Политика

ШТА СТОЈИ ИЗА ВИДЕНОВИЋЕВЕ ЧЕСТИТКЕ КУРТИЈУ: Идеологија пораза и лојалност Приштини

24sedam

29. 12. 2025. у 16:39

Професор Иван Виденовић честитао је победу Аљбину Куртију дајући легитимитет власти у Приштини и политици притиска над Србима.

ШТА СТОЈИ ИЗА ВИДЕНОВИЋЕВЕ ЧЕСТИТКЕ КУРТИЈУ: Идеологија пораза и лојалност Приштини

Универзитетски професор и опозициони активиста Иван Виденовић јавно је честитао „победу“ Аљбину Куртију, лидеру покрета Самоопредељење, поруком која је изазвала бурне реакције у домаћој јавности.

У објави на друштвеној мрежи X, Виденовић је написао следеће:

„Честитке премијеру свих грађана Косова @албинкурти, последњем политичком затворенику стаљинистичког режима Слободана Милошевића.“

Порука је објављена поводом избора у Приштини, и то у тренутку када Срби на Косову и Метохији трпе континуиране притиске, институционално насиље и политичку репресију, док су избори одржани без учешћа српског народа. Упркос томе, Виденовић је Куртијеву победу представио као демократски исход и дао јој пуни политички легитимитет — не као анонимни корисник друштвених мрежа, већ као професор са универзитетском катедром и јавним утицајем.

Ово, међутим, није изолован случај. Виденовић је и раније јавно наступао у Приштини, где је говорио о потреби да се Србија „извини Албанцима“ због ратних дешавања, без освртања на страдање Срба, прогон, паљење цркава и систематско потискивање српске заједнице са Косова и Метохије. Његови наступи и поруке годинама се уклапају у политички наратив актуелне власти у Приштини.

Посебну тежину Виденовићевој честитки даје чињеница да је Курти данас симбол политике која се на терену спроводи кроз терорисање српског народа и упаде специјалних јединица у српске средине, хапшења без основа, укидање српских институција и стварање атмосфере страха. У том контексту, порука из Београда не делује као академски коментар, већ као отворена подршка политици која производи нестабилност и подстиче исељавање Срба.

Зато се питање само намеће: какву поруку студентима шаље професор који слави „победу“ човека чија власт представља притисак и прогон сопственог народа? Када се универзитетска позиција користи за политички активизам и релативизацију насиља, граница између образовања и идеолошке пропаганде постаје опасно танка.

У том светлу, Виденовићева објава више није лични политички гест, већ јасан сигнал вредносног система који се преноси на оне које образује.