ЗАЈЕДНО ДАЈУ НАПОН "ВЕЛИКОЈ АЛБАНИЈИ": Приштина и Тирана спремају нове споразуме којима се све ближе повезују наочиглед ЕУ

Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ

19. 08. 2020. у 10:00

ПЕТ месеци пошто је косовски енергетски оператер примљен у Европску мрежу преносног система, чиме је уједно напустио и регулаторну мрежу Србије, из Приштине се најављује да ће средином септембра са Тираном бити потписан споразум о изградњи хидроелектране која ће се градити у Албанији, а за потребе "Косова".

ЗАЈЕДНО ДАЈУ НАПОН ВЕЛИКОЈ АЛБАНИЈИ: Приштина и Тирана спремају нове споразуме којима се све ближе повезују наочиглед ЕУ

Новости

Учествујући у дијалогу са Београдом о нормализацији односа, у коме се није далеко догурало, косовска страна је све време паралелно и ни најмање потајно, јачала везе са Тираном, у чему се поприлично одмакло. Спајање електроенергетског тржишта "Косова" са Албанијом у перспективи биће само један у низу корака који се предузимају и из којих је проистекло око 80 споразума. Њима ће се, како се најављује, средином септембра на састанку двеју влада у Скадру придодати договори о железници, као и обједињавању царинског договора везаног за луку Драч и признавању заједничке документације за извоз и увоз. Осим тога, у плану је и одржавање првог конгреса градоначелника Албаније и градова са Космета, током новембра у Тирани.

ПАРАФ У ПРИЗРЕНУ

ДЕКЛАРАЦИЈУ о стратешком партнерству између "Косова" и Албаније још пре шест година потписали су тадашњи премијер привремених приштинских институција Хашим Тачи и албански Еди Рама, на првој заједничкој седници двеју влада. Они су парафе на документ ставили у комплексу Призренске лиге и тада су склопљени и споразуми из области саобраћаја, инфраструктуре и трговине, а договорено је и оснивање заједничког фонда за Прешевску долину.

Према оцени историчара Немање Старовића, све иницијативе којима сведочимо последњих година, од инфраструктурног умрежавања, преко повезивања електроенергетских мрежа, изградње интегрисаних граничних прелаза, па до успостављања заједничких дипломатских представништава Тиране и Приштине, доказ су за то да се паралелно са консолидацијом замишљене државности Косова живо ради на стварању "велике Албаније".

- Иако немамо практичне механизме којима бисмо могли да зауставимо функционалну интеграцију Приштине и Тиране, морамо пред свим међународним инстанцама говорити о правој природи тих процеса, упорно инсистирајући на томе да није могуће успоставити иоле стабилан поредак на Балкану заснован на решавању националног питања Албанаца, а без истовременог решавања српског националног питања - напомиње Старовић.

Он каже и да се пројекат стварања тзв. велике Албаније налази у сржи албанског национализма још од друге половине 19. века, када је та идеологија уобличена. На простору КиМ, тежња Албанаца за прикључењем Албанији се обликовала у покрајинском руководству за време СФРЈ, а доминантна је и данас, ма колико се многи у међународној заједници претварали да то не виде:

- Да није у питању идеја која долази са неке маргине, већ општеприсутна тежња Албанаца са КиМ сведочи и несразмера у заступљености симбола тзв. Косова и државних симбола Албаније који се могу видети на улицама косметских градова. Све то скупа наводи на закључак да албанско друштво у свом попречном пресеку нема изграђен однос припадности према тзв. Републици Косово, коју сматрају тек прелазном етапом ка остварењу дугорочног циља у виду формирања "велике Албаније".

AЛБАНСКИ ИСТОРИЧАР: ДЕЧАНИ СУ НАСЛЕЂЕ КОСОВА?!


НА Косову и Метохији, Унеско препознаје српско и отоманско наслеђе, а Шиптари нису успели да подигну ништа старије и вредније од споменика Билу Клинтону. Ко нема своју културу, мора да отима туђу.
Овако је јуче министар одбране Александар Вулин реаговао на изјаву албанског историчара Мухамета Маље, да манастир Високи Дечани "представља наслеђе Косова, а не Србије".
Вулин је додао и да се зато "Шиптари труде да уђу у Унеско како би баштина Србије, Српске православне цркве и српског народа постала наслеђе Косова и Косовара", а да ће Београд наставити да се бори "за чување сведочанстава нашег трајања".

Новости


Радови на изградњи пута Дечане-Плав у близини заштићене зоне манастира Високи Дечани, иначе, настављени су и поред захтева премијера привремених институција у Приштини Авдулаха Хотија да се обуставе. Градоначелник Дечана Башким Рамосај рекао је да су радови настављени јер "не утичу на манастир". Из Хотијевог кабинета навели су да немају сазнања да су радови настављени. Иначе, светињу од јуче чувају поново италијански војници, који су пунктове преузели од молдавских колега из Кфора.

Д. З.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)