БИЛКИЋ ПОТРЕСНО О ВУЧИЋУ И КРВАВОЈ СУДБИНИ ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ: Свако мушко у Чипуљићу је убијено

ЛЕГЕНДА изворне народне музике Недељко Билкић (84) синоћ је у Нишу имао дирљив сусрет са Александром Вучићем, носиоцем листе Уједињена Србија и кандидатом ове листе за премијера. Билкић је са Вучићевим оцем Анђелком пријатељ целог живота - први комшија из Чипуљића, како је рекао Недељко "Куриру".

БИЛКИЋ ПОТРЕСНО О ВУЧИЋУ И КРВАВОЈ СУДБИНИ ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ: Свако мушко у Чипуљићу је убијено

Foto: Prinstkrin

- Рођен сам у Бугојну 1941, на самом почетку рата, као најмлађи од шесторо деце. Имао сам само две недеље кад су ми усташе убиле оца. Ратно сам сироче. Као и мој вршњак и први комшија из Чипуљића Анђелко Бата Вучић.

Син му Александар, знам га од рођења, израстао је у изузетног интелектуалца, ненадмашног говорника,посвећеног државника, кога уважавају и поштују широм света. Нема му равна. И нека га Бог поживи, као и његовог оца и целу фамилију. Једном сам рекао Бати да се и ја поносим њиме, а тек он као отац...

Недељко и Анђелко су одрастали заједно, а за цео живот их је спојила и иста трагедија: губитак оца.

- Ишли смо заједно у школу, играли фудбал, дружили се као деца, одлазили у биоскоп... Онда сам отишао у Крагујевац да се школујем, у средњу техничку школу, па смо се виђали преко лета и зиме, на распустима. Он је у Бугојну завршио средњу економску школу. А онда смо отишли за Београд, где је он завршио Економски, а ја Машински факултет.

Мада су нам се путеви разилазили, почео сам увелико да певам и по свету, а он се бавио својим послом, одговорним дужностима, увек смо се виђали. Ја сам 1982. отишао да живим у Канаду. Тамо су ми и синови с породицама. Међутим, редовно бисмо се чули и дружили. Чак је и његова сестра од стрица удата за мог рођеног брата. Тако да смо и дословно породични пријатељи.

Биликић истиче да је захвалан Александру што је обновљена култура сећања и брига о Србима у региону и дијаспори.

- Срамно је да му чак не верују да су му побили мушки део фамилије. У Чипуљићу је готово све што је било мушко побијено. Одведено у логоре, мучено, убијено. И Јасеновац је велики злочин. Ми смо народ који опрашта, али морамо да памтимо. Вучићи су, иначе, били јако богати људи. Анђелковог оца су звали аџија.

То је турска реч, а значи најбогатији, највиђенији човек. Они су стварно имали свега и свачега. Моја фамилија није била тако богата, у ствари, били смо сиромашни. Мој покојни отац био је чиновник у једној банци. После је отворио крчму. Међутим, земљу нисмо имали. И кад је рат дошао, не можете да једете столице, столове, столњаке. Али имали смо неку малу баштицу, некако смо се сналазили и, ето, преживели смо и изведени на пут.

Како каже, дружи се са другом Анђелком у Чипуљићу када год им то прилике допусте.

- Обиђемо цркву, гробља наших предака, фамилије, запалимо цвеће. Свратимо у ресторан да ручамо, поделимо успомене, сећања. А тешко је. Нема тамо више наших људи. Ти проклети ратови донели су велику несрећу свима нама. Моја стара кућа, где сам рођен, срушена је. Нову је подигао мој братанац. Али је и та кућа срушена у последњем рату. Обновили смо је уз хуманитарну помоћ и сада тамо живи моја братаница с мужем. Нема тамо више Анђелко, Недељко, Васо, већ Ибро, Мујо, Хасо. Прошао сам целу планету, али сањам родно село.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

pogledaj sve

18+ Zabranjeno je učestvovanje maloletnih lica u igrama na sreću. Igre na sreću mogu izazvati zavisnost.

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Коментари (0)

МАЛО КО ОЧЕКУЈЕ: Ево колико је Биља Јевтић старија од Аце Илића