Легендарни спортиста након три године проговорио о масакру у Рибникару
Прошло је више од три године од незапамћене трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар“, када је у мајском безумљу угашено десет живота – деветоро ученика и чувара који је био ослонац те деце.
Aleksandar Ćirić (foto: Screenshot/Sportcast)
Време неумитно пролази, али ране на души породица, пријатеља и читаве нације не зацељују. О томе је недавно, са сузама у очима и теретом који годинама носи, у подкасту „SportCast“ први пут јавно и отворено проговорио прослављени српски ватерполиста Александар Ћирић.
Трофејни спортиста, који је Србији донео небројено радости са светских, европских и олимпијских борилишта, овога пута нашао се пред најтежом и најболнијом утакмицом у животу – оном у којој евоцира успомене на дан који је све променио.
Ћирић је открио да су његова деца тог кобног мајског јутра била у школи, у учионици која се налазила одмах поред оне у којој је започет крвави пир. Док су се кроз ходнике проламали пуцњи, у њиховој учионици одвијала се драма у којој је секунд одлучивао о судбини једног детета.
- Моја деца су била тамо. Имали смо срећу што је Зојина наставница била изuzetno прибрана. Тек након годину или годину и по дана, ћерка нам је открила детаљ који нам је заледио крв у жилама. Наставница је узела дневник да прозове дежурне – прва на списку била је, нажалост покојна, Ана Божовић, а моја Зоја последња. Било је само питање с ког краја дневика ће почети“, испричао је Ћирић дрхтавим гласом.
Овај сурови детаљ оголио је чињеницу колико је танка линија измeђу живота и смрти и како је пука случајност одлучила да његова ћерка данас буде жива.
Масакр је оставио дубоке, невидљиве ожиљке на деци која су успела да напусте школу. Као родитељ, Ћирић је изразио велику забринутост и емпатију према генерацији која је преживела трауму, а која је, према његовим речима, неправедно остала у сенци након што су се рефлектори јавности угасили.
- Нико се више није бавио том децом која су све то преживела, где су сада и како се носе са тим. Живот се свима променио из корена. Мала Ана је долазила код нас, познавао сам и Ему... Месецима након тога имао сам осећај као да ми слон стоји на грудима“, признао је бивши ватерполиста.
Његове речи звоне као апел читавом друштву да не заборави преживеле ученике, који свакодневно воде тихе битке са сопственим сећањима и страховима.
Александар Ћирић је једно од највећих имена српског ватерпола. У својој богатој каријери, која је трајала од 1992. до 2015. године, освојио је чак три олимпијске медаље, четири одличја са светских првенстава и три пута се пењао на трон Европе. Ипак, сви спортски успеси, злата и слава блeде пред чињеницом да је као родитељ прошао кроз најгори кошмар.
Његово сведочење је подсетник да време не лечи све, и да су ожиљци Рибникара дубоко уткани у сваку пору нашег друштва.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Отворен стадион "Андрија Делибашић" у Земунелу
У спортском центру „Земунело“ данас је званично представљен нови мини-стадион ФК Партизан, који носи име по легендарном нападачу црно-белих, Андрији Делибашићу.
07. 10. 2026. у 13:05
ФМП САВЛАДАО ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ! Историја исписана у Железнику
У другом колу АБА лиге, ФМП је савладао Црвену звезду са 90:89.
04. 10. 2026. у 19:56
УЖАС У СРБИЈИ: Изуједао га рој стршљена - кад су доктори избројали убоде, рекли су да је за Гиниса
ДОК ЈЕ са сестрићем припремао дрва за огрев, случајно су закачили осушено стабло трешње из којег је излетео рој стршљенова. Инсекти су га напали и изуједали по готово целом телу.
05. 10. 2026. у 16:17 >> 16:48
Коментари (0)