МАРТИ КОС СЕ ОМАКЛО, КОНАЧНО РЕКЛА ОНО ШТО БРИСЕЛ ГОДИНАМА КРИЈЕ: Ево зашто Србија не отвара кластере и шта ЕУ заиста тражи од нас!

ИЗЈАВА европске комесарке за проширење Марте Кос да од Србије очекује „да испоручи више“ и у потпуности усклади своју спољну и безбедносну политику са Европском унијом представља до сада једну од најдиректнијих потврда да је неувођење санкција Русији кључни разлог због којег Србија од почетка рата у Украјини није отворила ниједан нови преговарачки кластер.

Фото: Википедија

Док се годинама говори о реформама, правосуђу, владавини права и слободи медија, из Брисела је сада стигла порука која открива колико је геополитика заправо важна за европске интеграције Србије.

Порука Марте Кос овога пута је бар искрена. Није било уобичајеног инсистирања на недостатку економских реформи, правосуђу, владавини права и слободи медија. Када је говорила о Србији, европска комесарка у први план ставила је нешто сасвим друго – стратешко усаглашавање и усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.

А преведено на језик конкретних политичких захтева, то значи да Брисел од Србије очекује увођење санкција Русији и озбиљан заокрет у односима са Москвом, док сарадњу са Кином све више посматра кроз призму сопствених геополитичких интереса.

Управо ту се налази суштина проблема због којег Србија годинама стоји у месту када је реч о отварању нових преговарачких кластера.

Јер, ако је питање владавине права заиста једина или пресудна препрека, како се годинама представљало, због чега европска комесарка сада, говорећи о ономе што Србија мора да уради, посебно издваја стратешко и спољнополитичко усклађивање?

„Видећемо озбиљност нове Владе“

Говорећи у уторак пред Спољнополитичким одбором Европског парламента, током представљања плана Европске комисије за припрему ЕУ за будуће проширење, Марта Кос поручила је да Србија мора да покаже да озбиљно намерава да постане чланица Уније.

– Србија ће морати да испоручи више. Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком – рекла је Кос.

Управо је завршни део њене изјаве најважнији.

Европска комесарка није као посебно питање издвојила реформу правосуђа, стање у медијима или економске показатеље, већ спољнополитичко усклађивање. Истовремено, нагласила је да Србија није међу четири најнапредније државе кандидата за које ће бити израђене посебне мапе пута у процесу приступања Европској унији.

У тој групи налазе се Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина.

Дакле, међу државама које Брисел издваја као предводнике проширења налази се и ратом разорена Украјина, док је Србија, која преговоре о чланству води дуже од деценије, остала изван тог круга.

Такав избор тешко је посматрати одвојено од актуелних геополитичких односа и чињенице да су Украјина и Молдавија чврсто везане за спољнополитичку стратегију Европске уније.

Миливојевић: Не траже се само реформе, већ и лојалност геополитичкој стратегији ЕУ

Дипломата Зоран Миливојевић оцењује за „Блиц“ да најновији документ Европске комисије неће променити суштину процеса проширења, већ да ће политички критеријуми и даље имати доминантну улогу.

– То је, пре свега, усаглашавање са спољном политиком ЕУ, што указује да ће и даље доминирати политички критеријуми усаглашени са геополитичком стратегијом коју је усвојила ЕУ. Изјава Марте Кос само је потврда те стратегије – истиче Миливојевић.

Према његовој анализи, Брисел државама Западног Балкана шаље три поруке: да је регион важан за Европску унију, да је неопходно усклађивање са њеном заједничком спољном и безбедносном политиком и, што је посебно значајно, да се од кандидата очекује лојалност актуелној геополитичкој стратегији ЕУ.

Управо тај последњи захтев мења суштину разговора о европским интеграцијама.

Више није довољно говорити о реформама, усклађивању законодавства и испуњавању техничких критеријума. Од држава кандидата очекује се и прихватање политичког курса Брисела, укључујући однос према Русији и Кини.

Миливојевић сматра да Европска унија настоји да заокружи Западни Балкан као своју интересну сферу, а да у том процесу од будућих чланица очекује јасно геополитичко сврставање.

– Западни Балкан је свакако интересна сфера ЕУ коју жели да заокружи пријемом нашег региона у чланство. Све то значи да, када је реч о кандидатима за чланство у ЕУ, није суштина у владавини права и демократији него у геополитици. Србија би у том случају морала да се одрекне сарадње са Русијом и Кином, а не треба заборавити ни наш међународни положај и војну неутралност – анализира Миливојевић.

Његова оцена посебно је значајна јер указује на противречност између начина на који се европске интеграције представљају јавности и политичких услова који се постављају Србији.

Ако се од Београда захтева да направи отклон од Русије и Кине и прихвати геополитичку стратегију Европске уније, онда је јасно да се процес приступања не може посматрати искључиво кроз питање унутрашњих реформи.

Према Миливојевићевом мишљењу, Србија неће направити ниједан нови корак у процесу европских интеграција без таквог спољнополитичког заокрета.

Санкције Русији – питање на којем Брисел годинама инсистира

Од почетка рата у Украјини Србија није увела санкције Руској Федерацији, упркос притисцима и поновљеним захтевима да своју политику усклади са Европском унијом.

Београд је подржао територијални интегритет Украјине и више међународних докумената који се односе на сукоб, али је одбио да се придружи санкционој политици Запада.

Такав став тадашњи председник Србије Александар Вучић више пута је образлагао потребом да држава води самосталну политику, засновану на сопственим интересима и принципима.

– Ми своју политику водимо и она је базирана на принципима, а не на томе да ли нам се нешто свиђа и да ли нам нешто одговара у једном или другом тренутку. Ми ћемо да наставимо са својом политиком, која је била принципијелна и која се до сада показала исправном, коју нико није волео, ни они на западу, ни они на истоку, али је воле грађани Србије, јер је то политика независне и суверене државе Србије – рекао је Вучић.

Његов став о санкцијама остао је непромењен.

– Наша политика остаје – санкција неће бити. Када кажем неће бити, не зато што је то један човек одлучио, већ зато што и даље мислим да већина министара жели да чује мој став по том питању и да већина у Народној скупштини жели да чује и мој став по том питању. Мој став се није променио, тако да наша политика остаје – поручио је Вучић.

Током актуелне кампање за парламентарне изборе, у којој је носилац листе „Уједињена Србија“, Вучић је изнео и оцену да је све што се у Србији догађало претходне две године заправо освета због неувођења санкција Русији.

Посматрана у контексту најновијих изјава Марте Кос, таква тврдња добија додатну политичку димензију.

Јер, док се у Србији европске интеграције годинама представљају првенствено као питање реформи и усвајања европских стандарда, из Брисела се све отвореније инсистира на стратешком опредељењу државе.

А Србија управо на том питању одбија да прихвати захтеве Европске уније.

Брисел припрема нова правила проширења: Мање права вета, више политичког одлучивања

Изјава Марте Кос о Србији само је један део ширег плана Европске комисије за будуће проширење Уније, сагласни су аналитичари.

Европска комесарка представила је пет корака који би требало да омогуће пријем нових чланица и прилагоде начин функционисања Европске уније.

На први поглед, реч је о техничким и институционалним променама којима Брисел жели да убрза процес проширења. Међутим, поједина решења отварају озбиљна питања о будућем начину одлучивања, положају држава чланица и додатним механизмима условљавања.

Први корак подразумева практична решења у области управљања, владавине права и политика ЕУ, а посебно је издвојена могућност шире примене прелазних клаузула, такозваних пасарела, као и гласања квалификованом већином тамо где европски уговори то омогућавају.

Суштина је у настојању да се смањи број ситуација у којима једна држава чланица може самостално да блокира одлуку коју подржавају остале.

– Могуће је смањити број области у којима једна земља сама може да стави вето на одлуке које сви остали подржавају, на пример о санкцијама или у борби против пореских превара, или у процесу приступања где су међукораци између отварања и затварања поглавља – објаснила је Кос.

Посебно је занимљиво што се управо санкције помињу међу примерима области у којима би Брисел желео ефикасније одлучивање.

Европска комесарка говорила је и о потреби да се приликом преговарања и закључивања међународних споразума избегава претерано ослањање на мешовите споразуме, као и да се више користи механизам појачане сарадње.

– Већа Унија треба да буде флексибилнија Унија. Могли бисмо да искористимо појачану сарадњу. То значи да група земаља иде напред, са могућношћу да се друге придруже касније – рекла је Кос.

Овакав приступ показује да Европска унија, упоредо са припремама за пријем нових чланица, настоји да промени и начин на који се доносе одлуке о питањима од стратешког значаја.

За државе које тек треба да постану чланице, то отвара питање каква ће права и могућности утицаја имати у Унији којој приступају.

Постепена интеграција и обрнуто чланство – шта се заправо нуди кандидатима?

Други корак који је представила Марта Кос односи се на амбициознији оквир постепене интеграције.

У оквиру расправе о могућим променама методологије проширења представљене су три опције: задржавање постојећег система, унапређена постепена интеграција и такозвано обрнуто чланство.

Постепена интеграција подразумева да државе кандидати одређене користи од приближавања Европској унији остварују и пре пуноправног чланства, кроз укључивање у поједине политике, програме и механизме.

Модел обрнутог чланства иде корак даље и отвара расправу о другачијем редоследу стицања права и преузимања обавеза које произлазе из чланства.

Такви модели могу да делују привлачно државама које годинама чекају напредак у преговорима, али истовремено отварају питање да ли би кандидати добијали све више обавеза без одговарајућег утицаја на доношење одлука.

Трећи корак односи се на успостављање заједничког оквира заштитних мера за будућа проширења, којим би требало да се обезбеди функционисање Уније и очувају права држава чланица.

Четврти корак обухвата процену утицаја приступања нових држава на постојеће политике ЕУ.

Према речима Марте Кос, процењено је да Европска унија у већини области већ сада може да апсорбује проширење, али да постоје сектори у којима ће бити потребна додатна прилагођавања.

Као пример навела је Украјину, чији пољопривредни сектор, због обима, структуре и високе продуктивности, захтева разматрање посебних аранжмана за осетљиве пољопривредне производе.

Другим речима, чак и када постоји снажна политичка воља за пријем одређене државе, Брисел признаје да њено чланство може захтевати посебна правила и прилагођавања.

Украјина и Молдавија добијају посебне мапе пута, Србија остаје по страни

Пети корак који је представила европска комесарка односи се на израду мапа пута за државе кандидате које предњаче у процесу приступања.

Кос је издвојила Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину, наводећи да су те четири државе током претходних година оствариле значајан напредак у погледу спремности за чланство.

Србије на том списку нема.

Овакав избор намеће поређење које Бриселу тешко може бити пријатно.

Србија је статус кандидата добила 2012. године, а приступне преговоре започела 2014. године. Украјина и Молдавија статус кандидата добиле су тек 2022. године, након почетка рата у Украјини.

Ипак, управо те две државе данас се налазе међу кандидатима које Европска комисија издваја као најнапредније.

То показује колико су се политичке околности промениле и колико је питање проширења повезано са стратешким интересима Европске уније.

Док је Украјина постала једно од централних питања европске безбедносне политике, а Молдавија се све снажније везује за Брисел, Србија наставља да инсистира на војној неутралности и сарадњи са државама које Европска унија посматра као геополитичке конкуренте.

У таквим околностима, тешко је игнорисати чињеницу да се различит спољнополитички положај кандидата одражава и на њихово место у плановима будућег проширења.

Да ли је Србија кажњена зато што одбија да се одрекне самосталне спољне политике?

Изјава Марте Кос, заједно са оценама дипломате Зорана Миливојевића, отвара питање које је много озбиљније од самог отварања једног или више преговарачких кластера.

Ако се од Србије као кључни показатељ европског опредељења тражи прихватање заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, онда је јасно да процес европских интеграција подразумева и озбиљне политичке одлуке које се тичу односа са Русијом, Кином и другим међународним партнерима. У том контексту, инсистирање на реформама и европским стандардима више није довољно објашњење за застој у преговорима.

Србија може да мења законе, унапређује институције и усклађује своје прописе са европским законодавством, али остаје питање колико ће такав напредак вредети уколико истовремено одбија да прихвати спољнополитички курс Брисела.

Управо на ту противречност указује Миливојевић када оцењује да у процесу проширења геополитика има предност над осталим критеријумима.

Европска унија од Србије очекује да покаже стратешку лојалност, док Србија инсистира на праву да самостално одлучује о својим међународним односима.

Због тога питање санкција Русији одавно није само питање односа Београда и Москве. Оно је постало и једно од кључних питања односа Србије са Европском унијом.

(24 Седам)

Препоручујемо

Политика

0 4

"МАРТА, ТЕРАЈ ТИ СВОЈУ ПОЛИТИКУ, СВЕ НАЈБОЉЕ ТИ ЖЕЛИМ" Вучић: Нека се запита да ли у томе има њене кривице или је моја кривица

07. 10. 2026. у 22:25

Свет

0 0

МАЂАРСКА ОДУСТАЈЕ ОД ВЕТА ЗА УКРАЈИНУ? Све очи упрте у Бидимпешту, наредни потез Зеленског зависи од њих

05. 10. 2026. у 21:00

Политика

0 0

ОВАКВУ ЈЕ НИСМО ВИДЕЛИ Сара Павков купила чувену лудају: Док се ручак крчкао, села за клавир и обрадовала домаћине у Кикинди (ВИДЕО)

08. 10. 2026. у 09:34

Политика

0 1

МЕСАРОВИЋ У СОПОТУ И КРАГУЈЕВЦУ РАЗГОВАРАЛА СА ГРАЂАНИМА: "Србији су потребни мир, стабилност, развој и јединство" (ФОТО)

08. 10. 2026. у 09:31

Svet

General u središtu milionskog skandala: Od policijskih patrola krao gorivo, a onda je otkrivena još mračnija tajna!

2026-10-08 07:31:00

Svet

Jeziva sudbina majke petoro dece: Došla kod narodnog iscelitelja, pa joj "Kazanova" brutalno smrskao glavu

2026-10-07 17:23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације