћем производу Републике Србије у 2018. години учествовао 4,5 одсто, што је за 0,4 процента више у односу на 2017. годину, док у 2019. години, он износи више од пет одсто. Тако је, према подацима Агенције за привредне регистре, у сектору грађевинарства, регистровано скоро три одсто више компанија него 2017, које су, у истом периоду, запослиле за 6,4 одсто више радника.

- Није потребна тешка математика да се закључи да грађевинарство из године у годину бележи константан раст - говори Вулетић. - Према подацима АПР у сектору грађевинарства, тренутно је активних 9.838 привредних друштава, а активних предузетника је 24.846. Како је, у наредном периоду у Србији, најављен наставак инвестиција, посебно у инфраструктуру, очекујемо да се овакви, позитивни трендови у грађевинарству наставе.

Примера ради, према Извештају Фискалног савета из октобра 2019. године, Србија је завршетком Коридора 10 и дела Коридора 11, добила мрежу ауто-путева дужине око 900 км, наставља Вулетић. Према подацима РЗС, наша земља је 2006. године имала мрежу ауто-путева дужине 374 км, док је у последњих десет година та мрежа повећана за више од 400 километара новоизграђених ауто-путева.

- Најчешће теме са којима смо се сусретали у разговорима са представницима грађевинских компанија су многобројни предлози за побољшање и унапређење пословања - истиче Вулетић. - Тиме би тржиште било још боље уређено и побољшао би се пословни амбијент. Када је реч о сигурности инвеститора и извођача радова, у наредном периоду, потребно је појачати мере контроле, како би се сузбила нелојална конкуренција, подстакле домаће компаније на заједничке наступе, како у земљи, тако и у иностранству. Уз то, потребно је анализирати питања наплате ПДВ, банкарских гаранција...

Фото: Новости архива

Такође, сматра наша саговорница, велику помоћ привредницима представљале би субвенције или извесне олакшице за куповину нових машина и опреме. О томе је било говора и на састанку одржаном са представницима грађевинске привреде, у Министарству грађевине.

- У многим земљама постоје олакшице у вези са приступачнијим условима за стамбене кредите, за куповину нових станова, чиме се подстиче развој грађевинске индустрије, у области стамбене новоградње - објашњава Вулетић. - Тиме се уједно помажу и купци станова. Наравно, енергетска ефикасност је неизбежна тема у савременом свету, и она такође, уз увођење извесних субвенција може бити начин да се помогне грађевинској индустрији.

Према подацима Министарства грађевине, после увођења новог модела за издавање грађевинских дозвола - ЦЕОП, број издатих грађевинских дозвола је, у последње четири године, повећан чак три пута - са 7.668 у 2014. години на 21.824 у 2019. години.

- Поменути резултати би, по мишљењу грађевинаца, у наредном периоду могли бити побољшани успостављањем потпуне дигитализације рада у овој области - каже Вулетић. - Недостатак и одлив квалификоване радне снаге је проблем са којим се, већ дуже време, суочава читава грађевинска привреда у читавом региону. У Србији је овај проблем лако уочљив, посебно с обзиром на то да појачана инвестициона активност у грађевинском сектору у Србији, у претходном периоду директно утиче на већу потражњу радника за извођење грађевинских радова.

Фото: Новости архива

Ипак, према подацима РЗС, забележено је 104.075 запослених у сектору грађевинарства, у првих девет месеци 2019. године. То је за 9,8 одсто више у односу на број запослених у првих девет месеци 2018. године. Осим недостатка квалификоване радне снаге, тржиште грађевинских радника суочава се и са проблемом недовољног броја ученика уписаних у грађевинске средње стручне школе, упозорава Вулетић.

- Укључивањем што већег броја компанија у систем дуалног образовања ученици би кроз праксу током школовања били припремљени за рад на грађевини одмах по завршетку школовања - сматра Вулетић. - С обзиром на повећану тражњу на тржишту рада, у грађевинарству посла свакако има. Такође, постоји иницијатива грађевинских компанија, да, уз одређене олакшице - субвенције, у оквиру компанија буду формирани центри за обуку и преквалификацију радника у грађевинарству. Потребно је и интензивније упознавање деце и родитеља са образовним профилима и могућностима запошљавања у грађевинарству, приликом уписа у средње школе. Зато, настојимо да кроз Удружење, на најбољи начин, заступамо интересе привредника почев од пружања подршке и одговора на текућа питања, преко покретања иницијатива за измене и допуне законских прописа, учешћа у раду радних група у надлежним министарствима.

СУВОМОНТАЖНА ГРАДЊА

ТОКОМ 2019. године, Удружење за грађевинску индустрију је, са Групацијом суве градње РС, припремило и издало књигу "Сувомонтажна градња, Стандардизовани описи радова, правила за обрачун и нормативи", помоћу које ће извођачи радова прецизније креирати понуде за обављање послова, а сами радови ће бити квалитетније изведени применом правила датих у књизи.

- У циљу дигитализације, у оквиру грађевинске индустрије, покренули смо иницијативу за увођење могућности за електронско вођење грађевинског дневника и грађевинске књиге - говори Вулетић. - У комуникацији смо са НАЛЕД поводом пројекта за увођење олакшица за пријављивање сезонских радника у грађевинарству. У наредном периоду наставићемо да кроз повезивања релевантних актера поспешујемо трендове раста у грађевинском сектору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације